Šoškić: Ne podnosim ostavku

Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić izjavio je da nema razloga da podnose ostavku, niti da želi da polemiše sa političarima o toj temi.

"Nema razloga da podnosim ostavku i uopšte ne razmišljam na tu temu", rekao je Šoškić, odgovarajući na pitanja novinara u vezi sa spekulacijama u javnosti da nova vladajuća koalicija na tom mestu želi da vidi Jorgovanku Tabaković.

NBS je često izložena kritikama i vlasti i opozicije, rekao je Šoškić i dodao da on nema ništa protiv kritika.

Šoškić je poručio da onaj ko želi nekoga da smenjuje treba da koristi ustavne i zakonske mehanizme predviđene za to.

Odgovore na pitanja zašto je dinar oslabio i zašto je sve poskupelo, koja mu poslednjih dana upućuje Srpska napredna stranka, Šoškić će, kako je rekao, dati ovih dana u autorskom članku, i to više kao ekonomista nego kao guverner centralne banke.

Guverner NBS je rekao i da izjavu mandatara Ivice Dačića, u kojoj je kritikovao finansijski sektor, ne vidi kao napad na NBS.

"Kada je reč o visokim kamatama, bilo bi zanimljivo čuti da li je država u bankama u kojima je vlasnik ili suvlasnik pokretala inicijative da te banke svoje usluge pružaju po nižim cenama od prosečnih na tržištu", poručio je guverner NBS.

Šoškić je rekao da je dogovore koji bi olakšali vraćanje kredita privredi i građanima moguće napraviti, ali da njih treba da postignu banke i klijenti, a ne banke i država.

Za propuste u "Agrobanci" krivi vlasnici

Guverner NBS rekao je da su neosnovane kritike da je NBS napravila propuste u superviziji poslovanja "Agrobanke" i ukazao da je oduzimanje dozvole za rad toj banci neuspeh njenih vlasnika, odnosno akcionara.

"NBS je otkrila probleme u poslovanju Agrobanke za koje nisu krivi oni koji su uh otkrilim već oni koji su ih stvorili", rekao je Šoškić.

Šoškić je podsetio da je centralna banka "Agrobanci" uvela privremene mere u oktobru 2011, a dozvolu za rad joj oduzela krajem maja 2012. zbog toga što je bila "kritično potkapitalizovana usled značajnih kreditnih gubitaka".

Gubitak "Agrobanke", u kojoj je država imala udeo od oko 20 odsto, na kraju 2011. godine bio je 11,8 milijardi dinara iznad iznosa kapitala. Agencija za osiguranje depozita je 25 dana posle oduzmanja dozvole za rad "Agrobanci" uvela stečaj u tu banku, a njene depozite i obaveze prema klijentima preuzela je Nova Agrobanka kojoj je NBS dala dozvolu za rad.

"Banke su preduzeća i odgovornost za njihovo poslovanje imaju vlasnici, a posao NBS je da nadgleda njihovo poslovanje i štiti javni interes, odnosno da onemogući da poslovanje banke ugrozi sigurnost depozita stanovništva, privrede i finansijsku stabilnoslt u zemlji", ukazao je Šoškić.

Istakao je da posao centralne banke nije, kao što se to čuje u javnosti, da štiti akcionarski kapital od gubitaka u poslovanju banke i akcionare od loših odluka izvršnog i upravnog odbora banke koje su sami vlasnici izabrali.

NBS je, prema rečima Šoškića, izveštaj o kontroli boniteta i zakonitosti poslovanja "Agrobanke" dostavila Ministarstvu unutrašnjih poslova i Upravi kriminalisričke policije i očekuje da budu preduzete odgovarajuće mere prema upravi te banke. NBS je od 2001 do 2012. godine oduzela dozvolu za rad od 28 banaka.

Mere fiskalne konsolidacije - nužnost

Guverner Šoškić rekao je da su mere fiskalne konsolidacije, koje treba da sprovede nova vlada, nužnost, a ne stvar izbora i da će NBS raditi sve da obezbedi cenovnu i finansijsku stabilnost kao bitan okvir za podsticajan privredni ambijent u Srbiji.

Šoškić je istakao da se u Srbiji u narednom periodu očekuju blagi inflacioni pritisci zbog niske osnove iz istog perioda prošle godine, rasta cene poljoprivrednih proizvoda, očekivanog rasta cena pod kontrolom države u drugoj polovini godine, kao i rasta uvoznih cena zbog korekcije kursa.

Prema njegovim rečima, postojeći nivo referentne kamatne stope u Srbiji je relativno visok, a ključni uslovi za njeno snižavanje su fiskalna konsolidacija, kao i veće korišćenje dinara u finansijskom sistemu.

"Ono što verujemo da je neposredno pred nama od visoke važnosti, to je relativno brza i intenzivna primena fiskalne konsolidacije, uz nastavak aranžmana sa MMF-om", rekao je Šoškić.

On je ukazao da je od aprila rast inflacije vođen rastom cena hrane i da je ona u junu iznosila 5,5 odsto, napominjući da je Srbija jedna od zemalja u kojoj je rast cena u ciljanim granicama.

Govoreći o privrednoj aktivnosti u zemlji, Šoškić je naglasio da će, prema proceni NBS, rast BDP-a u drugom tromesečju ove godine biti 0,7 odsto, i pre svega će biti vođen rastom neto izvoza i u manjoj meri rastom finalne potrošnje.

Negativan doprinos kretanju BDP-a očekuje se po osnovu investicija, na šta ukazuje pad uvoza i proizvodnje opreme i nedovoljan priliv stranih direktnih investicija.

Prema rečima guvernera, devizne rezerve NBS su na zadovoljavajućem nivou i iznose oko 10,1 milijardi evra, a neto devizne rezerve iznosile su 5,5 milijardi, što zadovoljava kriterijume MMF-a.

Kada je reč o kretanju kursa, Šoškić je naveo da je dinar prema evru izgubio nešto manje od 10 odsto od početka godine, što, kako je naveo, nije pomeranje koje je neobično u režimu fluktuirajućeg deviznog kursa u kome je Srbija.

U julu je dinar ojačao za 0,7 odsto čemu su najviše doprinele izmene regulative o obaveznoj rezervi banaka, koje su za rezultat imale stabilizaciju kretanja na deviznom tržištu, rekao je Šoškić.