Političke posledice sportskog fijaska

Francuski predsednik Nikola Sarkozi otkazao je seriju pripremnih sastanaka za G20, kako bi se sastao sa Tjerijem Anrijem, koji je u Jelisejsku palatu pohitao pravo iz aviona kojima su se Francuzi vratili iz Južne Afrike.

Svega dva dana ranije, Sarkozi je otkazao susret sa bivšim predsednikom Švajcarske, kako bi na miru odgledao poslednju utakmicu Francuske na Mundijalu. Ukratko, sudbina reprezentacije postala je jedan od najvažnijih prioriteta prvog čoveka Francuske.

Iznenađeni? Pa ne baš, jer fudbal i sport uopšte imaju veliki uticaj na društvo. Holandski ekonomisti, Ruben van Luven i Čarls Kalshoven su 2006. načinili izveštaj za ABN AMRO prema kojem su države koje su osvajale Mundijal beležile momentalan rast bruto nacionalnog proizvoda od skoro jedan odsto uz značajan skok poverenja potrošača.

Uticaj je momentalan i u politici: 1998. godine osvajanje Svetskog prvenstva donelo je skok popularnosti Žaka Širaka i Lionela Žospena od čitavih 15 odsto.

I tako se došlo do zakljljučka da su pobede dobre za vlast, ko god da se na njoj nalazi. Popularnost raste i čak može da izazove mali ekonomski bum. Ali i suprotno je takođe istina, katastrofalni rezultati reprezentacija nose i političku cenu. Upravo zbog toga sport privlači pažnju političara na svim nivoma vlasti.

Od 1998. godine, veza između Francuske i nacionalnog tima ojačala je do te mere da sada predstavlja važno državno pitanje i čiji se problemi direktno reflektuju na celu državu. Sećamo se izjava filozova Alana Finkijelkrauta, kome se Evropa podsmevala a javnost zgražavala, jer je reprezentaciju nazvao "crn-crn-crn" (Kasnije je govorio o "neviđeno vulgarnom timu nitkova").
 
Zviždalo se Marseljezi 2002., 2005., 2006., 2007, i 2008. godine, što je momentalno izazivalo burne reakcije i kontroverze, koje su se suštinski podudarale sa lavinom pitanja o francuskom identitetu i imigracionoj politici.

Kakav će politički uticaj ovaj put imati francuska reprezentacija? Žerom San-Mari, direktor kompanije za ispitivanja javnog mnenja Isam, odmah je rekao da će fijasko nacionalnog tima imati negativan uticaj.

Prvo, jer neće biti nacionalne kohezije oko reprezentacije, od čega kasnije, obično profitiraju lideri država. Ovaj put su "petlovi" razočarali, pa su i političari pojedine igrače nazivali "ološem".

Istovremeno, krizu u reprezentaciji pokušaće da iskoristi Sarkozi, želeći da pokaže autoritet u doba krize i dokaže da njegov projekat nije doživeo poraz u vreme kada je moral Francuza ionako veoma nizak.

Stoga, Sarkozijev pokušaj da sredi stvari u francuskom fudbalu i ne treba dublje analizirati, osim ukoliko "Slučaj petlovi" ne natera bilo koga da zaboravi na sveopštu mobilizaciju protiv najavljenih reformi penzionog sistema.