Zločini bez kazne

Haški tribunal je, posle oslobađajuće presude hrvtaskim generalima Antu Gotovini i Mladenu Markaču, izgubio kredibilitet, saglasni su gosti emisije Oko. 

Specijalni izveštač RTS-a iz Haga Miloš Milić kaže da su glasine o oslobađanju stizale iz krugova bliskih Tribunalu i pre izricanja presude, kao i da će prvostepena presuda pasti na tehničkom detalju o 200 metara neselektivnog granatiranja.

"Niko nije mogao da poveruje da je ta tehnička stvar bila povod da se sruši prvostepena presuda, svi su računali na smanjenje kazne", kaže Milić.

Problem Tribunala je u tome što je nekonzistentan u donošenju presuda, ocenjuje Milić i napominje da je u relativno kratkom roku od prvostepene presude do presude žalbenog veća, zamenjena članica veća za koju se verovalo da deli stavove sudija koje su bile protiv oslobađanja.

"Sem branilaca, niko ni u sudu ni od posmatrača nije bio spreman da brani presudu, to je bio šok. Neće biti kazne ni za jedan zločin protiv Srba, to je bio najveći utisak za sve. Neki su rekli da je Tribunal sam sebi zakucao poslednji ekser u kovčeg kredibilnosti", napominje Milić.

Istoričar Predrag Marković smatra da je Tribunal pogazio, odnosno, "pocepao svoju dokumentaciju" i doneo ad hok presudu.

Taj sud je, kako kaže, zasnovan na lažnom mitu da treba da doprinese pomirenju i katarzi, a naprotiv, doprineo je ogorčenju i ozlojeđenosti.

Marković podseća da su prvi stavovi bili da se "sudi celoj srpskoj istoriji od Garašanina i Pašića", ali su napustili ideju da "dokažu agresivnost srpske politike kroz istoriju".

"Mi smo sebe zavaravali da su sile koje stoje iza Tribunala promenile stav. Oni su saveznici svojim saveznicima. Amerika je sada samo dosledna svojoj ulozi u Oluji", ističe Marković.

Analitičar Đorđe Vukadinović ocenjuje da je, kratkoročno i dugoročno, efekat nepovoljan, a "presuda je skandalozna za instituciju koja pretenduje da bude oličenje prava".

"To je odluka koje se stide i mnogi u Tribunalu, motivacija je jasna - trebalo je oprati ne samo Gotovinu i Markača koji bi, posle odslužene kazne, ionako mogli da dođu Zagreb. Iznenađen sam bezobzirnošću da su izašli neviniji i od nas u studiju, jer je zapisano da granatiranje četiri grada nije bilo zločin, da nije postojao zajednički zločinački poduhvat i da niko ne odgovara", kaže Vukadinović.

Vukadinović podseća i da je Hrvatska ozbiljno lobirala i da je veliki novac uložen u odbranu generala. Kritikuje odnos države i javnosti u Hrvatskoj i Srbiji prema optuženima u Hagu.

"Kod nas čak i oni poput Šljivančanina se tretiraju kao sumnjiva lica i zločinci. Naša javnost gore tretira zatvorenike u Hagu, nego Hrvatska koja ih tretira kao nacionalne junake", smatra Vukadinović.

Male šanse za obnovu postupka 

Na pitanje da li bi oslobađajuća presuda mogla da bude izmenjena, Miloš Milić kaže da Tribunal ne obnavlja postupak bez posebnog novog dokaza.

"Jedino ako se nađu 'topnički dnevnici' koji nisu pronađeni tokom prvostepenog suđenja. Znam da je sudija Alfons Ori ulagao velike napore u to, ali Hrvatska je rekla zvanično da ne može da ih locira", kaže Milić.

Gosti Oka slažu se da se posle 2000. godine, kada je Srbija trebalo da bude vraćena u ravnopravnu porodicu evropskih naroda, tretman naše zemlje nije poboljšao, iako je bila izuzetno otvorena za saradnju, posebno prema Haškom tribunalu.

Smatraju da Tribunal nije zamišljen kao antisrpski instrument, ali da se u međuvremenu u to pretvorio.

Presuda u slučaju Ramuša Haradinaja trebalo bi da bude izrečena 29. novembra. Miloš Milić kaže da sve ukazuje na to da su šanse da bude osuđen veoma "tanke".

Na komentar da bi presude hrvatskim generalima mogle da budu presedan, te da bi srpski generali u Hagu mogli da budu oslobođeni ili da im se kazna ublaži, Milić ponavlja da u Hagu ne postoji konzistentna politika i da se ne mogu davati prognoze.

"U Hagu neki kažu: šta će se desiti sa predmetima gde se sudi za granatiranje Sarajeva? Pravilo na osnovu kojeg je doneta ova presuda morala bi da se primeni i na te slučajeve. Ne znam da li će padati presude," kaže Milić.

Gosti Oka se slažu da je inicijativa Vuka Jeremića da se pred UN održi javna rasprava o ulozi međunarodnih krivičnih tribunala u pomirenju između naroda, dobar potez. Tribunal će biti tema u Ujedinjenim nacijama, pa bi Srbija i njeni prijatelji morali ozbiljno da se pripreme za 10. april 2013. godine, zaključuju gosti Oka.