Poslanici o izmenama budžetskog sistema

21.00 - Skupština Srbije završila višečasovnu debatu o dopunama Zakona o budžetskom sistemu, koji je predložio vojvođanski parlament. Poslanici će sutra započeti raspravu o predloženom budžetu za narednu godinu.

16.42 - Poslanik SNS-a Oto Kišmarton kaže da ta stranka neće podržati predlog Skupštine Vojvodine o usvajanju izmena Zakona o budžetskom sistemu.

12.30 - Vojvodina ne traži ništa više osim onoga što je ustavna garancija, rekao Ištvan Pastor, predstavljajući predlog Skupštine Vojvodine o dopuni Zakona o budžetskom sistemu.

11.15 - Nova sednica Skupštine počela poslaničkim pitanjima. 

10.30 - Skupština usvojila izmene Carinskog zakona i sedam međudržavnih akata. Nova sednica zakazana za 11 časova.

10.15 - Odbor za finansije nije prihvatio dopune Zakona o budžetskom sistemu, koje je prodložila Skupština Vojvodine.

Poslanici Skupštine Srbije započeli su novu sednicu jesenjeg zasedanja, na čijem je dnevnom redu Predlog budžeta za 2013. godinu, o kojem će se raspravljati u petak. Prva tačka dnevnog reda bile su dopune Zakona o budžetskom sistemu, koje je predložila Skupština Vojvodine.

Predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor ocenio je da je Predlogom budžeta za 2013. godinu izvršen udar na ustavnu garanciju, što vodi ka smanjenju poverenja između Vojvodine i Srbije.

Vojvodina traži da se izmenom Zakona o budžetskom sistemu propiše da pokrajini ide sedam odsto ukupnih, a ne poreskih prihoda iz budžeta Srbije, kako je propisano poslednjom izmenom zakona u septembru.

Pastor je, predstavljajući predlog o dopuni Zakona o budžetskom sistemu koji predviđa poštovanje odredbe da Pokrajini pripada sedam odsto republičkog budžeta, naglasio da Vojvodina ne traži ništa osim onoga što je ustavna garancija.

Poslanike je pozvao da njegovu poziciju ne shvate kao "poziciju don Kihota, ili Kalimera".

"Nemojte misliti da nekoga napadam, niti se radi o ambiciji rastakanja Srbije", poručio je Pastor.

Podsetio je da je u proteklih 12 godina iz Skupštine Vojvodine republičkom Parlamentu upućeno 39 inicijativa, ali na dnevnom su se našle tri, i to 2002. i 2003. godine, kada je premijer bio Zoran Đinđić. Od tada, u poslednjih devet godina, nijedan predlog Vojvodine nije došao na dnevni red.

Izjave i stav da je Vojvodina "lokomotiva Srbije" i njen najrazvijeniji deo predstavljaju političke floskule koje se provlače po medijima ali, kako je rekao, danas to nije istina.

"To ne tvrdim ja nego tvrdi i Vlada Srbije, koja je Uredbom o stepenu razvijenosti regiona od 8. novembra navela da je Vojvodina nedovoljno razvijena i u kojoj je bruto domaći proizvod ispod republičkog proseka", objasnio je Pastor.

Pastor je upozorio da samo 30 odsto stanovnika Vojvodine ima kanalizaciju, da u srednjobanatskom okrugu nijedan vodovod nije ispravan, da je Vojvodina za poslednjih 20 godina izgubila 70 odsto društvenog kapitala, ili 16.000 dolara po građaninu, kao i da, u ovom trenutku, Vojvodina prvi put ima niži prosek zarada u odnosu na Srbiju.

Sa njim se složila i Aleksandra Jerkov iz LSV-a rekavši da je za Vojvođane bilo pogubno usvajanje Ustava Republike Srbije, kao i da su zbog toga Vojvođani izgubili 740 miliona evra.

Poslanici skupštinske većine rekli su da neće prihvatiti taj zakon, koji je prvi zakon iz pokrajinskog parlamenta koji se posle devet godina našao pred poslanicima Narodne skupštine.

Dodatni novac kao pokušaj dokapitalizacije RVB 

Poslanici Srpske napredne stranke i Ujedinjenih regiona Srbije neće glasati za ovaj propis, jer, kako tvrde, Vojvodini već pripada sedam odsto iz republičkog budžeta.

Prema njihovim rečima sada Vojvodina pokušava da iz budžeta izvuče dodatnih sedam milijardi dinara kako bi se izvršila dokapitalizacija Razvojne banke Vojvodine.

Potpredsednik SNS-a i šef poslaničke grupe u Skupštini Vojvodine Igor Mirović rekao je da Vojvodini treba da pripadne Ustavom propisani deo republičkog budžeta, ali je naglasio da se mora razgovarati pre svega o tome kako se troši taj novac u pokrajini.

