Histerija novog gripa

U početku Edgaru nije bilo dobro. Petogodišnji dečak je imao visoku temperaturu. Izgubio je apetit, imao je upalu grla i bolelo ga je celo telo. Meštani meksičkog sela Glorija su odmah za to optužili svinje. Dugo su bili ubeđeni da su životinje proklete.

U gradu Perotu, u blizini, pola miliona svinja je bilo tovljeno za klanje. Vetar je prenosio smrad kroz uske ulice sela. Niko nije bio iznenađen kada se Edgar Hernandez razboleo. Ali onda, posle samo četiri dana, dečak se oporavio. Kao što se brzo razboleo, tako je brzo i ozdravio.

Ispostavilo se da to nije bilo ništa više od gripa, i meštani Glorije su na to ubrzo zaboravili. Sve dok posle nekoliko nedelja laboratorija u Kanadi nije testirala bris iz sluzokože dečaka. Rezultati su ga proslavili.

Edgar nije imao običan grip, bio je zaražen novim patogenim virusom svinjskog gripa. Edgar je ostao upamćen u istoriji kao "niño zero", odnosno "zero dečak", prva osoba koja je zaražena novom bolešću.

Zaraza dečaka iz Meksika je bila blaga, kao i kod većine, od ukupno nekoliko miliona slučajeva, koji će se desiti desiti širom sveta narednih meseci.

Novi virus bi verovatno privukao manje pažnje da nije bio nov za modernu molekularnu medicinu, sa njenim genetskim analizama, antibodi testovima i referentnim laboratorijama. Svinjski grip bi pokorio svet, a nijedan doktor to ne bi primetio. Ali svet ga je primetio, najviše zbog razvijene tehnologije u medicini i industrije vakcina.

Od EBOLE, preko SARS-a, do ptičjeg gripa, epidemiolozi, mediji, doktori i farmaceutski lobiji su sistematski pripremali svet na tmuran scenario i na opasnost od novih, pretećih zaraznih bolesti.

"Industrija čeka pandemiju"

Nijedna od tih bolesti nije dobila više pažnje od gripa. Istraživači u više od 130 laboratorija iz 102 zemlje konstantno su bili u potrazi za patogenim virusom novog gripa. Čitave karijere, institucije i mnogo novca zavisilo je od ishoda njihovog posla.

"Ponekad imate osećaj kao da cela industrija čeka da se desi pandemija", kaže stručnjak za grip Tom Džeferson iz međunarodne neprofitne organizacije za zdravlje "Cochrane Collaboration". "I potrebno je samo da jedan od virusa mutira, kako bi se cela mašinerija pokrenula".

Međutim, ispostavilo se da je ona već bila pokrenuta. Istraživači su se bacili na posao kako bi ispitali molekularnu strukturu virusa. Farmaceutska industrija je počela da razvija vakcine. Državne agencije su izložile katastrofične planove. Samo jednu stvar su svi ignorisali. Novi patogeni virus gripa je bio, zapravo, relativno bezopasan.

Kako se sve to desilo?

Nešto posle ponoći, Keiđija Fukudu, stručnjaka za grip u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, telefonom je pozvala Nensi Koks, šefica odeljenja za grip u okviru Centra za kontrolu bolesti SAD u Atlanti.

Fukuda i Koks su zajedno radili na borbi protiv ptičjeg gripa i veoma dobro se sećaju kako se "agresivni ubica" pojavio u Hongkongu. Trećina pacijenata zaražena virusom je tada umrla, a Fukuda i dalje strahuje da bi slični virus mogao da trajno pređe na ljude.

"Moramo da delujemo brzo"

Dakle, Fukudi je značaj poziva bio jasan: uslediće razorna pandemija u kojoj, prema procenama SZO, može da umre između 2 i 7,4 miliona ljudi, pod pretpostavkom da je pandemija relativno blaga. Ali ako se pokaže da je virus agresivan kao onaj koji je doveo do pandemije "španskog gripa" 1918. godine, moglo bi da strada i na desetine miliona ljudi.

"Prvo što sam pomislio je bilo - Moramo da delujemo brzo", rekao je Fukuda.

Odmah je pozvao direktorku SZO Margaret Čen, još jednog veterana iz borbe protiv ptičjeg gripa. Kao ministarka zdravlja Hongkonga, Čen je svojevremeno naredila da se zakolju svi pilići u gradu.

Stručnjak za informacione tehnologije Džered Markof, koji je u okviru SZO zadužen za Strateški zdravstveni operativni centar, poznat i kao "SHOC soba", primio je poziv u 3:15 ujutru.

Markof je aktivirao "SHOC sobu" od kuće: zadao je neophodne komande kako bi uključio 15 ekrana, startovao računare i uključio veliki ekran za projekcije na zidu. Tek onda je došao u sedište SZO.

Sledećih nekoliko meseci, ta soba je služila kao centar za borbu protiv gripa AH1N1. U njoj su zaposleni u SZO radili 24 časa dnevno u tri smene, koristeći opremu za video-konferencije kako bi komunicirali sa doktorima, naučnicima, političarima i predstavnicima farmaceutske industrije iz celog sveta.

