Krstić: Spor oko tempa reformi

Krstić je, gostujući u Dnevniku RTS-a, istakao da se dugo nije vodilo računa o javnim finansijama i da je sa povećanjem penzija i nerešavanjem pitanja ogromnog broja zaposlenih u javnom sektoru povećan javni dug.

"Nije dovoljno smanjenje penzija i plata, i povećanje cena struje. Već pored toga moramo da se borimo protiv sive ekonomije. Tu smo krenuli sa izmenama zakona o poreskom postupku i administraciji, i u sledećim nedeljama će se već videti neki rezultati", rekao je Krstić.

Naveo je da je o merama fiskalne konsolidacije razgovarao sa premijerom Vučićem, ne samo u poslednja dva dana već od početka njegovog mandata, a naročito od januara, nakon usvajanja budžeta.

Kaže i da je bilo predviđeno da se do prvog jula reši pitanje Železare i nekih preduzeća kao što je "Srbijagas", ali i još neka druga pitanja. Ipak, Krstić navodi da mnogo toga jeste urađeno i da je bilo otvorenih razgovora o problemima.

Kao jedan od razloga za ostavku, Krstić je naveo i to što je želeo da novom ministru finansija ostavi vremena za rebalans budžeta na način koji je politički i socijalno moguć.

Govoreći o kritikama da je njegova ostavka samo farsa kako bi se skrenula pažnja sa Zakona o radu, Krstić je rekao podržava taj zakon. Istakao je da Zakon ima i podršku ekonomista.

"Za mene je neodgovorno što se sve svodi na politiku. U situaciji kad smo u krizi – to bi moralo da prestane. Postoje stvari koje moraju da se urade i koje su dugo odlagane. Moramo da vidimo šta je moguće sprovesti", rekao je Krstić.

Poručio je i da je kritikovanje u ovom trenutku nešto što prevazilazi odgovornost, i rekao da bi voleo da čuje šta je alternativa.

Kako je rekao, neće se vratiti u SAD i neće formalno biti zaposlen u Vladi, niti će imati bilo kakve privilegije, ali će ostati na raspolaganju Vladi ukoliko to bude potrebno.

Lazar Krstić je juče podneo ostavku na mesto ministra finansija i to je obrazložio time što nije imao isti stav kao i premijer Aleksandar Vučić kada je reč o dinamici sprovođenja teških mera. Krstić je tražio da se penzije smanje za 20 odsto, a plate u javnom sektoru za 15 odsto.

Tražio je poskupljenje struje od 30 odsto i da u naredne dve godine 160.000 ljudi u javnom sektoru dobije otkaz.