"Slažemo se da Vojvodina mora imati najmanje sedam odsto u odnosu na budžet Srbije, jer je tako Ustavom propisano, ali tražimo i razgovore o drugim bitnim pitanjima, poput toga kako se troši taj novac", rekao je Mirović.

Pokrajinski odbor URS-a ocenio je da izjave opozicije u Skupštini Srbije i predstavnika vojvođanske vlade o tome koliko novca sleduje pokrajini, imaju samo jedan cilj - da "skrenu pažnju javnosti sa zloupotreba i dubioze u kojoj se nalazi Razvojna banka Vojvodine", kao i da će po novom zakonu o budžetskom sistemu Vojvodina dobiti šest milijardi više.

"Pitanje budžeta Vojvodine i to koliko novca sleduje pokrajini, ko joj zakida pare i ko krši Ustav Srbije je poprimilo razmere do sada neviđenog licemerja. Oni čija je politika godinama unazad bila sistemsko poltronstvo 'Predsedničkom dvoru' sada se prikazuju kao lažni borci za Vojvodinu", navodi se u saopštenju URS-a.

Podršku najavljuju LDP i Demokratska stranka i pripremaju amandmane na zakon koji je Vlada odbacila jer urušava finansijski sistem.

Poslanik DS-a Ljiljana Lučić smatra da takav stav Vlade prema inicijativi AP Vojvodine navodi na razmišljanje da se ovde radi i o nekoj vrsti političkog revanšizma.

Trajno rešenje i vlast i opozicija vide u novom zakonu o finansiranju Vojvodine, kojim bi se najzad preciziralo koliko je ustavnih sedam odsto.

Odbor za finansije odbacio predlog 

Uoči sednice, Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nije prihvatio predlog Skupštine Vojvodine. I Vlada Srbije juče je parlamentu dostavila mišljenje u kojem mu predlaže da ne prihvati taj zakonski predlog.

Na sednici Odbora protiv usvajanja tog zakona glasali su poslanici SPS-a i SNS-a, uzdržani su bili URS i PUPS, a za usvajanje poslanici SVM-a I LSV-a.

Vlada Srbije je u obrazloženju, pored ostalog, navela da ključne mere fiskalne konsolidacije na prihodnoj strani predstavljaju povećanje poreskih prihoda kroz povećanje poreskih stopa, pa na taj način ukupni transfer Vojvodini, ali i ostali deo budžeta te pokrajine, prati i ključne promene u fiskalnoj politici.

U obrazloženju predloženih dopuna tog zakona piše da je poslednjim izmenama sužena osnovica za utvrđivanje obima budžeta Vojvodine na rashode koji se finansiraju iz poreskih prihoda, čime se, kako smatra Vojvodina, znatno smanjuje obima budžeta Pokrajine.

Sužavanje osnovice za utvrđivanje obima budžeta Vojvodine, kako je navedeno, suprotno je članu 184. Ustava Srbije.

Pre početka nove sednice, poslanici su usvojili izmene Carinskog zakona i sedam međudržavnih akata. Za izmene tog zakona glasalo je 126 poslanika, niko nije bio protiv niti uzdržan, a sedam poslanika nije glasalo.

Izmene Carinskog zakona predviđaju ukidanje obračunavanja zatezne kamate konformnim metodom na carinski dug koji nije plaćen u propisanom roku, a povod za to je odluka Ustavnog suda Srbije iz jula 2012. godine, kojom je utvrđeno da obračun kamata primenom konformne metode nije u saglasnosti sa Ustavom Srbije.

Budžet na dnevnom redu u petak

Predlog budžeta za narednu godinu, koji predviđa deficit od 121,87 milijardi dinara, prihode od 956,44 milijarde dinara, a rashode od 1.078,32 milijarde, jeste druga tačka dnevnog reda, pa se očekuje da će poslanici o tom aktu debatovati najverovatnije u petak.

U paketu sa budžetom poslanici će raspravljati i o predlozima odluka o davanju saglasnosti na finansijske planove Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika i Nacionalne službe za zapošljavanje za 2013. godinu.

Na novoj sednici poslanici će razmatrati i izmene zakona o porezu na dobit pravnih lica, o akcizama, o deviznom poslovanju, o Fondu za razvoj Srbije, o privatizaciji, o osiguranju, o autorskom i srodnim pravima, o zdravstvenoj zaštiti i o zdravstvenom osiguranju.

Debatovaće i o predloženim zakonima o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, o uslovnom otpisu kamata i mirovanju poreskog duga, o javnim preduzećima, o zateznoj kamati, o preuzimanju obaveza zdravstvenih ustanova prema veledrogerijama po osnovu nabavke lekova i medicinskog materijala i pretvaranju tih obaveza u javni dug Srbije.

Poslanici će na toj sednici razmatrati i nekoliko kadrovskih odluka, među kojima su izbor članova Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija, promene u skupštinskim odborima i u skupštinskim delegacijama.