Odluka o predsedničkim izborima

Predsednik Srbije Boris Tadić najavio je da će najkasnije u sredu biti poznato da li će skratiti svoj mandat, posle čega bi predsednica parlamenta, prema ustavnoj obavezi, raspisala predsedničke izbore.

Predsednica Fonda za političku izuzetnost Sonja Liht smatra da je, sa jedne strane, racionalno da sada budu raspisani - jer će ceo proces koštati manje, ali da, sa druge strane, mandat predsednika nije slučajno pet godina. Istovremeni izbori, kaže, nisu previše zdravi za društvo i državu u celini.

Ukoliko sada ne budu raspisani predsednički izbori, direktor Centra za novu politiku Vladimir Todorić smatra da bi Srbija izgubila veći deo godine, jer bi se pitanje kampanje ponovo postavilo u drugoj polovini - kada bi inače morali da budu održani.

Sličnog mišljenja je i analitičar Đorđe Vukadinović, koji je gostujući u "Oku" RTS-a, rekao da bi raspisivanje predsedničkih izbora unelo dinamiku u, kako je ocenio, mlaku, bledu i apatičnu dosadašnju kampanju.

Predsednik Republike Srbije bira se na osnovu opšteg i jednakog izbornog prava na slobodnim i neposrednim izborima, tajnim i ličnim glasanjem. Bira se na pet godina.

Cela teritorija Srbije, zajedno sa biračkim mestima u inostranstvu, je jedna izborna jedinica.

Hronologija predsedničkih izbora od 1990. godine

Prvi direktni, višestranački izbori za predsednika Republike Srbije održani su 9. decembra. Pravo glasa je imalo 7.033.610 građana upisanih u birački spisak. Na izbore je izašlo njih 5.029.123 (71,50%).

Za položaj predsednika Srbije nadmetalo se rekordnih 32 kandidata. Ubedljivu pobedu odneo je Slobodan Milošević, lider SPS i tadašnji predsednik srpskog državnog Predsedništva osvojivši 3.285.799 glasova, odnosno 65,34 posto. Drugi je bio Vuk Drašković sa 824.674 glasova (16,40%).

Dvadesetog decembra, paralelno sa vanrednim izborima za republički parlament, održani su i vanredni predsednički izbori (7 kandidata). Ovoga puta Miloševiću se najozbiljnije suprostavio tadašnji premijer SRJ, Milan Panić, iza kojeg je stala opozicija. Međutim, Milošević je odneo pobedu sa 2.515.047 glasaova (53,24%) i dobio novi mandat. Milan Panić je osvojio 1.516.693 glasa (32,11%).

U julu raspisani izbori. Održani 21. septembra i 5. oktobra te godine. Učestvovalo 17. kandidata. U drugom krugu učestvovali su kandidat socijalista Zoran Lilić, i lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj.

Prema podacima izborne komisije, Šešelj je pobedio Lilića ali njegova pobeda nije proglašena jer na izbore nije izašao dovoljanbroj birača (48,97%). Novi izbori raspisani su za decembar iste godine.

Socijalisti su za izbore 7. decembra kandidovali Milana Milutinovića. Na izborima je učestvovalo 7 kandidata. Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije, Građanski savez Srbije i izvestan broj manjih stranaka su bojkotovale celokupan izborni proces. Milutinović je u drugom krugu, prema podacima izborne komisije, pobedio Šešelja.

Milutinović je osvojio 2.181.808 glasova (59,23%), a Šešelj 1.383.868 glasova (37,57%).
Radikali su optuživali da su izbori pokradeni. Milutinović je stupio na dužnost predsednika Srbije januara 1998. godine.

Pošto je Milutinoviću mandat isticao januara 2003. godine, izbori za šefa države raspisani su za 29. septembar 2002. U prvom krugu, od 11 kandidata, najviše glasova dobili su tadašnji predsednik SRJ, Vojislav Koštunica, i njegov glavni protivkandidat Miroljub Labus kojeg je podržao DOS. U drugom krugu, 13. oktobra, Koštunica je dobio više od Labusa ali na birališta nije izašao dovoljan broj birača (45,46%), pa predsednik nije izabran.

Novi izbori raspisani su za 8. decembar. Na ponovljenim izborima, od tri kandidata, najviše glasova dobili su Vojislav Koštunica i Vojislav Šešelj. Međutim, ovaj put drugog kruga nije bilo, jer već u prvom nije izašlo više od polovine (45,17%) upisanih birača.

Nakon što je Milutinoviću istekao mandat, januara 2003, vršilac dužnosti predsednika Srbije postala je tadašnji predsednik republičke Skupštine, Nataša Mićić. Mićićeva je raspisala nove predsedničke izbore za novembar te 2003. Od šest kandidata, najviše glasova dobili su Tomislav Nikolić, zamenik predsednika SRS, i Dragoljub Mićunović, kojeg je kandidovao DOS. Međutim, ni ovaj put predsednik nije izabran, jer na biračka mesta nije izašao dovoljan broj birača (38,80%).

Početkom godine, Dragan Maršićanin (DSS) je izabran za predsednika parlamenta i on je postao v. d. šefa države. Skupština Srbije je februara te iste godine izmenila zakon o biranju predsednika Republike. Ukinut je cenzus od 50% upisanih birača.

Nakon što je Maršićanin izabran za ministra privrede u novoj srpskoj Vladi, za predsednika Skupštine i v. d. šefa države izabran je Predrag Marković. On je aprila te 2004. raspisao nove predsedničke izbore za 13. juni.

U prvom krugu, od 15 kandidata, najviše glasova dobili su tadašnji zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić 954.339 glasova (30,6%) i Boris Tadić (lider Demokratske stranke) 853.584  glasa (27,3%).

U drugom krugu, 27. juna, Boris Tadić  je osvojio 1.681.528 glasova (53,2%) glasova i tako je izabran za trećeg predsednika Republike Srbije. Nikolić je osvojio 1.434.068 glasova (45,40).

Nakon donošenja novog Ustava Srbije (novembra 2006. godine), održani su najpre izbori za Skupštinu Srbije (januara 2007. godine). Maja  meseca formirana je nova Vlada, a ustavni Zakon predviđao je da se izbori za predsednika Republike moraju raspisati do kraja godine. Predsednik parlamenta je 12. decembra 2007, raspisao je izbore za predsednika Republike za 20. januar 2008. godine. Krajem decembra, parlament je uspeo da usvoji sve zakone koji su neophodni kako bi funkcija predsednika Republike bila usaglašena sa novim Ustavom.

Dvadesetog januara, održan je prvi krug izbora. Od 9 kandidata potpredsednik Srpske radikalne stranke, Tomislav Nikolić, dobio je, prema podacima Republičke izborne komisije, 1.646.172 glasa (39,99%,) a kandidat Demokratske stranke, Boris Tadić 1.457.030 glasova (35,39% ).

U drugom krugu, održanom 3. februara, Boris Tadić je većinom glasova (2.304.467 : 2.197.155, odnosno 50,5% : 47,7%) pobedio Nikolića i po drugi put - prvi put po novom Ustavu - stupio na dužnosti predsednika Republike Srbije.