Između Istoka i Zapada

Srbija 2012. godine nije ista zemalja od pre dve decenije. Zemlja je izmenila svoj pravac, ostavila za sobom autoritarizam kao deo svoje prošlosti i u potpunosti prigrlila demokratske vrednosti i norme, piše koluminsta Džeruzalem posta Mihael Frojnd.

U članku Srbija: izgubljena i nađena autor navodi da je Srbija, često klevetana u međunarodnim medijima, sa dugom i ponosnom istorijom, učinila mnogo da popravi odnose sa susedima, izručila osumnjičene za ratne zločine Tribunalu u Hagu.

Kao rezultat toga, Evropska unija je nedavno pristala da Srbija postane zvanični kandidat za članstvo i dovela je "jedan korak bliže punoj integraciji sa ostatkom Evrope", konstatuje autor, inače nekadašnji zamenik direktora za komunikacije u vladi premijera Benjamina Netanijahua.

"Srbija nastavlja da odbacuje ideju o nezavisnosti Kosova. Ali ko može da ih krivi? Na kraju krajeva, istorija je jasno na njihovoj strani", piše Frojnd i podseća da je Srbija suočena sa rastućim pritiskom da se odrekne "drevnog srca svoje domovine i okrene leđa centralnom delu svog kulturnog i duhovnog nasleđa".

Od kraja 12. veka Kosovo je bilo administrativni i duhovni centar Srbije, piše Frojnd i, pominjući Kosovsku bitku, ističe da danas Albanci čine većinu stavništva na toj teritoriji, ali da tamo postoje brojne srpske srednjovekovni crkve i manastiri "kao opipljiv dokaz istorijskog identiteta".

Vlade u Beogradu su jedna za drugom odbijale ideju da "kapituliraju u odnosu na status teritorije" navodi Frojnd i dodaje da bi, bez obzira na to šta će se dogoditi sa Kosmetom, Izrael i Jevreji u svetu trebalo da iskoriste mogućnost da ponovo uspostave jače odnose sa Beogradom.

Od početka su ti odnosi između Srba i Jevreja bili označeni humanošću, navodi autor i dodaje da su u 14. veku Jevreji, bežeći od progona u Mađarskoj, našli utočište u srpskoj kraljevini.

Srbija je, takođe, primila španske i portugalske Jevreje koji su proterani sa Iberijskog poluostrva vek kasnije. Srpski grad Zemun igrao je važnu ulogu u cionističkom pokretu. U tom gradu živeo je jevrejski par čiji je sin Teodor Hercl kasnije izmenio tok jevrejske istorije.

Za vreme holokausta Jevreji i Srbi bili su meta hrvatskih ustaša "energičnih egzekutora" Hitlera, navodi autor. Ustaše su, kako ističe autor, ubile desetine hiljada Jevreja i više od pola miliona Srba "u orgiji nasilja i terora koji je ostavio duboke ožiljke širom regiona".

Taj utisak zajedničkih patnji Srbi i dalje imaju prema Jevrejima i on ističe njihov jak osećaj solidarnosti sa Izraelom i izazovima sa kojima se suočava.

Autor smatra da Izrael i Jevreji u svetu moraju prestati da gledaju Srbiju samo kroz rat u Bosni i sukob na Kosovu.

"Činjenica je da Srbija ima posebnu poziciju da služi kao važan most između Istoka i Zapada. Ona ima dugotrajne istorijske i etničke veze sa Rusijom i na putu je da se pridruži EU u skoroj budućnosti. U narednim godinama, kada se njena ekonomija stabiluzuje, strateška i diplomatska važnost Srbije će samo jačati", navodi se u članku.

Frojnd ističe da će Srbija imati nesumnjivo sve značajniju ulogu u prvim linijama fronta rata protiv terora, uz objašnjenje da militantni islam nastoji da kroči u Evropu, posebno u Bosnu i Albaniju.

Autor podseća da su mnogi američki Jevreji stajali iza Bosne i Kosova, gledajući na Srbiju kao izgubljen slučaj. "Ali u svetlu svega što se dogodilo u međuvremenu, vreme je da nađemo Srbiju ponovo, zbog nje i zbog nas samih", kaže autor u tekstu koji je prenela i američka štampa.

Mihael Frojnd navodi i da je ambasador Srbije u Izraelu Zoran Basaraba, u intervjuu za Džeruzalem post, istakao prirodni afinitet između Srba i Jevreja, uz uverenje da može služiti kao osnova za dalje jačanje veza dva naroda.