Grubješićeva: Lažni azil kao krivično delo

Potpredsednica Vlade Srbije za evropske integracije Suzana Grubješić rekla je da bezvizni režim Srbije trenutno nije ugrožen, navodeći da je zbog pojačanih mera kontrole na graničnim prelazima od 2. juna do danas vraćeno oko 5.000 građana koji su imali nameru da traže azil u zemljama zapadne Evrope.

Grubješićeva je najavila da će Ministarstvo pravde kao jednu od mera za smanjenje broja lažnih azilanata predložiti izmene Krivičnog zakonika kojim će se traženje lažnog azila tretirati kao krivično delo i da se nada da će to uskoro i biti usvojeno.

"Do ukidanja bezviznog režima neće doći sada", rekla je Grubješićeva na sednici skupštinskog Odbora za evropske integracije i dodala da to što trenutno nije ugrožen bezvizni režim ne znači da se taj problem neće ponovo javiti sledeće godine.

Uz napomenu da je komisija za praćenje bezviznog režima preduzela mnoštvo mera i aktivnosti na smanjenju broja lažnih azilanata, Grubješićeva je kazala da je svuda u Evropi prepoznata spremnost Vlade Srbije da sarađuje na rešavanju problema lažnih azilanata.

Glavna odredišta lažnih azilanata iz Srbije, prema njenim rečima, bili su Nemačka, Švedska, Švajcarska, Luksemburg i Belgija, ali tom prilikom nije bilo elemenata organizovanosti.

"Veoma je važno što je smanjen i praktično ukinut organizovani dolazak državljana Srbije u zemlje u kojima traže azil", rekla je Grubješićeva i dodala da je, prema podacima nemačkog ministarstva unutrašnjih poslova, u julu i avgustu bio povećan broj zahteva za azil iz Srbije, da je u pitanju bilo 1.467 zahteva i da je to i pokrenulo priču o ukidanju bezviznog režima.

Ona je dodala da je broj tražilaca azila u ovoj godini bio manji u odnosu na prethodnu.

Ona je podsetila da je zahtev Srbije zemljama u koje najviše odlaze tražioci azila da se Srbija stavi na listu sigurnih trećih zemalja, da se smanji novčana pomoć tražiocima azila i da se skrati procedura za razmatranje njihovih zahteva.

Grubješićeva je dodala da su Belgija i Danska taj problem rešile, jer su upravo skratile proceduru i maltene ukinule pomoć tražiocima azila.

Ništa spektakularno, tek je početak

Suzana Grubješić izjavila je da od današnjeg sastanka premijera Srbije Ivice Dačića i kosovskog Hašima Tačija ne treba očekivati ništa spektakularno, jer je reč o "samom početku normalizacije odnosa Beograda i Prištine".

Prema njenim rečima, platforma Beograda za pregovore o Kosovu mogla bi "u narednih nekoliko nedelja" da se nađe u parlamentu.

Na pitanje zašto premijer ide i na drugi sastanak sa Tačijem bez platforme Beograda, Grubješićeva je rekla da ima mnogo tema o kojima se može razgovarati, iz tehničkog dijaloga koji je vodila prethodna vlada, a među kojima je najkomplikovanije sprovođenje dogovora o integrisanom upravljanju administratvnim prelazima.

"Kada platforma bude završena, ona će dati pun madat za političke pregovora i prostor za postizanje dogovora sa kosovskim Albancima. Očekujem da će platforma u parlamentu biti u narednih nekoliko nedelja", rekla je Grubješićeva.

Dodala je da bez kosovskih Srba ne treba ulaziti u političke pregovore, a na pitanje o čemu će konkretno biti reči na današnjem sastanku Dačića i Tačija, ona je ponovila da su to tehnička pitanja, a da će detalje preneti premijer.

Ministarka Grubješić je, takođe, rekla da je Vlada Srbije formirala Koordinaciono telo za pristupanje Evropskoj uniji, kojim rukovodi premijer Dačić, a u toku je formiranje 35 podgrupa za pripremu pregovora i pregovore o članstvu Srbije u EU.

Ona je članovima skupštinskog Odbora za evrointegracije rekla da će, po završetku tog procesa, početi aktivnost na pripremi Nacionalnog programa za integraciju Srbije u EU koji bi trebalo da se primenjuje od 2013. godine i da važi četiri godine.

Potpredsednica Vlade Srbije za evropske integracije Suzana Grubješić najavila je, takođe, da će Vlada do kraja meseca usvojiti akcioni plan za pridruživanje EU koji se odnosi na zakone koje je potrebno usvojiti.