Fajon: Većina u EU za uvođenje viza Srbiji

Izvestilac Evropskog parlamenta za viznu liberalizaciju i poslanik Evropskog parlamenta Tanja Fajon izjavila je da je situacija u vezi sa mogućnošću ponovnog uvođenja viza veoma ozbiljna i da, prema njenim saznanjima, većina zemalja članica Evropske unije smatra da ponovo treba uvesti vize Srbiji.

"Evropski parlament je pod velikim pritiskom da usvoji mehanizam za ponovno uvođenje viza", koji će najverovatnije biti usvojen do kraja godine, rekla je Fajon na konferenciji za novinare.

Fajon se, međutim, nada da mehanizam za suspenziju bezviznog režima nikada neće biti primenjen.

"Prema mojim saznanjima, većina država članica EU spremna je da podrži ponovno uvođenje viza za građane Srbije", rekla je ona, naglasivši da će, ako vize budu ponovo uvedene, biti veoma teško da se Srbija vrati na "belu šengensku listu".

"To bi onda mogao biti predmet politizacije i zato se nadam da mehanizam za suspenziju nikada neće biti primenjen", rekla je ona. Fajon je istakla da je u prvih osam meseci ove godine više od 14.000 građana zemalja Zapadnog Balkana zatražilo azil u "šengenskoj zoni", a da je gotovo polovina njih iz Srbije.

Kako je nagovestila, problem bi se mogao pogoršati. "Dolazi zima a znamo da se tada obično broj zahteva za azil povećava", rekla je izvestilac Evropskog parlamenta za viznu liberalizaciju.

Šest ministra EU traže suspenziju

Evropska komisija primila je pismo šestorice evroposkih ministara koji traže pokretanje mehanizma za suspenziju bezviznog režima. Portparol komesarke za unutrašnja pitanja Sesilije Mlamstrom, ipak nije precizirao o kojim balkanskim zemljama je reč.

"Ministri traže da se o ovome raspravlja na sledećem sastanku saveta ministara 25. oktobra. Oni su takođe zatražili da se što pre usvoji zaštitni mehanizam koji će omogućiti uvođenje viza u slučaju ozbiljnijih problema. U ovom trenutku nema zahteva da se vize uvedu nijednoj od tih država", kaže portparol Evropske komesarke Sesilije Mlastrom Mikele Kirkone.

S druge strane, Belgija ne želi da ukine bezvizni režim građanima Srbije. Kako je rekao ambasador Belgije u Beogradu Alen Kudicki, ta zemlja ceni napore koje je Srbija učinila i koji su dali rezultate, ali dodaje da problem nije rešen.

"Ako pogledate podatke iz meseca u mesec i uzmete samo jednu zemlju govorimo o desetinama, stotinama, i u nekim slucajevima hiljadama zahteva", ističe ambasador Belgije u Srbiji Alen Kudiciki.

Prema njegovim rečima, realnost je da su ovi tražioci azila ogromno opterećenje za imigracione službe, jer one ne mogu da se posvete pravim azilantima koji se zbog toga zadržavaju mesecima.

Doris Pak, izvestilac Evropskog parlamenta za BiH, kaže da je situacija ozbiljna. "Političari se ponašaju neodgovorno a posledice snose svi građani. Smatram da treba uvesti vize samo za političare, ali se bojim da to nije moguće ostvariti", rekla je Pak.

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer rekao je da bezvizni režim koji je Srbiji uveden 2009. godine za sada funkcionise dobro, ali da ima problema.

Dežer je rekao da ima 10.000 ljudi koji zloupotrebljavaju bezvizni režim podnoseći zahteve za azil u Evropi i da se 99 odsto vraća u Srbiju i susedne zemlje.

"Moramo bolje da se organizujemo i sa naše strane uvedemo strožije procedure i efikasniju kontrolu na šengenskim granicama, a isto tako i Srbija mora da uradi nešto po tom pitanju", rekao je Dežer posle potpisivanja ugovora s dobitnicima bespovratne pomoći iz programa prekogranične saradnje Srbije i Crne Gore koje finansira EU u Užicu.

Azil zbog teške ekonomske situacije 

Politički lideri iz Bujanovca i Preševa i ranije su pozivali Albance da ne podnose neopravdane zahteve za azil.

Predsednik Nacionalnog saveta Alabanaca Galip Bećiri ističe da je ekonomska situacija je vrlo teška, ne samo u Bujanovcu i Preševu već i u Srbiji, pre svega ljudi zbog nezaposlenosti i zbog ekonomske situacije. "Ljudi odlaze u inostranstvo da traže azil ili da se zaposle. Mi osećamo to, posebno u školama gde ima sve manje dece, dodaje Bećiri.

Kako kaže predsednik Vlade Ivica Dačić, ukoliko bude potrebno, Srbija će platiti i troškove vraćanja deset hiljada lažnih azilanata koliko ih je u Evropskoj uniji.

U Nemačkoj je prošle godine 4.500 građana Srbije tražilo azil a za prvih osam meseci ove godine 2174. Broj zahteva opao je u Belgiji, Švedskoj i u Luksemburgu, a jedino je zabeleženo povećanje zahteva u Švajcarskoj.