Grafikoni, mape i statistike su non-stop bili projektovani na ekranima.

Situacija je i tada bila zbunjujuća. U početku se pominjalo da je od gripa u Meksiku umrlo nekoliko desetina ljudi, ali su ubrzo vlasti smanjile taj broj na sedam.

Kontradiktorne informacije

Stručnjaci za epidemiju su se kretali u "sivom naučnom međuprostoru", sa dosta kontradiktornih informacija i mnogim neodgovorenim pitanjima. Koliko se brzo virus širi? Koja grupa ljudi je najrizičnija? Da li obična vakcina protiv gripa nudi zaštitu? I najvažnije od svega - koliko je virus opasan?

Da bi dobila najbolju moguću procenu, direktora SZO Margaret Čen je održala telefonsku konferenciju zajedno sa članovima Komiteta za hitna pitanja, grupom od 15 pažljivo odabranih stručnjaka iz celog sveta.

"U toj ranoj fazi i dalje smo imali isuviše malo informacija", rekao je Australijanac Džon Makenzi, koji je predsedavao Komitetu. "Ali sve što smo znali u tom trenutku je zvučalo alarmantno".

Da li to znači da se u početku nije ni razmatrala mogućnost blažeg oblika pandemije? U svakom slučaju, pokušaji da se umanje rizici nisu bili dobrodošli, a SZO je jasno stavila da znanja da više voli da svoje odluke donosi na osnovu najgoreg mogućeg scenarija.

"Želeli smo da precenimo situaciju, pre nego da je potcenimo", kaže Fukuda.

Makenzi, još jedan veteran u borbi sa pandemijom, ima naviku da iza svakog ćoška namiriše nevolju. Nekoliko godina je radio za australijski Centar za istraživanje bio-bezbednosti, gde je bio zadužen za zaštitu Australije od novih zaraznih bolesti. Kada je napustio centar 2008. godine, poslao je nedvosmisleno upozorenje o sledećoj pandemiji gripa.

Izgleda da su najviše od svega gledišta stručnjaka iskrivile strašne slike ptičjeg gripa, zbog čega su i postali osetljiviji u odnosu na novi virus. Vizija veoma agresivnog virusa se zacementirala u njihovim glavama, virusa koji će, kako su mislili, kada jednom bude počeo da se širi, dovesti do katastrofe.

Mediji su takođe odigrali svoju ulogu u podgrevanju strahova. "Špigl" je, na primer, izveštavao naširoko o ptičjem gripu. Svojevremeno je glavnu priču posvetio "globalnom virusu", koja je bila puna zabrinutosti da bi virus svinjskog gripa mogao da mutira u strašni virus.

Uticaj horor scenarija

Farmaceutska industrija je bila naročito vična u održavanju te vizije u životu. Proizvođači lekova i vakcina protiv gripa su čak plaćali grupu naučnika koja je bila zadužena samo za taj problem: Evropsku naučnu radnu grupu za grip, koja je redovno održavala sastanke i konferencije stručnjaka.

Lobi grupa je bila predvođena Albertom Osterhausom iz Zdravstvenog centra Erazmus u Roterdamu, koji je, ispostavilo se, bio jedan od najuticajnijih savetnika SZO u vezi sa vakcinama protiv gripa.

Kao i od Osterhausa, direktorka SZO Čen je preporuke o vakcinaciji tražila i od Johanesa Levera, predsednika Instituta Paul Erlih.

Tadašnji predsednik Instituta, stručnjak za vakcine, sada je ubeđen da su njegove kolege stručnjaci bili verovatno pod jakim uticajem horor scenarija koji je kružio posle ptičjeg gripa.

"Očekivali smo pravu pandemiju, i mislili smo da ona mora da se desi. Nije bilo nikoga ko bi naš pristup doveo u pitanje".

27. april 2009. godine: SZO proglašava takozvanu "fazu 4" uzbune od pandemije svinjskog gripa, što znači da je otkriveno prenošenje virusa sa čoveka na čoveka u najmanje jednoj zemlji.

28. april 2009: U Nemačkoj je prijavljeno prvih sedam slučajeva za koje se sumnja da su zaraženi svinjskim gripom.

29. april 2009: SZO proglašava takozvanu" fazu 5", poslednji stadijum pre pandemije. Istraživači virusa su ushićeni: "Pandemija, za virusologe kao što smo mi, je kao pomračenje sunca u nekoj zemlji za astronome", rekao je Markus Ajkman, direktor BSL-4 laboratorije u nemačkom gradu Marburgu.

30. april 2009: Egipat počinje da ubija sve svinje u zemlji. Francuska glumica i aktivistkinja za prava životinja Brižit Bardo preklinje predsednika Hosnija Mubaraka da prestane sa masovnim pokoljem, ali njeni apeli nisu bili uspešni.

4. maj 2009: Fudbalski mečevi u prve četiri lige u Meksiku igraju se bez gledalaca. U nemačkoj zapadnoj pokrajini Sar zabranjuje se ljubljenje prilikom pozdravljanja.

