Reforme osnovni zadatak

Tanja Miščević je rekla da "te reforme mogu imati onaj tempo koji je vođen članstvom, ali pre svega merom naših mogućnosti" i da Srbija pokušava da, koristeći iskustva drugih država članica EU, ubrza tok reformi, koje su velike, obimne, brojne, skupe, teške i dugotrajne.

Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, šefica pregovaračkog tima je rekla da većina standarda, pravila i prava EU mora u potpunosti biti prihvaćeno, "čak i stvari koje kod nas ne mogu da budu primenjene kao što je zaštita ribarskih zona", iako Srbija nema izlaz na more.

Miščevićeva je ukazala na to da, s druge strane, nije moguće, na primer, u oblasti zaštite životne sredine sve uraditi do momenta ulaska u EU, jer je izmena i primena tih standarda skupa i dugo traje, pa se pravi plan kada će biti moguće uvesti te standarde.

Naglasila je da je u pregovaračkom procesu sve važno, ali da smo "zapravo mi najvažniji, mi smo mera" i da se u ovom trenutku, prema istraživanju javnog mnjenja, 64 odsto građana izjasnilo za reforme, što je značajna osnova i podsticaj za svaku buduću vladu.

Na pitanje koji je najveći problem Srbije na putu ka EU, Miščevićeva je odgovorila "da smo navikli da sve zavisi od države, a veoma malo ima privatne inicijative". Govoreći o nužnosti promene svesti, ukazala je na to da "moramo biti konkurentni u svom poslu".

Neophodno građane upoznati sa tokom pregovora 

Miščevićeva je istakla da se i do sada nastojalo da se građani upoznaju sa pregovorima u Briselu i skriningom, odnosno učenjem o pravu EU, ali da to mora postati velika obaveza, jer agenda i program reformi jeste evropska agenda ili evropski program približavanje EU.

"Što bolje objasnimo, tim ćemo imati javnost koja bolja razume da to kuda se krećemo jeste prostor slobode, otvorenosti, prava, mogućnosti, pre svega, a ne neka nova dogma, da bežimo u krilo nekoga ko će nam sutra biti tutor", rekla je Miščevićeva.

Na primedbu da Srbija nema dovoljno projekata koje finansira EU, ni kapaciteta da te projekte sprovede, Miščevićeva je odgovorila da su do sada u neverovatnom procentu od 94 odsto sva dostupna sredstva iskorišćena.

Miščevićeva je objasnila da pritom misli na donacije, bespovratnu i pretpristupnu pomoć, ali da je bilo problema u korišćenju kredita, odnosno pravljenju projekata za kredite i da je problem pre svega u kapacitetima lokalnih samouprava.

Zbog toga je, "pored nas samih", najveći posao ili izazov rad na lokalu, jer zaštitu životne sredine neće sprovoditi Vlada Srbije nego svaka lokalna samouprava, naglasila je Miščevićeva.

Šefica pregovaračkog tima je napomenula i da su obavljeni razgovori sa privremenim vlastima u Beogradu da se model iz glavnog grada preslika u velikim gradovima i da se nađe odgovarajući model i u svim ostalim mestima.

Usvajanje medijskih zakona obaveza iz medijske strategije

Tanja Miščević napominje da se očekuje zvaničan odgovor iz Brisela o dva medijska zakona - o javnom informisanju i finansiranju medija, a da je u završnoj fazi i treći medijski zakon - o javnom servisu.

Miščevićeva je rekla da su prva dva zakona prošla potpunu proceduru, da je pre desetak dana boravila u Briselu i da su komentari bili dobri, uz neke preporuke, gde bi se neke stvari mogle popraviti.

Zaokruživanje medijskog prostora usvajanjem medijskih zakona dugo traje, istakla je Miščevićeva i podsetila da je posle usvajanja medijske strategije, zadatak bio usvajanje ta tri medijska zakona.

Miščevićeva je ukazala na obavezu da se sada svaki zakon koji se priprema, pošalje na proveru - da li odgovara standardima EU, ali je naglasila da usvajanje ta tri zakona predstavlja obavezu iz medijske strategije, a ne obavezu od EU.

Ipak, naglasila je da usvajanje ta tri medijska zakona predstavlja važan segment onoga što je suština budućih pregovora, odnosno poglavlja 23 i 24, jer su medijske slobode veoma važne.