Usvojeni privredni i medijski zakoni

11.40 - Predsednica parlamenta Maja Gojković zaključila je sednicu sedmog vanrednog zasedanja.

11.35 - Uvojen Zakon o javnim medijskim servisima sa 183 glasa "za", a četiri poslanika je glasalo protiv.  

11.10 - Sa 180 glasova "za", parlament je usvojio Zakon o elektronskim medijima. 

10.40 - Poslanici su sa 182 glasa "za" usvojili Zakon o javnom informisanju i medijima. 

10.00 - Usvojene izmene Zakona o stečaju sa 166 glasova "za", protiv je bilo 14 poslanika. Počelo izjašnjavanje o amandmanimna na set medijskih zakona.

9.55 - Poslanici su usvojili Zakon o privatizaciji sa 178 glasova "za" i 12 glasova protiv. Nije glasalo sedam poslanika. U toku glasanje o amandmanima na izmene Zakona o stečaju.

9.15 - Počela sednica Skupštine. U toku glasanje o amandmanima na privredne zakone.

Poslanici su usvojili set medijskih zakona, nakon što su prethodno usvojili zakone o privatizaciji i stečaju.

Poslanici su usvojili i izmene Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre.

Kada je reč o privrednim zakonima, Predlog zakona o privatizaciji i izmene i dopune Zakona o stečaju trebalo bi da otkoče privatizaciju 584 preostale društvene i državne firme.

Rok za transformaciju tih preduzeća u privatnu imovinu je 31. decembar 2015. godine, a te 584 firme prave državi direktne troškove od 800.000.000 dolara na godišnjem nivou.

Zakon o privatizaciji ima status specijalnog zakona što znači da će u slučaju kolizije sa drugim zakonima imati prednost.

Zakon predviđa više modela za to, nudi više metoda i više mera za privatizaciju. Među merama su i konverzija potraživanja u kapital i otpis dugova. 

Predviđena četiri modela privatizacije: prodaja kapitala, strateško partnerstvo, prodaja imovine, i prenos kapitala bez naknade zaposlenima ili strateškom partneru, a kao metode privatizacije Zakon predviđa javno prikupljanje ponuda i javno prikupljanje ponuda s javnim nadmetanjem.

Zakonom o privatizaciji su predviđene i tri mere – finansijska konsolidacija, otpis duga, i pretvaranje duga u trajni ulog ili konverzija. 

Cilj izmena Zakona o stečaju je povećanje transparentnosti i sprečavanje zloupotreba kod automatskog stečaja, povećanje prava poverilaca koji su do sada imali sekundarnu ulogu u tom procesu.

Usvajanjem seta medijskih zakona, koji se donose posle 11 godina, obezbeđuje se pravovremeno, istinito, potpuno i nepristrasno informisanje i izlazak države iz medija do sredine iduće godine.

Zakon o javnom informisanju i medijima je krovni zakon, definisan je izlazak države iz medija, odnosno rok za privatizaciju – 1. jul naredne godine i obaveza da pet godina taj medij zadrži istu delatnost.

Zakonskim rešenjima predviđen je i prelazak sa plaćanje pretplate za javni servis RTS i RTV na taksu koja ne bi trebalo da bude veća od 500 dinara.

Predviđen je prelazak sa direktnog budžetskog finansiranja pojedinih medija na sistem projektnog, konkursnog sufinansiranja, za sve medije, odnosno izdavače medija koji su upisani u registar medija, pravna lica, odnosno preduzetnike koji su registrovani za proizvodnju medijskih sadržaja, kao i druga pravna lica odnosno preduzetnike. 

Projektno sufinansiranje je otvoreno i za nezavisne produkcije, udruženja građana, ali i za druge subjekte koji nisu osnivači medija.

U budžetima Republike, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave obezbeđuje se deo sredstava za oblast javnog informisanja i ta sredstva se raspoređuju raspisivanjem javnih konkursa i pojedinačnim davanjima, na osnovu primene principa nediskriminacije i pravila o dodeli državne pomoći i zaštiti konkurencije.

Sredstva namenjena za pojedinačna davanja ograničena su na pet odsto od ukupno opredeljenih sredstava za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja putem javnih konkursa.

Javni medijski servisi imaju obavezu da o pojavama, događajima i ličnostima izveštavaju pravovremeno i nepristrasno, da omoguće izražavanje svih stavova i mišljenja koja su zastupljena u zajednici, da u duhu tolerancije, podstiču raspravu o svim temama od interesa za javnost, da proizvode raznovrsne programske sadržaje i teže najvišem nivou kvaliteta usluga.

Utvrđen je javni interes u oblasti javnog informisanja, koji predstavlja ostvarivanje prava javnosti da bude informisana, i on se ostvaruje putem medija.

Slobodan razvoj nezavisnih, profesionalnih medija i medijskog sistema treba da omogući najšire zadovoljavanje potrebe građana, bez diskriminacije, za informacijama i sadržajima iz svih oblasti života – politike, privrede, kulture, umetnosti, obrazovanja, ekologije, sporta, razonode.

Zakon o elektronskim medijima precizno definiše nadležnosti Srbije nad pružaocima audio-vizuelnih medijskih usluga zbog prelaska na digitalno emitovanje programa.

Nova tehnička dostignuća podrazumevaju da sve članice EU moraju do 2015. godine da pređu sa analognog na digitalno emitovanje programa i da se u tom prostoru pružaoci programskih sadržaja posmatraju kao pružaoci audio-vizuelnih medijskih usluga, a ne kao emiteri.