Mehanizam za šengensku crnu listu

Poslanica Evropskog parlamenta Tanja Fajon rekla je za RTS da će Evropski parlament do kraja godine usvojiti mehanizam za ubrzano vraćanje viznog režima za zemlje iz kojih dolazi veliki broj azilanata. Iako se to, pre svega, odnosi na zemlje Zapadnog Balkana, to još ne znači da će Srbija automatski biti vraćena na crnu šengensku listu. Iz Brisela stižu i drugačiji predlozi za rešavanje problema lažnih azilanata.

Šezdeset odsto više azilanata stiglo je u Zapadnu Evropu sa Balkana u 2012. godini u odnosu na prošlu godinu. Samo u Nemačku u septembru je stiglo 4.000 zahteva iz Srbije.

Ministri unutrašnjih poslova šest zemalja zatražili su hitne mere za zaustavljanje priliva azilanata, ali i hitno uvođenje mehanizma za ubrzano vraćanje viznog režima zemljama iz kojih azilanti dolaze. Da bi mehanizam stupio na snagu, potrebno je još da ga usvoji Evropski parlament.   

"Očekujem da ćemo sada kada je pritisak pojedinih zemalja članica EU veliki, do kraja godine ili početkom sledeće godine usvojiti taj mehanizam. Onda je, naravno, opasnost da neka zemlja zatraži suspenziju veoma ozbiljna", kaže Tanja Fajon, poslanica u Evropskom parlamentu.

Još niko nije tražio vraćanje viza za Srbiju i druge zemlje Zapadnog Balkana, ali jednom kada taj menizam bude usvojen u Evropskom parlamentu, zemlje članice EU moći će to da urade relativno brzo i jednostavno.

Tanja Fajon kaže da je vrlo moguće da se među zemljama članicama uspostavi dovoljna većina za vraćanje viza, pre svega Srbiji, jer odatle dolazi najveći broj azilanata. Ali razlog za njihov porast u Nemačkoj jeste odluka tamošnjeg Ustavnog suda kojom se uvećava materijalna pomoć na koju mogu da računaju, kažu analitičari.

"Sada četvoročlana porodica dobija smeštaj, hranu, odeću, medicinsku negu i džeparac od 420 evra mesečno. Ranije je to bilo oko sto. Jasno je zašto oni dolaze u Nemačku", kaže Aleksandra Štiglmajer iz Evropske inicijative za stabilnost.

Aleksandra Štiglmajer kaže da vlasti Srbije ne mogu da učine mnogo više protiv zloupotrebe azila a da ne ugroze ljudska prava manjina, jer informativne kampanje i popravljanje uslova života neće dati rezultate na kraći rok.

"Rešenje nije da se ponovo vrate vize građanima Srbije nego da se ukinu beneficije za azilante. To je moguće uraditi uz pomoć prinicipa "sigurnih zemalja". To znači da se za građane Srbije može ubrzati procedura, što su neke zemlje uradile i one nemaju više problema", kaže Aleksandra Štiglmajer.

O merama za smanjivanje broja azilanata i mehanizmu za vraćanje viza razgovaraće ministri unutrašnjih poslova Evropske unije 25. oktobra.