Partijski preletači, ko je "očerupan"?

Promena političkog dresa odavno je manir u Srbiji. To, međutim, u poslednje vreme poprima veće razmere. Nisu preletači više samo pojedinci, već iz partije u partiju, često potpuno različitih programa, prelaze čitavi odbori.

Analitičari to vide kao logičnu posledicu velike političke promene koja se dogodila posle izbora. Problem je, kažu, u tome što stranke ne insistiraju dovoljno na ideološkim razlikama i načelima, već su više grupe u koje se ulazi iz interesa.

Plus-minus sto-dvesta članova, ili i veće oscilacije - na to se svodi prebrojavanje članstva u mnogim strankama. Lavinu su, posle izbornog neuspeha, pokrenuli radikali koji su grupno prišli bivšim kolegama u SNS.

Korak dalje otišla je Narodna partija Maje Gojković kada se kolektivno učlanila u pobedničku stranku. Grupe iz LDP-a slivaju se u URS i u tabore bivših funkcionera Demokratske stranke čiji se saldo, zbog cepanja na nove partije drastično menja. Grupe preletača razotkrivaju, kažu analitičari, krizu partijskog sistema u Srbiji.

Profesor Vladimir Goati kaže da to nije zato što neka partija neki od ciljeva nije sprovela u život pa ćete se priključiti sličnoj partiji slične partijske porodice.

"To je zapravo ova surova borba za egzistenciju, darvinistička borba za hleb, za radno mesto, za život u stvari", kaže Goati.

Analitičar Milan Milošević smatra da to pokazuje suštinsku slabost partija, izostanak načela i ideologije u partijskoj organizaciji.

"Partije gube svrhu, nisu to ogranizacije koje zastupaju levicu i desnicu, nego tu imate interesnog grupisanja, prelazaka, samo zarad vlasti i masti", kaže Milošević.

Kruni se i Liga socijaldemokrata Vojvodine čije članstvo osim u SNS i DS odlazi i u DSS, potpuno drugačijih načela. Pojedini analitičari veruju da bi postizborno preletanje u pobednički tabor moglo da se svede na pristojniju meru, ako bi se uveo takozvani promenljivi izborni cenzus.

"U takvoj situaciji bi dobro bilo da cenzus za jednu partiju bude jedna vrednost, recimo sadašnjih pet odsto, ako se priključuje druga partija sa ciljem da zaobiđe to onda je to 6-7 odsto, treća partija još", objašnjava Goati. 

Prema njegovim rečima, tako bi se brzo ohladile želje da se privlačenjem što više ljudi učini besmislenim taj prag ili cenzus koji treba da smanji broj partija.

U tom slučaju, manje partije koje same ne mogu da uđu u parlament, možda bi se i pre izbora utopile u veće. Ipak, fenomen takozvanih "preletača" teško će se, kažu, iskoreniti u Srbiji.

Milošević smatra da će se to dogoditi možda kad se smanji broj mesta koje partije raspodeljuju posle izbora.

"To znači, kad se smanji broj javnih preduzeća pod državnom ili partijskom kontrolom, kad se broj državnih mesta koja se dele posle izbora smanji, kad se profesionalizuje državna uprava da ona ne bude oaza za zapošljavanje partijskih kadrova, ali to je jedan proces koji će verovanto duže trajati", kaže Milošević.

Grupnog preletanja bilo je i ranije. Osipanje dobro pamte Socijalisti posle pada Miloševićevog režima. I iz Srpskog pokreta obnove, izdvojila se frakcija Veroljuba Stevanovića koja je na poslednje izbore ušla pod okriljem URS-a. Rasadnikom rekorderom smatra se DS. A od raspada radikala, osim što je nova stranka nadjačala centralu, uvećanjem članstva ovajdila se i Nova Srbija.