Srbija traži osudu Hrvatske za genocid

Istovremeno, pravni zastupnici Srbije su od najvišeg suda UN zatražili da se proglasi nenadležnim za tužbu Hrvatske protiv vlasti u Beogradu zbog genocida navodno počinjenog nad Hrvatima 1991. ili da tu optužbu odbaci kao neosnovanu, prenosi Beta. 

U završnoj reči, glavni srpski zastupnik Saša Obradović rekao je da je Srbija, tokom jednomesečne rasprave, dokazala da su hrvatske vlasti, tokom "Oluje" u leto 1995, sprovele "genocidnu nameru" da unište krajiške Srbe "ubistima, nanošenjem ozbiljnih fizičkih i mentalnih povreda i namernim nametanjem životnih uslova smišljenih da donesu uništenje etničke grupe".

Srbija je od 17 sudija zahtevala i da utvrde da je Hrvatska prekršila međunarodnu Konvenciju o genocidu i time što još nije kaznila počinioce najtežeg krivičnog dela.

Po Obradovićevim rečima, Međunarodni sud pravde trebalo bi da Hrvatskoj naloži da odmah kazni počinioce, kao i da ukine "Dan pobede i domovinske zahvalnosti" i "Dan hrvatskih branitelja" kao državni praznik zbog toga što je 5. avgust "dan pobede genocidne operacije 'Oluja'".

Srbija traži i da Hrvatska plati odštetu žrtvama i gubitke izazvane genocidom, kao i da uspostavi sve neophodne uslove za bezbedan povratak Srba u Hrvatsku.

Zahtev da se Međunarodni sud pravde proglasi nenadležnim za tužbu Hrvatske da su srpske vlasti i snage počinile genocid nad hrvatskim civilima tokom rata u toj republici 1991, Obradović je zasnovao na tvrdnji da Srbija ne može biti odgovorna za zlodela počinjena pre nego što je ona, odnosno SR Jugoslavija, bila formirana kao država, 27. aprila 1992.

Ukoliko se proglasi nadležnim, sud bi, prema zahtevu Srbije, tužbu Hrvatske trebalo da odbaci kao "nezasnovanu u činjenicama i zakonu". Alternativno, sud bi se mogao oglasiti nenadležnim i za zločine počinjene pre 8. oktobra 1991. kada je Hrvatska postala nezavisna država i članica Konvencije o genocidu, predložila je Srbija.

Hrvatska je prošle nedelje zatražila da sud Srbiju proglasi krivom za genocid nad hrvatskim stanovništvom tokom rata u toj republici i naloži joj da plati ratnu odštetu.

U završnim argumentima, srpski zastupnik Obradović ponovio je da Srbija nije želela ovaj proces, ali da je u svojoj kontratužbi dokazala "ozbiljne zločine hrvatskih vlasti, predvođenih zločinačkim vođom Franjom Tuđmanom".

U posveti žrtvama "Oluje", Obradović je naveo primer Aleksandre Stijelje, kojoj su hrvatske snage u napadu na izbegličku kolonu, 7. avgusta 1995, kada je imala tri godine, ubile oca i dedu, a brata, trudnu majku i nju samu ranile šrapnelima.

Prema Obradovićevim rečima, Hrvatska je tek u septembru 2013. potvrdila da su njene snage sprovele napad "koji je uništio Aleksandrinu porodicu". Aleksandra Stijelja, po zastupniku Srbije, "ne veruje u pravdu i ne očekuje ništa od sudova".

Primećujući da "među izbeglicama nisu bila deca političara - oni su uživali privilegije koje su im roditelji obezbedili zloupotrebom vlasti", Obradović je podvukao da bi "ovaj proces trebalo videti kao upozorenje svim političarima i narodima na tragične posledice ako slede diktatore i ideje ekstremnog nacionalizma".

