(Ne)realna opasnost od uvođenja viza

Poslanica Evropskog parlamenta Tanja Fajon smatra da postoji realna opasnost da Srbiji, zbog velikog broja lažnih azilanata, budu privremeno vraćene vize, a izvestilac EP za Srbiju Jelko Kacin kaže da mehanizam uvođenja viza nije jednostavan i da nema direktne opasnosti.

Tanja Fajon ipak napominje da konačnu odluku donosi Evropska komisija na osnovu detaljnih ispitivanja stanja na terenu i uzimajući u obzir političke posledice koje bi imalo ponovno uvođenje viznog režima. Ipak, upozorila je da bi EU time uputila veoma loš politički signal.

"Po stupanju na snagu mehanizma za suspenziju, realna opasnost od ponovnog privremenog uvođenja viza postoji. Prevashodno zbog velikog broja ljudi iz Srbije - lažnih azilanata, kao i zbog populističke retorike u poslednje vreme u Nemačkoj i Velikoj Britaniji, koja je vrlo negativna prema migrantima i azilantima", rekla je Fajonova Tanjugu.

Ocenila je da pojedini političari koriste pitanje priliva doseljenika i njihovih prava na socijalnu pomoć više radi promovisanja sopstvene popularnosti u svojim državama, te da nisu svesni da takvim ponašanjem doprinose jačanju ksenofobije.

Tanja Fajon, bivši izvestilac Evropskog parlamenta za viznu liberalizaciju, objasnila je da bi mehanizam koji stupa na snagu 9. januara, bio aktiviran "samo pod posebnim okolnostima, koje bi jednu ili više država EU dovele u vanrednu situaciju koju ne bi mogle same da reše".

"Drugim rečima, o mogućnosti ponovnog uvođenja viza razmišljalo bi se u slučaju znatnog i naglog porasta doseljenika koji zloupotrebljavaju bezvizni režim, povećanja broja neosnovanih molbi za azil i nepoštovanja ugovora o readmisiji", rekla je evropska parlamentarka.

Zemlje sa najvećim prilivom azilanata 

Prema njenim rečima, zemlje u kojima je najveći priliv lažnih azilanata jesu Nemačka, Belgija, Švedska, Švajcarska i Luksemburg i realno je očekivati da bi te države prve zatražile aktiviranje mehanizma.

"Ja želim da verujem da neće doći do aktiviranja tog mehanizma. Međutim, broj lažnih azilanata zabrinjava i u porastu je, što predstavlja upozorenje vlastima u Srbiji da učine sve što je u njihovoj moći i da nastave sa suzbijanjem iskorišćavanja bezviznog režima među građanima Srbije", rekla je Fajonova.

Napomenula je da, s druge strane, i zemlje EU treba da revidiraju politiku azila i pozdravila je nedavnu odluku Nemačke da Srbiju i druge države Zapadnog Balkana za koje važi bezvizni režim svrsta na spisak bezbednih zemalja, što će, kako je primetila, znatno skratiti postupak za dobijanje azila, a samim tim najverovatnije smanjiti i broj zahteva za azil.

"Još jednom ističem da bi, u trenutku kada Srbija počinje pregovore sa EU, ponovno uvođenje viza, iako privremeno, bilo jako loš politički signal, a najgore posledice bi imalo za građane Srbije, koji bi upravo u procesu pridruživanja EU morali da osete da stvari idu nabolje", rekla je Fajonova. 

Ipak, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin izjavio je danas da Srbiji ne preti direktna opasnost od ponovnog uvođenja šengenskih viza i da zato ne treba širiti paniku.

"Ne želim da plašim građane Srbije i bez preke potrebe širim bojazan u društvu", poručio je Kacin u izjavi Tanjugu.

Kacin je istakao da i pored činjenice da je došlo do zabrinjavajućeg priliva azilanata iz Srbije u neke države članice EU, "privremena suspenzija viznog režima u ovom trenutku jednostavno ne predstavlja direktnu opasnost".

Pokretanje mehanizma nije jednostavan proces

"To se ne može desiti preko noći", rekao je Kacin podsećajući da procedura za pokretanje tog mehanizma nije nimalo jednostavna, jer predviđa da Evropska komisija, ukoliko od zemlje članice dobije zahtev za uvođenje viza, najpre proveri stanje na terenu i uveri se da nema drugog načina da se broj azilanata smanji.

Kacin je ukazao na to da je Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije, sa Ivicom Dačićem na čelu, među najzaslužnijim što je Srbija 2009. ispunila uslove za belu šengensku listu.

"Uveren sam da sadašnji premijer preduzima sve što može da zaustavi ili makar znatno ograniči priliv lažnih azilanata iz Srbije", poručio je kacin. 

Istakao je da je neophodno raditi na poboljšanju životnog standarda socijalno ugroženih grupa i na suzbijanju trafikinga, ali da se ključ za rešenje tog problema nalazi u rukama zemalja članica.

"Nemačka je nedavno najavila da će Srbiju označiti kao zemlju 'sigurnog porekla', što će drastično skratiti procesuiranje aplikacija srpskih državljana za azil u Nemačkoj i time obesmisliti pokušaje dobijanja azila i iskorišćavanja finansijske pomoći", podsetio je Kacin.

Rekao je da se nada da će slične izmene procedure biti uvedene i u ostalim članicama Šengena.

Ministri policije i pravosuđa zemalja članica EU usvojili su u decembru takozvani zaštitni mehanizam, koji je usaglašen posle dugih pregovora u okviru evropskih institucija, i koji na snagu stupa 9. januara. Mehanizam omogućava suspenziju bezviznog režima na šest meseci.

Zemlje EU su 2009. godine dobile oko 11.500 zahteva za azil sa Zapadnog Balkana, ali ta brojka je 2013. godine više nego učetvorostručena.