Srpska diplomatija između čekića i nakovnja

Iz Brisela za Moskvu stižu paketi sankcija, ali iz Beograda takve pošiljke nema. Iako Srbija spoljnu politiku sa evropskom treba postepeno da usaglašava i posebnim poglavljem u pregovorima, o sankcijama ne misle isto. Tačka usijanja ipak nije dostignuta.

"Zaista mislim da ne govorimo o ultimatumima. Mislim da naši evropski partneri prepoznaju našu politiku kao jasnu, kao odgovornu, kao otvorenu, što mislim da je najbolje, a inače – poštenje je najbolja politika", smatra ministarka zadužena za evrointegracije Jadranka Joksimović.

Prema njenim rečima, Srbija nije dobijala političke nagrade od EU, poput nekih drugih zemalja, pa zato ne očekuje ni političke kazne.

Ni predsednik skupštinskog Odbora za evrointegracije Aleksandar Senić nije čuo za ultimatum iz brojnih susreta s evropskim diplomatama.

Kaže da je poruka da pregovori treba da idu svojim tokom.

"Smatram da je neophodno da Vlada što pre otvori pregovore po određenim pregovaračkim poglavljima i kada dođe poglavlje 31, da se tada, u tom trenutku, priča i o usklađivanju spoljne politike", kaže Senić.

Da manevarski prostor srpske diplomatije nije veliki, saglasni su i stručnjaci. Izlaz ipak vide – i to u dva pravca.

Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Predrag Simić podseća na presedan Švajcarske, koja naredna predsedava OEBS-u.

"Švajcarska je zadržala svoju neutralnost, ali i trpi kritike da je preterano neutralna. Drugo područje koje mi se čini da smo pomalo zapostavili – jesu susedi", ocenjuje Simić.

Podseća da svi naši susedi trpe zbog ukrajinske krize. Proradile su, kaže, emocije, koje situacijom upravljaju više nego racionalna politika.