Kompromis za Kosovo

Međunarodni sud pravde (MSP) će oceniti kao nelegalno jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, očekuje predsednik Srbije Boris Tadić, prenosi u vikend izdanju belgijski list Libr Belžik.

"Biće vremena da se nađe trajno rešenje", rekao je Tadić.

U intervjuu belgijskom listu, predsednik Srbije, koji se u četvrtak u Briselu sastao sa belgijskim premijerom Ivom Letermom, ponovio je stav Beograda da je proglašenje nezavisnosti Kosova protivno međunarodnom pravu.

"Ne mogu da zamislim da će MSP oceniti drugačije, jer bi se kao neposredna posledica takve odluke pojavilo četrdesetak novih zemalja u svetu u narednih pet godina", upozorio je srpski predsednik.

Tadić je rakao da ne zna kako će na mišljenje MSP reagovati zemlje koje su već priznale nezavisnost Kosova, ali da se nada da će ta "odluka omogućiti pronalaženje održivog i trajnog rešenja".

"Srbija je spremna na pronalaženje kompromisa. Ne želimo da izazivamo probleme, ali nećemo priznati nezavisnost Kosova", naveo je predsednik Srbije.

Upitan šta će se desiti ako Međunarodni sud pravde donese drugačije mišljenje od onog kakvo očekuju srpske vlasti, on je istakao da je "siguran da će sud poštovati međunarodno pravo" jer je to "njegov posao".

Tadić je ukazao i da, u pogledu rešenja statusa Kosova, srpske vlasti shvataju da nije moguć povratak na nekadašnje stanje, ali da ima dosta prostora za kompromisna rešenja, dodavši da ipak treba sačekati odluku Suda da bi se sagledalo rešenje tog "istorijskog sukoba".

Na pitanje da li misli da bi kosovske vlasti bile spremne da razgovaraju o bilo čemu drugom osim o nezavisnosti, Tadić je rekao da se nada tome.

"Ono što je meni potpuno jasno jeste da Kosovo nikada neće moći da postane članica UN bez pristanka Srbije", naveo je Tadić, dodavši da će Srbija braniti svoj stav, ali koristeći samo demokratska, pravna i diplomatska sredstva. "I strpljivi smo", dodao je.

Komentarišući da li ima utisak da su sve članice EU spremne da razgovaraju o priključenju Srbije Uniji, Tadić je rekao da je i sam pre nekoliko meseci postavio to pitanje evropskim zvaničnicima.

"Da li su Srbija, kao i sve zemlje Zapadnog Balkana, dobrodošle? Da li će nam postavljati dodatne uslove u budućnosti? Ako imamo u vidu način na koji se druge zemlje približavaju Uniji, jasno je da moramo da ispunimo više uslova od drugih. Shvatamo da se s naše strane očekuje napredak, ali za nas treba da važe isti kriterijumi kao i za druge", ukazao je srpski predsednik.

Osvrćući se na uzdržanost evropskih zemalja u pogledu daljeg širenja EU, Tadić je ocenio da bi posledica neširenja mogla da bude dolazak "drugih aktera na Zapadni Balkan, što ne bi bilo dobro ni za Srbiju, ni za region, ni za EU".

"Stalno govorim mojim sagovornicima da imaju u vidu tu mogućnost. Zamor Evropljana je takođe posledica krize. Političari moraju da razumeju zabrinutost svojih birača, ali i da pokažu viziju", ocenio je predsednik Srbije.

Povodom stalnih zahteva za saradnju sa Haškim tribunalom, Tadić je rekao da oni za Srbiju "nisu problem" i da to nije obaveza koju Srbija treba da ispuni zbog Evrope, već zbog "sebe same".

"Ono što meni izgleda čudno jeste to što stalno moramo da uveravamo da želimo da uhvatimo Mladića i Hadžića, iako smo već izručili Miloševića i Karadžića. U čemu bi bio naš interes da ih štitimo? I kada to više ne bi bio uslov za naš ulazak u EU, mi bismo ih ipak tražili", istakao je Tadić.

Predsednik Srbije je rekao da od Belgije, kao predsedavajuće Uniji, očekuje da što pre uputi kandidaturu Srbije Evropskoj komisiji, kao i da belgijski parlamentarci brzo ratifikuju Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbije sa EU.

Tadić je još pohvalio dobru regionalnu, ekonomsku i diplomatsku saradnju zemalja bivše Jugoslavije.

"Mnoge stvari nas približavaju. Nadamo se da će Hrvatska postati članica EU i da će podržati i Srbiju na tom putu. To je naš doprinos stabilnosti regiona. Ali potrebno je rešiti problem statusa Kosova", ukazao je Tadić.