Politički život ispod cenzusa

Ostanak URS-a ispod cenzusa rezultirao je ostavkom Mlađana Dinkića sa mesta predsednika stranke i praktično gašenjem te partije.

Samo šest meseci ranije istaknuti članovi URS-a – Suzana Grubješić i Zoran Ostojić predstavili su javnosti svoju "Beogradsku inicijativu" - grupu građana, sa idejom da bude snažna podrška URS-u u postizanju postavljenog cilja - da Beograd postane moderan grad, navodi Tanjug.

Međutim, osim kasnije kandidature Grubješićeve za gradonačelnika Beograda, ta inicijativa nije zaživela.

Iz redova URS-a nastala je i ideja za formiranje Narodne stranke Srbije, čiji je osnivač nekadašnji član Predsedništva Regiona Miroslav Aleksić, a osnivačka skupština planirana je za novembar ove godine.

Član te nove stranke biće, kako je najavio, i bivša potpredsednica URS-a Verica Kalanović, kao i Vidoje Petrović.

Aleksić je rekao da oni koji su sada u Narodnoj stranci Srbije ranije nisu imali uticaja na centralnu politiku URS-a i na kreiranje politike u vrhu partije, u kojem nije bilo razumevanja za ono što su govorili ljudi sa lokala.

Do kraja septembra planira se formiranje 30 inicijativnih odbora, osnivačka skupština u novembru, a trenutno se radi na osnivanju opštinskih odbora.

Nove partije iz okrilja DSS-a 

Sudbina URS-a "zadesila" je i DSS, pošto je nakon poraza na republičkim izborima njen lider Vojislav Košutnica podneo ostavku.

Iz sedišta u ulici Braće Jugović stigle su najave Sande Rašković Ivić i Miloša Aligrudića da će ući u trku za predsednika stranke, ali i nezadovoljnih funkcionera da će formirati svoje partije.

Predvođeni potpredsednikom DSS-a Nenadom Popovićem i Milanom Stamatovićem, jedan broj funkcionera stranke odlučio je da formira Srpsku narodnu partiju.

Mediji su tada spekulisali da razlog leži u tome što nisu hteli da učestvuju u stranačkim podelama, pošto je Koštunica otišao u "političku penziju". Cilj nove partije jeste da zauzme poziciju desnog centra.

Pored buduće Srpske narodne partije, iz redova sada bivših članova DSS-a najavljuje se i formiranje Srpske otadžbinske stranke.

Dramski pisac i nekadašnji poslanik DSS-a Siniša Kovačević ove jeseni će i zvanično obavestiti javnost da sa istomišljenicima među kojima, kako je ranije rekao Tanjugu, ima i njegovih prijatelja, osniva stranku koja će biti kohezioni faktor i stavljena na raspolaganje "raspolućenom biračkom telu između evrofanatizna i evroskepse".

Stranku osniva jer, kako tvrdi, postoji zajednička potreba da to bude demokratska stranka, na fonu nečega što će se jednog trenutka možda pretvoriti u pokret po snazi svog zamaha, ideji i potrebi.

Reformski savet nakon LDP-a 

Kada je reč o LDP-u, gubitak izbora za tu stranku nije značio i gubitak lidera i gašenje stranke, ali jeste najavu formiranja nevladine organizacije.

Trojica sada bivših funkcionera LDP-a Ivan Andrić, Bojan Đurić i Mladen Bašić najavili su početkom leta da će Reformski savet, koji su osnovali, aktivno početi da radi na jesen.

Đurić je rekao da je taj savet formiran sa ambicijom da utiče na politiku iz efikasnijeg ugla i da pravljenje stranaka na silu ništa ne donosi, da Srbiji treba protržišna, a ne ekonomija koja je zavisna od države, reforma obrazovanja i promene političkog sistema koji je, kako je ocenio, omražen, skup i dosadan.

Prema njegovim rečima, Reformski savet želi da otvori prostor za stvaranje nekoliko trajnijih političkih vrednosti i osećaj smisla koji neće biti sporni i oko kojih se zemlja neće besomučno iscrpljivati.

Tvrdi da na desetine sjajnih ljudi to može da ponudi, iako beže od politike.

Srpska radikalna stranka postala je vanparlamentarna posle majskih izbora 2012, a u novembru iste godine jedan od istaknutijih članova te stranke Dragan Todorović predstavio je Udruženje "Istočna alternativa", čiji je i predsednik.

To udruženje, tada je tvrdio, pokazaće put i šansu za izlazak iz ekonomske krize, uz zaštitu srpskih nacionalnih interesa.

Posle održane dve konferencije za novinare više se nisu pojavljivali u javnosti.

Partijsku scenu Srbije obogatilo je formiranje još jedne stranke - Nove demokratske stranke Borisa Tadića, do tada počasnog predsednika Demokratske stranke.

Tadić, nezadovoljan politikom koju je vodio tadašnji šef demokrata Dragan Đilas, mesec dana pred parlamentarne izbore, u februaru ove godine, formira NDS.

Na Izbornoj skupštini koja će biti održana 4. oktobra, biće izabran predsednik stranke, a ostali funkcioneri, među kojima i šest potpredsednika, biće izabrani 26. oktobra, rekao je poslanik i jedan od osnivača NDS Aleksandar Senić.

Iz redova DS nešto ranije formirana je stranka Zajedno za Srbiju, koju vodi Dušan Petrović.

Procene analitačara 

Procenu da li izgubljeni izbori apriori dovode do gašenja stranke ili formiranja novih partija i organizacija, za Tanjug su dali analitičari koji su saglasni da tako nešto nije neočekivano i da je tokom 20 godina višestranačja postojao kontinuirani proces nastanka novih partija.

Analitičar Đorđe Vuković ne vidi da se proces nastajanja partija posle martovskih izbora bitno razlikuje u odnosu na ranije političke procese i dodaje da se tako nešto stalno događalo u prethodnih više od 20 godina višepartizma u Srbiji.

"Ne vidim da je sada neka posebna situacija, ako bismo pogledali unazad videli bismo da svake godine imamo pojavu što relevantnih, što irelevantnih političkih partija u manjem ili većem obimu. To je proces koji je manje-više normalan i dešava se u svim zemljama poput naše, koje pokušavaju da nađu tragove svog demokratskog bitisanja", istakao je Vuković.

Za njegovog kolegu Dejana Vuk Stankovića ti procesi su potvrda da političari žele da nastave svoj politički angažman, bez obzira na neuspešan izborni rezultat.

"Radi se o želji da se zadrži status na političkoj sceni. Nicanje stranaka kao pečuraka posle kiše nije nov fenomen ni na našoj sceni, imali smo toga i u prošlosti", podsetio je Vuk Stanković.

Prema njegovim rečima, u Srbiji u ovom trenutku postoji upražnjeno mesto jedne ozbiljne opozicione alternative sadašnjoj vlasti i očigledno je da onima koji su se politikom dugo bavili kao svojim pozivom, to upražnjeno mesto izgleda primamljivo.

Na pitanje da li političari računaju na poslovično kratkoročno sećanje birača, Vuk Stanković je ocenio da će ti "novi-stari" političari imati problem kredibiliteta, poverenja birača, osmišljavanja neke uverljive političke agende i kako da probiju medijski prostor.

"Koliko to formiranje novih stranaka ili reaktiviranje nekih lidera izgleda kao nešto očekivano, toliko mi se čini da su objektivne okolnosti političkog života za ozbiljniji rezultat jako male", zaključio je Vuk Stanković.