U odgovoru na primedbu Hrvatske da vlasti Srbije ne rade dovoljno na ustanovljenju sudbine nestalih osoba, Obradović je rekao da je "srpska vlada u potpunosti svesna svog zadatka u pronalaženju nestalih svih nacionalnosti".

Precizirao je da je se traga za još 1.748 Srba nestalih na teritoriji Hrvatske, postavljajući pitanje: Ko ih je ubio? Prema hrvatskoj delegaciji, nepoznata je sudbina 875 Hrvata.

U ime Srbije, kanadski profesor Vilijam Šabas prethodno je naglasio da je predsednik Hrvatske Franjo Tuđman imao za cilj da "Olujom" zauvek Srbe protera iz Hrvatske, koje je smatrao "tumorom" na hrvatskom tkivu, i u Kninskoj Krajini stvori "životni prostor" za Hrvate koje je planirao da naseli.

Aludirajući na sličan plan nacističke Nemačke, Šabas je za taj životni prostor upotrebio nemački izraz "lebensraum". Za stvaranje hrvatskog "lebensrauma", Tuđmanu je, prema njegovim rečima, 200.000 krajiških Srba bilo jedina smetnja.

Rasprava u haškoj Palati mira biće okončana 1. aprila, kada će Hrvatska izložiti dodatni odgovor na kontratužbu Srbije.

Za odluku sedamnaest sudija Međunarodnog suda pravde u ovom sporu ne postoji rok, ali se očekuje da će oni presudu doneti do kraja godine.

Hrvatska je tužbu protiv tadašnje SR Jugoslavije podnela u julu 1999, tvrdeći da su vlasti u Beogradu, za vreme rata na hrvatskoj teritoriji 1991. počinile genocid nad Hrvatima. Srbija je u januaru 2010. sudu predala kontratužbu da su hrvatske vlasti i snage u avgustu 1995, tokom operacije "Oluja", počinile genocid nad srpskim stanovništvom Kninske Krajine.

Međunarodni sud pravde se u novembru 2008. oglasio nadležnim za tužbu Hrvatske protiv Srbije, posle rasprave u kojoj je srpski pravni tim tu nadležnost osporavao.

Posle višestruke razmere pisanih podnesaka, glavna usmena rasprava pred najvišim sudom UN počela je 3. marta, a završiće se 1. aprila.

U tužbi protiv Srbije, Hrvatska tvrdi da je zvanični Beograd odgovoran za "etničko čišćenje" hrvatskih građana što je "oblik genocida" zato što je "direktno kontrolisao aktivnosti svojih oružanih snaga, obaveštajnih agenata i raznih paravojnih odreda koji su počinili zločine na teritoriji Hrvatske, u regionu Knina, istočne i zapadne Slavonije i Dalmacije".

Veliki broj građana Hrvatske je, navodi se tužbi, prognan, ubijen, mučen ili nezakonito zatvoren, a uništeno je i mnogo imovine.

U prvoj verziji tužbe, Hrvatska je SRJ krivila i za egzodus Srba tokom i posle operacije "Oluja" u avgustu 1995, ali je taj navod kasnije povukla.

Zvanični Zagreb je tužbom zatražio da Međunarodni sud pravde proglasi Srbiju krivom za kršenje Konvencije o genocidu i naloži joj da kazni sve počinioce i Hrvatskoj vrati kulturna dobra i plati joj ratnu štetu u iznosu koji bi utvrdio sud.

U kontratužbi, Srbija tvrdi da su hrvatske vlasti počinile genocid tokom operacije "Oluja", u nameri da potpuno ili delimično unište krajiške Srbe kao etničku grupu.

Genocid je, kako se navodi u kontratužbi Srbije, počinjen - ubistvima i nanošenjem ozbiljnih fizičkih i psihičkih povreda pripadnicima srpske zajednice, te hotimičnim stavljanjem Srba kao nacionalne grupe u situaciju smišljenu na njeno delimično fizičko uništenje.