Većina stranaka za izbore

Stranke SNS, SPS, DS, LDP i DSS su spremne za vanredne republičke izbore ukoliko ih bude, a predstavnici tih stranaka su ocenili da izbori ne bi trebalo da uspore proces reformi i evropskih integracija.

Na Tanjugovoj panel raspravi "Ima li šanse da ispunimo zahteve iz pregovora sa EU", funkcioner SNS Marko Đurić rekao je da bi uticaj eventualnih vanrednih izbora na evropske integracije zavisio od ishoda na tim izborima.

Đurić je istakao i da bi i evropske integracije i reforme u izvesnoj meri bili ubrzani ako bi na tim izborima snage koje su se pokazale kao nosioci evropskih integracija osvojile ubedljiviju podršku.

Prema oceni šefa poslaničke grupe DS Borislava Stefanovića na izbore se ne ide zbog reformi, već da bi SNS "uokvirila svetački status jednog čoveka".

"Postavlja se pitanje ako je vlada bila fenomenalna, reformska, sjajna, dva puta pravljena, u čisto zlato okovana, zašto moramo na izbore, jer suštinski ne možete da objasnite zašto to hoćete", rekao je Stefanović.

Dodao je da će SNS odluku o izborima doneti na svojim stranačkim organima, što pokazuje koliko su institucije, kako je ocenio, nebitne i da o svemu odlučuje jedan čovek.

Stefanović je rekao da će izbori biti raspisani na osnovu procene da li može da se kapitalizuje popularnost SNS koja, prema njihovim procenama iznosi više od 40 odsto, što, smatra Stefanović, nije utemeljeno.

Smatra da u narednoj vladi socijalista neće biti.

Đurić je, reprilicirajući Stefanoviću, naveo da DS pokazuje nervozu zbog eventualnih izbora u koje bi ušla, i to, kako je rekao, podeljana u više kolona i interesnih grupa i svesna da u sledećoj vladi ne bi učestvovala jer građani pamte i osecaju na svojoj koži katastrofu koju su demokrate izazvale dok su bile na vlasti".

Vanredni izbori - više poslaničkih mesta za SPS

U dijalog se uključila i potpredsednica SPS-a Slavica Đukić Dejanović koja je jasno poručila da bi socijalisti posle izbora sigurno imali više poslanika u skupštini nego što imaju sad, dodajući da izbori ne bi trebalo da koče reformske tokove, posebno ne one koji idu ka evropskom cilju.

"Ne mislim da će eventualni izbori moći da zakoče najbitnije, ne samo administrativne nego i političke, pravne i ekonomske tokove, kojima moramo biti posvećeni u postizanju evropskog cilja", rekla je Đukić Dejanović.

Potpredsednik LDP-a Ivan Andrić, čija je stranka takođe zalaže za izbore, smatra da pregovore EU treba da vodi drugačija vlada, koja ima veći legitimitet i reformski kapacitet, i da je došlo vreme za vanredni izlazak na birališta jer, kako smatra, ne postoji drugi način da se izađe iz krize.

"Očekujemo da parlamentarni izbori budu raspisani u narednih dan ili dva i da se održe 16. marta, zajedno sa beogradskim", rekao je Andrić.

I potpredsednica Demokratske stranke Srbije Donka Banović uverena je da su izbori neophodni, ali ističe da nakon njih Srbija ne treba da teži evropskim integracijama, već političkoj neutralnosti.

"Od Srbije se traži i tražiće se da se odrekne svoje pokrajine, da bi dospela u čekaonicu EU", ponovila je Banović stav svoje partije.