Deklaracija o osudi zločina nad Mađarima

17.06 - Parlament usvojio Deklaraciju o osudi zločina protiv Mađara počinjenih 1944 i 1945. godine.

13.36 - Deklaracija ne predstavlja reviziju istorije već korak ka istorijskom pomirenju dva naroda, rekao predsednik Skupštine Nebojša Stefanović.

12.55 - Počela sednica Skupštine Srbije.

Poslanici Skupštine Srbije usvojili su na vanrednom zasedanju Deklaraciju o osudi akata protiv civilnog mađarskog stanovništva u Vojvodini počinjenih 1944-1945. godine, koju su podneli poslanici Saveza vojvođanskih Mađara i Srpske napredne stranke.

Za predloženu deklaraciju je glasalo 128 poslanika, protiv je bilo deset, a sedam njih nije glasalo.

Usvojen je amandman poslanika Demokratske stranke Borislava Stefanovića kojim Skupština osuđenje stradanje i svih ostalih nevinih žrtava tokom i posle Drugog svetskog rata na području Vojvodine.

Predsednik Skupštine Nebojša Stefanović rekao je da Deklaracija ne predstavlja reviziju istorije već želju da se reše problem iz prošlosti i da se srpski i mađarski narod okrenu budućnosti.

"Nije reč o reviziji istorije. Svi oni koji su bili nevino osuđeni treba da budu rehabilitovani. Regionalna saradnja i pomirenje su teški zadaci, ali to je suština Evropske unije. Postoji potreba da se problemi iz prošlosti reše kako bismo mogli da idemo u budućnost", rekao je Stefanović.

U Deklaraciji poseban osvrt na stanovnike Čuruga, Mošorina i Žablja koji su po principu kolektivne odgovornosti proglašeni ratnim zločincima.

Šef poslaničke grupe SVM-a Balint Pastor rekao je da ne postoji nijedno naseljeno mesto u Bačkoj gde su živeli Mađari i gde nisu stradali bez sudske ili admimnistrativne odluke zbog svoje nacionalnosti.

Pastor: Deklaracija nema veze sa evrointegracijama

Prema njegovim rečima, ne donosi zbog evropskih integracija Srbije i da su taj trenutak vojvođanski Mađari očekivali gotovo 70 godina.

"Momenat za donošenje deklaracije je dobar, želim da kažem da ovo nema nikave veze sa državnim interesima u vezi sa napretkom Srbije na putu ka EU. Ovaj trenutak vojvođanski Mađari očekuju bezmalo 70 godina i te okolnosti su se stvorile", istakao je Pastor u Skupštini.

Opozicija je na početku sednice kritikovala vladajuću koaliciju da deklaraciju o osudi nepravdi nad mađarskim stanovništvom počinjenih 1944. i 1945. donosi radi podrške Mađarske kao članice Evropske unije uoči odluke EU o tome da li će Srbija dobiti datum za početak pristupnih pregovora.

Bojan Đurić iz Liberalno demokratske partije je rekao da je utisak da je "ovo neka vrsta našeg gesta prema jednoj članici Evropske unije". Za obrazloženje deklaracije koju je ponudio Stefanović, Đurić je rekao da je "kratko i konfuzno".

I Slobodan Samaradžić iz Demokratske stranke Srbije smatra da vladajuća koalicija radi dobijanja datuma za početak pristupnih pregovora pokušava da se što više približi svakoj od članica EU.

Samardžić je rekao da je deklaracija o osudi nepravde nad mađarskim stanovništvom u Vojvodini tokom 1944. i 1945. "parcijalna" jer govori o osudi zločina nad samo jednom etničkom grupom u jednom ratnom vremenu.

Šef poslaničke grupe Demokratske stranke Borislav Stefanović rekao je tokom rasprave o Predlogu deklaracije da je DS podnela dva amandmana i da njima traži da se osude zločini i protiv svih ostalih naroda koji su se desili tokom Drugog svetskgo rata, kao i da se ne dozvoli revizija istorije.

"Ovim amandmanom (o osudi zločina i nad drugim narodima) spasavamo suštinu deklaracije da ne bi vodila u pravcu koji niko ne bi želeo", rekao je Stefanović i istakao da se ne sme dozvoliti revizija istorije.

U Dekalaraciji se navodi se da Skupština najoštrije osuđuje akte protiv civilnog mađarskog stanovništva u Vojvodini počinjene 1944-1945. godine, u kojima su pripadnici te nacionalne manjine u Srbiji iz nacionalnih razloga ubijeni ili lišeni slobode, ili drugih prava bez sudske i administrativne odluke.

Skupština Srbije je uverena da je oslobađanje od kolektivne odgovornosti, koja je nakon Drugog svetskog rata nametnuta pojedinim nacionalnim zajednicama u Vojvodini odlukama tadašnjih državnih organa, u interesu razvoja duha tolerancije i međusobnog uvažavanja nacionalnih zajednica i svih građana koji žive u Srbiji.