Hotel Grand u Prištini najgori na svetu?

Nekadašnji komesar EU za spoljnu politiku i istaknuti britanski diplomata Kris Paten tvrdi da je Grand hotel u Prištini ubedljivo najgori hotel na svetu. Svoj boravak u tom hotelu, u tekstu Sandej tajmsa okarakterisao je kao "neverovatno grozan".

Da li postoji hotel koji može da bude toliko loš? Jedan od najpoznatijih svetskih turističkih vodiča Lonely Planet savetuje da se ne igrate, dok In your pocket guide u svom pregledu hotela u Prištini navodi: "Mi predlažemo rušenje".

Rezervisao sam sobu od 60 funti, kupio avionsku kartu i uputio se u Prištinu, u grad u kojem se posledice rata primetne i deset godina kasnije.

U strogom centru grada podiže se betonska zgrada sa 13 spratova, 369 soba, izgrađena 1978. godine za potrebe Titovih komunističkih kadrova.

Panije sam čitao da Kosovo ima predivan pejzaž, a da su Stari grad u Prizrenu i manastir Gračanica nezaobilazne turističke destinacije, međutim, sa svog prozora na petom spratu Grand hotela nisam mogao da vidim ništa od toga.

Raširio sam stare crvene zavese i ugledao nešto što je nekada bio trgovački centar u sklopu hotela. On sada izgleda jezivo, previše zastrašujuće čak i za skejt bordere.

Na ulici ispred hotela, na parkingu okruženom bodljikavom žicom, bila su parkirana vozila Ujedinjenih nacija.

Površnim pregledom sobe otkrio sam pohaban zeleni tepih potpuno trulu kadu, a u kupatilu jedva da je bilo mlake vode.

U glavi mi je neprestano odjekivao komentar TripAdvisor-a dok sam se pripremao za spavanje. "Nas dvojica ujutru smo morali kod lekara zbog buba u dušeku na kojem smo spavali".

Iako nisam mogao da vidim nijednu bubu, tu noć nisam mogao "oka da sklopim".

Doručak uz bušilicu

Konačno, u ranu zoru začuo se i zvuk bušilice. Odustao sam od pokušaja da zaspim i otišao na doručak. Tamo me je sačekalo 100 praznih stolova namrgođeno hotelsko osoblje. Prijavio sam broj sobe ženi koja je sedela za stolom u sredini prostorije.

Dobio sam kuvana jaja, tanke kriške sira i malo paradajiza. Iako je osoblje hotela videlo da pokušavam da se sipam kafu iz automata, nije ima palo napamet da mi pomognu. Ubrzo sam doneo odluku da moram što pre da odem odavde.

I dok sam izlazio iz prostorije, jedan od zaposlenih, takođe, je krenuo prema vratima. Stao je tačno ispred mene. Gotovo da sam se u trennutku zaledio. Izgledao je istinski zastrašujuće. Pomislio sam šta je to što sam mogao da pogrešim?

Pogledao je u mene i teško izgovorio "Haff nice day", potom je otvorio vrata tek toliko da mogu da izađem.

Očigledno je da je mladić bio na nekom kursu za hotelsku poslugu, ali čini mi se da nije baš najbolje shvatio suštinu svog zadatka.

Jedino što mogu da zaključim je to da je prištinski Grand hotel "zaista jeziv", u tolikoj meri da je provedena noć u njemu "prava zabava".

Ako želite da osetite postkomunističku slavu, to morate brzo uraditi, s obzirom na to da međunarodni lanci hotela pripremaju kupovinu najvećeg prištinskog hotela.