Sudar svetova - Fudbal protiv politike

Tako je Bil Šarkli, legendarni trener Liverpula nedugo pre no što je umro 1981. godine, opisao ovu predivnu igru koju nikada ne treba potcenjivati - i to se ne odnosi samo navijače.

Fudbal može da utiče na živote ljudi unutar neke države i na međunarodnoj sceni, inspirisati revolucije i izazvati ratove, ali i doneti mir i podstaći uzdizanje čitave nacije.

Fudbalski rat između Hondurasa i El Salvadora 1969. godine možda je najpoznatiji primer šireg uticaja ovog sporta. Dve centralnoameričke nacije zaratile su posle kvalifikacione utakmice za Mundijal 1970. godine.

Ali to nije bilo prvi, a zasigurno ni poslednji put da su se svetovi politike i fudbala sudarili prouzrokovavši neverovatne rezultate.

1. Musolini manipuliše crnokošuljašima 1934

Duče je bio odlučan da iskoristi Svetsko prvenstvo u Italiji kao reklamu za fašističku Italiju. Za tu priliku izrađen je i poseban trofej - Dučeov kup, koji je čak šest puta bio veći od slavnog pehara Žila Rimea i do dana današnjeg opstaju glasine da je čitav turnir bio namešten tako da bi Musolinijev trofej podigla upravo Italija.

U Bi-Bi-Sijevoj knjizi "Priče o svetskim prvenstvima" Krisa Hanta, sugeriše se da je italijanski diktator sam birao sudije. U polufinalu protiv Austrije, "azuri" su pobedili 2:1, ali su se Austrijanci kasnije žalili da je utakmica bila nameštena.

"Sudija je čak i igrao za njih", pričao je posle austrijski napadač Josef Bican. "Kada sam dodao loptu na desno krilo, jedan od naših igrača je potrčao za njom, ali je sudija glavom vratio Italijanima. Bilo je neverovatno".

2. Austrijska zvezda ponizila naciste

Austrija je, tokom tridesetih godina, imala jednu od najboljih reprezentacija, ali je posle "anšlusa" taj sjajni tim morao da se povuče sa Svetskog prvenstva, a igrači su bili prinuđeni da se priključe reprezentaciji Nemačke.

Napadač Matijas Sindelar se protivio činjenici da je njegova zemlja izgubila nezavisnost pa je odbio da igra za Nemačku. Pokušao je da se izvadi na godine, ali je tadašnji nemački selektor Sep Herberger kasnije pričao da je bilo jasno da je njegovo odbijanje bilo politički motivisano.

Organizovana je "Utakmica pomirenja", na kojoj su se dve reprezentacije imale stopiti u jedan tim, ali je utakmicu obeležio Sindelar koji je postigao oba gola za Austriju i, kako piše istoričar Nils Haveman, proslavio ih plešući pred ložom u kojoj se nalazila nacistička vrhuška.

Istorija pamti i da su Sindelar i njegova devojka umrli 1939. godine, pošto su se ugušili gasom u stanu u Beču. Nikada nije utvrđeno da li to bilo ubistvo, samoubistvo, ili naprosto nesreća.

3. Alžirci igraju za nezavisnost 1958.

Usred rata za nezavisnost Alžira, francuska reprezentacija je, pred Svetsko prvenstvo u Švedskoj, pozvala i nekoliko Alžiraca, koji su igrali u francuskoj ligi.

Iako su dobili šansu da postanu slavni i bogati, igrači su se opredelili za nacionalni identitet. Radije nego da igraju na prijateljskoj utakmici protiv Švajcarske, odlučili su da pobegnu iz Francuske, sastanu se u štabu Nacionalnog fronta za oslobođenje i formiraju "ilegalnu" reprezentaciju, rizikujući da budu pohapšeni zbog dezertiranja.

Rašid Mafluki je osvojio francusko prvenstvo sa Sent etjenom pre nego što je dobio poziv da se priključi "petlovima", ali je odlučio da postoje mnogo važnije stvari od njegovog ličnog uspeha.

"Nisam se dvoumio... U redu, neću više ugrati za svoj klub. I, jeste, razmišljao sam o Svetskom prvenstvu, ali šta je sve to u poređenju sa nezavisnošću moje zemlje", rekao je kasnije Ijanu Hokliju, autoru knjige "Noge kameleona".

4. Igrači Zaira pucaju pod pritiskom predsednika, 1974

Ostalo je u sećanju kao jedan od najsmešnijih trenutaka u istoriji svetskih prvenstava, ali je istima mnogo mračnija. Gubili su 3:0 u trenutku kada se Brazil spremao da izvede slobodni udarac. Desni bek Zaira Ilunga Mvepu je, kako se činilo, zaboravio pravila, potrčao prema lopti i raspalio po njoj pre nego što je sudija dao znak da se izvede faul.

"Leoparde", prvi sub-saharski tim koji se dokopao završnice svetskih prvenstava, već je ponizila Jugoslavija koja ih je pobedila 9:0 i siledžije u službi predsednika Mobutua poručile su im da se ne vraćaju kući ukoliko od Brazila izgube da više od tri gola razlike.

"Da li zaista mislite da bi svesno od sebe napravio idiota. Morate da shvatite da smo igrali za svoje živote", rekao je Mvepu piscu Džonu Spurlingu za knjigu "Slava ili smrt - tamna istorija svetskih prvenstava". Mvepuovo manijačenje, kako se ispostaviilo, bilo je smišljeni način da se ukrade malo vremena.

