Tri scenarija za Srbiju

Da će šefovi država i vlada na samiti 27. i 28. jula doneti odluku da Unija sa Beogradom počne pregovore o pridruživanju, gotovo je izvesno, ali je još neizvesno da li će toga dana biti saopšteno i kog datuma ti pregovori treba da počnu.

Pominju se tri scenarija koji zavise pre svega od odluke nemačkog parlamenta.

U sva tri Srbija dobija odluku o početku pregovora, samo u prvoj varijanti odmah dobija i tačan datum početka pregovora, a u drugoj je datum uslovan, to jest, navodi se, ali uz uslov da do tog datuma dođe do ozbiljne primene briselskog sporazuma. U trećoj varijanti datum se ne saopštava do nekog novog samita, svakako posle nemačkih parlamentarnih izbora.

U Briselu ističu da nije najvažnije hoće li se tačan datum čuti sledeće nedelje ili za nekoliko meseci. Važno je da će Srbija ući u proces priprema pregovora koji svakako mora da se obavi čak i da se datum saopšti. Taj proces trajaće nekoliko meseci i podrazumeva da Evropski savet 28. juna donese odluku da sa Srbijom počne pregovore o pridruživanju, a onda Evropska komisija dobija zadatak da pripremi okvir za pregovore.

Evropska komisija zatim šalje delegaciju u Srbiju da uradi takozvani eksplanatorni skrining, koji je neka vrsta konsultacija i pregleda usaglašenosti ukupnog zakonodavstva Srbije sa zakonodavstvom EU, da bi se pomoglo pripremanju okvira za pregovore.

Nakon toga, Evropska komisija dostavlja predlog okvira pregovora Evropskom parlamentu i Savetu ministara.

Ono što se smatra početkom direktnih pregovora je prva međuvladina konferencija na kojoj se oni zvanično inaugurišu. Ta konferencija može da se održi tek kada svih 27 članica, ili u našem slučaju 28, jer će do tada i Hrvatska biti član, potvrde okvir pregovora. Ranije je za to bilo potrebno između tri i pet meseci.

Dakle, ukoliko se ništa nepredviđeno ne desi, konferenciju možemo da očekujemo najranije krajem godine ili u januaru 2014.

Pre čitavog procesa, u petak uoči samita, komesari za proširenje i spoljne poslove Štefan File i Ketrin Ešton poslaće ministrima spoljnih poslova pismo u kojem će ih obavestiti o napretku pregovora Beograda i Prištine u Briselu o primeni briselskog sporazuma.

Uobičajeno je da se odluke Evropskog saveta, dakle i ona o pregovorima sa Srbijom, među ministrima usaglase pre samog zasedanja Saveta, a na sednici samo izglasaju. Ovoga puta to neće biti moguće jer će Nemačka uneti dozu neizvesnosti.

Posle donošenja Lisabonskog sporazuma, Ustavni sud Nemačke je ocenio da je zemlja previše nacionalnog suvereniteta prenela na nadnacionalne institucije EU, pa je za mnoge odluke zatražio prethodnu saglasnost nemačkog parlamenta, Bundestaga.

Takva saglasnot nije bila potrebna za davanje Srbiji statusa kandidata, ali za sve odluke o proširenju Unije, poput otpočinjanja pregovora o pridruženju, jeste.

Debata i odluka Bundestaga očekuje se 28. juna ujutro, na sam dan zasedanja Saveta. Od te odluke će, po svemu sudeći, zavisiti i da li će Srbiji biti saopšten datum početka pregovora ili će samo biti doneta odluka da se ti pregovori otpočnu, a datum saopšti kasnije.

Obavešteni izvori iz nemačkog parlamenta kažu da su poslanici demohrišćana u Bundestagu još privrženi drugom rešenju kako bi se vest o daljem proširenju Unije, koju nemački birači ne podržavaju, odložila za vreme posle septembarskih izbora. Socijaldemokrate upozoravaju da takvom zloupotrebom građana Srbije u predizborne svrhe nemačka spoljna politika gubi kredibilitet, ne samo bilateralno već i na evropskom planu.

Dobila tačan datum ili ne, ukoliko Savet donese odluku o početku pregovora, Srbija će krenuti u pomenute pripremne radnje kako bi spremna dočekala datum koji će, ako ga ne bude sledeće nedelje, objaviti naredno, litvansko predsedništvo Saveta. Tako bi mogla brzo, možda već početkom 2014. godine, da otvori prva poglavlja pregovora.