Minimalna cena rada ostaje ista

Vlada Srbije odlučila je da na današnjoj sednici da minimalna neto cena rada do kraja ove godine ostane 115 dinara po radnom času.

Kako se navodi u saopštenju, Vlada je donela odluku da minimalna zarada, bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, za period mart-decembar 2013. godine iznosi 115 dinara po radnom času.

Vlada Srbije je visinu minimalne zarade u ovoj godini donela pošto Socijalno-ekonomski savet na sednici 28. marta nije postigao dogovor o toj ceni.

Socijalno-ekonomski savet nije tada doneo odluku o visini minimalne zarade od marta do decembra ove godine, zbog različitih stavova poslodavaca, sindikata i Vlade Srbije.

Minimalna cena rada prošle godine povećana za 12,5 odsto, a sindikati su tražili povećanje cene rada u ovoj godini od najmanje pet odsto.

Poštanska štedionica preuzima RBV  

Vlada Srbije odlučila je i da Poštanska štedionica preuzme Razvojnu banku Vojvodine. Na sednici Vlade usvojen je zaključak kojim su stvoreni uslovi da Razvojna banka Vojvodine i Poštanska štedionica zaključe ugovor o preuzimanju dela imovine i dela obaveza.

Od ponedeljka, 8. aprila svi deponenti Razvojne banke Vojvodine (oko 70.000 građana, preduzetnika, malih, srednjih i velikih kompanija i javnih preduzeća) postaće klijenti Poštanske štedionice i nastaviće slobodno da raspolažu svojim novcem, navodi se u saopštenju.

Poštanska štedionica preuzeće oko 17,5 milijardi dinara ukupnih depozita RBV zbog čega će, usled nedostajuće kvalitetne imovine, oko 6,3 milijardi dinara biti pokriveno novim obveznicama Pokrajine Vojvodine (78,11 odsto) i Republike Srbije (21,89 odsto), što je i predviđeno decembarskim sporazumom između vlada Srbije i Vojvodine.

U skladu sa tim sporazumom, Razvojni fond Autonomne Pokrajine Vojvodine preuzeće deo kredita datih pravnim licima i deo poslovne mreže RBV, ukupne vrednosti identične novoemitovanim obveznicama.

Pri donošenju odluke da Poštanska štedionioca preuzme RBV Vlada Srbije se, kao se ističe, rukovodila osnovnim principima rešavanja problema u bankarskom sektoru, koji podrazumevaju održivost rešenja, minimum troškova za poreske obveznike i očuvanje finansijske stabilnosti.

Poštanska štedionica je krajem oktobra 2012. godine prezela depozite Nove Agrobanke, koju je Vlada Srbije formirala nakon sto je Agrobanka zbog problema u poslovanju otišla u stečaj.

Povećanje broja osnovnih sudova  

Vlada Srbije usvojila je Predlog zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, poznatiji kao zakon o mreži sudova i još tri pravosudna zakona.

Usvojen je i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu.

Ukoliko predlog zakona o mreži sudova bude usvojen u Skupštini Srbije, broj sudskih jedinica biće smanjen sa 102 na 14, a broj osnovnih sudova povećan sa 33 na 73.

Broj viših i apelacionih sudova ostaje isti, a biće i Vrhovni kasacioni sud i Upravni sud.

Predlogom zakona o sudijama predviđeno je da Visoki savet sudstva može Narodnoj skupštini da predloži samo jednog kandidata za sudiju za jedno sudijsko mesto.

Ukoliko taj kandidat ne bude izglasan na sudijsku funkciju, VSS će morati da predloži novog kandidata, čime se, kako je obrazložio predlagač zakona, otklanja mogućnost politizacije sudstva i mešanja poslaničke većine u odabir sudija.

Takođe je iz Zakona o sudijama brisana odreba prema kojoj sudija odgovara za štetu zbog krajnje nepašnje pa će odgovarati samo za nemar.

Predlog zakona predviđa potpuno drugačiji način vrednovanja rada sudija i predsednika sudova koji omogućava da se ocena njihovog rada obavi jasno i transparentno.

Tim novinama je predvideno da VSS formira komisije, tako da će sudije viših sudova, koji se nalaze u tim komisijama, ocenjivati sudije nižih sudova.

Sudije koje ne budu zadovoljne tim ocenama imaće pravo žalbe. Takođe je u određenim slučajevima predviđena mogućnost viđenja upravnog spora.

Vlada je na sednici odlučila i da formira privremene organe u 10 opština na Kosovu i Metohiji.

U saopštenju se navodi da će privremeni organi biti formirani za opštine: Đakovica, Dečani, Klina, Prizren, Uroševac, Podujevo, Glogovac, Kačanik, Štimlje i Suva Reka.

"Privremeni organi će obavljati poslove iz nadležnosti skupština i izvršnih organa u ovim opštinama na području Kosova i Metohije", navodi se u saopštenju.

Reč je, inače, o kadrovskim promenama.