5. Nemačka nacija podeljena, 1974

Istočna protiv Zapadne Nemačke na Svetskom prvenstvu 1974. godine verovatno je najispolitizovanija utakmica svih vremena. Posle drugog svetskog rata, podeljena nacija postala je centar Hladnog rata, a meč u Hamburgu predstavljao je sudar dve ideologije.

Iako je utakmica bila poslednja u grupi i već je bilo jasno da su se obe ekipe već kvalifikovale za dalje takmičenje, tenzije nisu nimalo popustile.

S prednošću domaćeg terena, evropski prvaci Zapadni Nemcu su bili favoriti, ali je jedini gol na utakmici postigao igrač DDR-a Jirgen Šparvaser. Istočna Nemačka veličala je njihov trijumf, ali kratko jer su već u narednoj rundi ispali i njihovi največi rivali, na kraju, postali prvaci sveta.

6. Argentinska hunta menja žito za slavu, 1978

Argentinska hunta, koja se svega nekoliko godina ranije, dokopala vlasti, odlučila je da Svetsko prvenstvo u toj državi iskoristi kao propagandno oružje.

Prema članku koji je 1986. godine u Sandej tajmsu napisala Marija Laura Avinjolo, hunta se služila pretnjama i mitom kako bi se dokopala pehara.

U takmičenju po grupama, Argentina je morala da pobedi Peru sa četiri gola razlike da bi prošla dalje. General Horhe Videla je, pred utakmicu, posetio svalčionicu Perua i igračima održao slovo o latinoameričkom zajedništvu, pa je tim koji je prethodno sa Holandijom igrao 0:0, primio čak šest golova.

Avinjolo je tvrdila da je nekoliko nedelja pred utakmicu, iz Buenos Airesa put Lime upućeno 35.000 tona žita, kao i da je argentinski režim Pertuancima dao beskamatnu pozajmicu od nekih 350 miliona dolara.

7. Fudbalska revolucija u Iranu, 1998.

Možda su to bile dve najmanje značajne rešrezentacije u Francuskoj 1998. godine, ali je njigova utamica zaokupila svetsku pažnju jer su Iran i SAD bili na ratnoj nozi još od Islamske revolucije 1979. godine.

Iako su, politički, odnosi bili nategnuti, sudar svetova se nikada nije preneo na teren, jer su igrači oba tima pokazali ogromno poštovanje prema protivnicima, razmenili sveće, poklone i slikali se pred početak utakmice.

Iran je pobedio 2:1, ali su u Iranu izbile demonstracije, pošto su stotine hiljada mladih, izašle na ulice uprkos upozorenjima režima. "U mom kraju svi su izašli na ulice... Bio je to dobar razlog da se izmešaju momci i devojke i na neki način pretvorilo se u politički čin, jer smo tražili društvene promene", rekao je tada jedan mladi Iranac Bi-Bi-Siju.

8. Nemačka uživa u "partiotizmu", 2006

Slogan turnira "Vreme za stvaranje prijateljstava" je pratktično sve rekao. Organizatori Svetskog prvenstva 2006. godine želeli su da očaraju svet a tokom turnira Nemačka je naučila da voli samu sebe.

Kombinacija savršenog leta i lepršave igre tima Jirgena Klinsmana upumpali su dobre vibracije u psihu nacije i Nemci su ponovo postali svesni da mogu da uživaju u patriotizmu, ili kako su to nazvali nekački mediji "partiotizmu".

"Za svega mesec dana. Klinsman je uspeo da okupi naciju sramoćeni izlivima nacionalizma i pocepanu duž nekadašnje granice Istočne i Zapadne Nemačke, pa su Nemci postali nacija koja je farbala lica nacionalnim bojama i mahala zastavama".

"Zaboravite finale. Nemci su pravi pobednici Svetskog prvenstva", pisao je tada londonski Tajms.

9. Koreje odbijaju da igraju fer, 2008.

Južna i Severna Koreja uspele su da se plasiraju na Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi, ali je tokom tog puta bilo prilično žestokih svađa.

Stvari su postale toliko loše da je FIFA, na koncu, bila prinuđena da interveniše pošto je Severna Koreja najavila da na kvalifikacionoj utakmici na svom terenu neće dozvoliti da se intonira himna ili istakne zastava južnog suseda.

Severnokorejci su bili toliko odlučni da su bili spremni da meč, na kojem su bili domaćini, igraju u nekoj drugoj državi. Na kraju, utakmica je odigrana u Šangaju, a trener severne Koreje se žalio da su im Južnokorejci otrovali hranu.

"Van svake sumnje incident je bio rezultat namernog trovanja hrane", naveo je fudbalski savez Severne Koreje.  Lokalne vlasti i lekari, međutim, nisu pronašli ništa što bi potkrepilo tvrdnje Pjongjanga.

10. Fudbalska diplomatija između starih neprijatelja, 2008-09

Ozbiljan sport je u stvari rat, samo bez pucnjave, napisao je svojevremeno Džordž Orvel. Tako da je pomiriteljska utakmica između Jermenije i Turske predstavljala pravo osveženje.

Lideri dve države sastali su se kako bi zajedno gledali kvalifikacionu utakmicu za Svetsko prvenstvo, posle skoro veka duge gorčine zbog turskog ubistva stotina hiljada Jermena tokom Prvog svetskog rata.

Turski predsednik Abdulah Gul došao je na utakmicu u Jermeniju 2008. godine i domaći su izgubili 2:0, dok je njegov kolega Serž Sarkišijan posmatrao revanš naredne godine, a ti gestovi doveli ssu do otopljavanja diplomatskih odnosa.

Nema nikakve dileme da je činjenica da ni jedna od strana nije imala šanse da se kvalifikuje pomogla da stvari proteknu na civilizovan način.