Napredak u odnosima Srbije i Hrvatske

Predsednici Srbije i Hrvatske, Tomislav Nikolić i Ivo Josipović, ocenili su da je u odnosima dveju zemalja postignut izvestan napredak, ali da i dalje te odnose opterećuje niz problema, među kojima su i pitanja nestalih i međusobnih tužbi za genocid. Govoreći u srpskom parlamentu, Josipović je poručio da dve zemlje moraju da zatvore istorijske stranice sukoba.

Predsednik Tomislav Nikolić rekao je da bi se povlačenjem međusobnih tužbi za genocid ustanovio potpuni mir između dve države i dva naroda, "jer kakav god da bude ishod tog sudskog procesa, neko neće biti zadovoljan".

Šta ako se ispostavi da smo pogrešili i jedni i drugi i da su obe tužbe opravdane?, upitao je Nikolić, posle razgovora sa predsednikom Hrvatske Ivom Josipovićem.

Nikolić je rekao da i on i njegov hrvatski kolega daju punu podršku vladama u rešavanju otvorenih pitanja, unapređenju bilateralne i ekonomske saradnje, ističući da je Srbiji stalo do otopljavanja odnosa pre svega zbog srpske manjine u Hrvatskoj.

"I predsednik Josipović, i ja, i vlade, i građani, svi želimo da živimo mirno i bolje", rekao je Nikolić.

Predsednik Srbije je kao najveće probleme u odnosima dveju zemalja naveo pre svega nemogućnost uživanja prava na upotrebu srpskog jezika i pisma, česte slučajeve ugrožavanja bezbednosti, a u udžbenicima tretiranje Srba kao okupatora i četnika.

"Želimo otvoreni i konstruktivni dijalog... Uveren sam da smo napravili iskorak ka poboljšanju odnosa Srbije i Hrvatske", poručio je Nikolić.

On je rekao da je potrebno definisati vremenski okvir za rešavanje otvorenih pitanja i da međudržavne komisije i radne grupe koje rade na konkretnim pitanjima, treba ubrzano da nastave posao.

Rešavanje problema nestalih

Predsednik Ivo Josipović rekao je posle sastanka, da je rešavanje niza problema, među kojima je istakao pitanje 1.689 osoba nestalih u ratnim sukobima, pretpostavka rešavanja odnosa između Zagreba i Beograda.

Kada bi se problem nestalih rešio, bilo bi više prostora za regulisanje postupka pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu u vezi sa međusobnim tužbama Hrvatske i Srbije za genocid, rekao je Josipović.

"Ako tužba opstane, moramo reći da smo imali i težih događaja među našim državama i narodima, i s time moramo živeti", rekao je Josipović, priznajući da tužbe za genocid mogu opterećivati odnose dveju zemalja, ali je napomenuo da će pred sudom biti izneto mnogo istorijskih činjenica koje "neće biti dobro čuti".

On je rekao i da su dve vlade zastale kod rešavanja pitanja granica, pomenuvši da, ukoliko se taj problem ne bude mogao rešiti, treba koristiti iskustvo koje je Hrvatska imala sa Slovenijom gde je upotrebljen mehanizam međunarodnog prava.

Josipović je dodao i da Hrvatska nije zadovoljna načinom na koji se razrešava pitanje sukcesije.

On je naveo i da postoje problemi slični onima koje je pomenuo predsednik Srbije, ali kada je reč o hrvatskoj manjini u Srbiji, a i ukazao na zajednički problem izbeglica.

"Međutim, osim što smo se potužili jedan drugome za ono što nas tišti, možemo biti zadovljni jer je napravljen napredak u brojnim segmentima, što je znak optimizma da i Srbija i Hrvatska mogu bolje", rekao je Josipović.

Predsednik Hrvatske se sastao i sa delegacijom Vlade Srbije, koju je predvodio premijer Ivica Dačić.

Dačić je rekao da u rešavanju otvorenih pitanja između Srbije i Hrvatske treba preduzimati odlučnije korake, jer to je u interesu budućnosti naših naroda i država, i stabilnosti u regionu. 

U razgovoru je ocenjeno da Srbija i Hrvatska treba da unapređuju političke odnose i podstiču ekonomsku saradnju i putem zajedničkih nastupa na trećim tržištima, saopštila je Kancelarija Vlade Srbije za saradnju s medijima.

Hrvatski predsednik, takođe, sastao se i sa predsednikom srpskog parlamenta Nebojšom Stefanovićem u Domu Narodne skupštine.

Stefanović je pozdravio spremnost na otvoren dijalog oko spornih pitanja i izrazio zabrinutost povodom nedavnih incidenata u pogledu položaja srpske nacionalne manjine.

On je zamolio Josipovića za lični uticaj u cilju poštovanja prava nacionalnih manjina, u skladu sa ustavom Hrvatske.

Hrvatski predsednik razgovarao je u Skupštini Srbije i sa predstavnicima Udruženja izbeglih i raseljenih lica.

Predsednik Koalicije udruženja izbeglica Miograd Linta rekao je da je od Josipovića dobio  uveravanja da će urgirati da dve zemlje što pre reše imovinske i druge probleme sa kojima se suočava više stotina hiljada izbeglih.

Linta je posle sastanka sa Josipovićem rekao da su izbeglička udruženja hrvatskoj strani predala svoje zahteve među kojima su vraćanje oduzetih stanarskih prava, imovine, isplata neispaćenih penzija, priznanje radnog staža i rešenje pitanja nestalih.

"Hrvatski predsednik je pokazao razumevanje za naše zahteve", rekao je Linta novinarima u Skupštini Srbije.