Hrvatska: Osuditi Srbiju za genocid

Pravni tim Hrvatske pozvao je Međunarodni sud pravde da Srbiju osudi za genocid nad hrvatskim stanovništvom tokom rata u toj republici 1991. godine i obaveže je da nadoknadi pričinjenu ratnu štetu.

Na kraju izlaganja dokaza u prilog optužbi Hrvatske, njena zastupnica Vesna Crnić-Grotić zatražila je da sud Srbiji naloži i da sudi svima koji su počinili "genocidne" zločine u Hrvatskoj; da pruži informacije o 865 osoba koje se još vode kao nestale i da vrati oko 25.000 kulturnih i istorijskih predmeta oduzetih tokom ratnih sukoba.

Crnić-Grotić tvrdila je da je Hrvatska dokazala optužbu da je Srbija počinila genocid nad Hrvatima na jednoj trećini hrvatske teritorije u okviru plana za stvaranje Velike Srbije.

Protagonisti genocida bili su JNA, srpske paravojske i lokalne snage, čiji su visoki pripadnici za zločine u Hrvatskoj bili osuđeni pred Haškim tribunalom, naznačila je hrvatska zastupnica.

Ponovila je da je presudom lideru srpske republike u Hrvatskoj Milanu Martiću, Tribunal potvrdio postojanje udruženog zločinačkog poduhvata na čijem čelu su bili tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević i drugi vojni i politički zvaničnici u Beogradu.

"Tražimo od suda da pravilno proceni ulogu ekstremnog srpskog nacionalizma u zločinačkom pokušaju da stvori Veliku Srbiju kroz počinjenje genocidnih zločina", naglasila je Crnić-Grotić, dodajući da ta zlodela nisu bila počinjena samo u Hrvatskoj nego "i u BiH i na Kosovu".

Srpske vlasti negiraju odgovornost

Zastupnica Hrvatske optužila je sve vlade Srbije, posle pada Miloševića 2000. godine, da su nastavile politiku "negiranja" sopstvene odgovornosti za zlodela u Hrvatskoj.

Sugerisala je da će Srbija, za razliku od Hrvatske, teško ući u Evropsku uniju bez okončanja te politike i spremnosti da se suoči sa sopstvenom prošlošću.

Izražavajući želju Hrvatske za pomirenje, Crnić-Grotić je ocenila da je taj proces opterećen odbijanjem Srbije da prihvati presude Haškog tribunala i Međunarodnog suda pravde.

Odbijajući argument Srbije da se ne može smatrati odgovornom za zločine počinjene pre proglašenja SR Jugoslavije, 27. aprila 1992, zastupnik Hrvatske Džejms Kroford podsetio je da su vlasti SRJ same prihvatile obaveze iz Konvencije o genocidu koju je
prethodno potpisala SFRJ.

Rasprava u Međunarodnom sudu pravde biće nastavljena iduće nedelje, drugim krugom argumenata Srbije o tužbi Hrvatske, ali i o kontratužbi zvaničnog Beograda protiv Zagreba zbog genocida navodno počinjenog nad Srbima iz Kninske krajine tokom operacije Oluja u leto 1995. godine.

Zastupnici Srbije će se sudijama u haškoj Palati mira obratiti 28. i 29. marta.

Hrvatska je tužbu zbog navodnog genocida protiv tadašnje SRJ podnela u julu 1999, a Srbija je kontratužbu sudu dostavila u januaru 2010. godine.

Međunarodni sud pravde se u novembru 2008. oglasio nadležnim za tužbu Hrvatske protiv Srbije posle rasprave u kojoj je srpski pravni tim tu nadležnost osporavao.

U tužbi protiv Srbije, Hrvatska tvrdi da je zvanični Beograd odgovoran za "etničko čišćenje" hrvatskih građana kao "oblik genocida" zato što je "direktno kontrolisao aktivnosti svojih oružanih snaga, obaveštajnih agenata i raznih paravojnih odreda koji su počinili zločine na teritoriji Hrvatske, u regionu Knina, istočne i zapadne Slavonije i Dalmacije".

Veliki broj građana Hrvatske je, navodi se u tužbi, prognan, ubijen, mučen ili nezakonito zatvoren, a uništeno je i mnogo imovine.

U prvoj verziji tužbe, Hrvatska je SRJ krivila i za egzodus Srba tokom i posle operacije Oluja u avgustu 1995, ali je taj navod kasnije povukla.

Zvanični Zagreb je tužbom zatražio da Međunarodni sud pravde proglasi Srbiju krivom za kršenje Konvencije o genocidu i naloži joj da kazni sve počinioce i Hrvatskoj vrati kulturna dobra i plati joj ratnu štetu u iznosu koji bi utvrdio sud.

U kontratužbi, Srbija tvrdi da su hrvatske vlasti počinile genocid tokom operacije Oluja, u nameri da potpuno ili delimično unište krajiške Srbe kao etničku grupu.

Genocid je, kako se navodi u kontratužbi Srbije, počinjen ubistvima i nanošenjem ozbiljnih fizičkih i psihičkih povreda pripadnicima srpske zajednice, te hotimičnim stavljanjem Srba kao nacionalne grupe u situaciju smišljenu na njeno delimično fizičko uništenje.

Alternativno, Srbija je od suda zatražila da Hrvatsku proglasi odgovornom za zaveru za počinjenje genocida ili za to što je propustila i propušta da genocid spreči i kazni.