10. jun 2009: SZO je dobila izveštaje o 141 umrlom od virusa svinjskog gripa. Većina žrtava je pre gripa bolovala od nekih bolesti. U svakom slučaju, kod većine je tok infekcije bio blag. Jedan pacijent koji se oporavio od gripa rekao je nemačkom dnevnom listu "Zidojče cajtung": "Moj najveći problem je bio da pronađem nekoga da umesto mene ide u kupovinu".

Komitet za hitne slučajeve je sazvao još jednu telekonferenciju. Ovoga puta diskutovalo se o ključnom pitanju: Da li SZO treba da proglasi "fazu 6"? Da li je došlo do pandemije svinjskog gripa?

Petnaest stručnjaka iz svih delova sveta je debatovalo satima. Posle sastanka, Čen je novinarima rekla da je virus nepredvidljiv i nezaustavljiv. Sada je i zvanično objavljeno: Izbila je pandemija gripa, prvi put posle 41 godine.

"Mislim da smo uradili sve kako treba", rekao je, osvrćući se na donete odluke predsedavajući Komiteta Makenzi.

Precizno govoreći, njegova izjava je tačna. Prema pravilima, "faza 6" je nastupila kada je virus počeo da se širi nekontrolisano u nekoliko regiona širom sveta. Regulativa, međutim, ne kaže ništa o intenzitetu bolesti.

Zapravo, velika većina eksperata za epidemiju je automatski povezivala termin "pandemija" sa zaista agresivnim virusima. Na veb sajtu SZO-a odgovor na pitanje "Šta je pandemija" podrazumevao je, između ostalog, "veliki broj umrlih ili zaraženih slučajeva". Sve do 4. maja 2009. godine.

To je bilo do trenutka kada je izveštač Si-En-En-a uočio nesaglasnost između tog opisa i generalno blagog toka svinjskog virusa. Ubrzo je objašnjenje uklonjeno.

Definicija "faze 6"

Očigledno je da su i nemački stručnjaci za zarazne bolesti loše razumeli zvaničnu definiciju "faze 6" SZO-a. Pandemija virusa je, prema Nemačkom nacionalnom planu za pandemiju, koji je ažuriran 2007. godine, dugotrajna međunarodna situacija koja podrazumeva značajne gubitke i izaziva trajnu štetu koja može da ugrozi ili uništi život velikog broja ljudi".

Situacija 11. juna 2009. godine nije odgovarala tim opisima. SZO je već bila izložena podsmešljivim kritikama.

"Ponekad su neki od nas mislili da se WHO (engleski akronim za Svetsku zdravstvenu organizaciju) odnosi na Svetsku histeričnu organizaciju (World Histeric Organization)", kaže Ričard Šabas, bivši sekretar za zdravstvo u kanadskoj provinciji Ontario.

Kada je Čen donela svoju odluku, znala je da su na desetine zemalja, uključujući Veliku Britaniju, Kinu i Japan upozorile da je odluka o "fazi 6" preuranjena.

Ministar zdravlja Hongkonga rekao je :"Sistem o klasifikaciji nivoa pandemije mora da se promeni".

Osvrćući se danas na tada donete odluke, epidemiolog Makenzi kaže: "Moramo precizno da definišemo ‘fazu 6', uzimajući u obzir moguću ozbiljnost bolesti".

U maju 2009. godine, čak je i sama SZO razmatrala izmenu kriterijuma, na način kako je to predlagao Makenzi, ali se brzo predomislila.

Upozorenja su izbledela. Zašto? Zato što su pravila jednostavno pravila. Zato što su medicinske službe preterivale sa oprezom.

Ipak, jedna stvar je jasna. Jedna strana sa jakim vezama u Ženevi imala je snažan interes da "faza 6" bude proglašena što je pre moguće: farmaceutska industrija.

"Farmaceutska industrija nije uticala na naše donošenje odluka", kaže Fukuda.

"Faza 6" kao prekidač

Ali polovinom maja, oko tri nedelje pre nego što je proglašena pandemija gripa, 30 predstavnika faramceutskih kompanija srelo se sa direktorkom SZO Čen i generalnim sekretarom Ujedinjenih nacija Ban Kimunom u sedištu SZO.

Zvaničan razlog za sastanak bila je rasprava kako da se omogući da zemlje u razvoju budu snabdevene vakcinama protiv pandemije. Ali u tom trenutku industrija za proizvodnju vakcina je najviše bila zainteresovana za drugo pitanje: Odluku o proglašenju "faze 6".

Sve je zavisilo od te odluke. Bio je potreban samo taj potez kako bi se veliki delovi svetske populacije snabdeli vakcinama protiv gripa.

"Faza 6" je delovala kao prekidač, koji će omogućiti kasama kompanija da počnu da se pune, bez ikakvog rizika. Mnogi ugovori za nabavku vakcina već ranije su bili potpisani.

Nemačka je, na primer, sa britanskom firmom Glaksosmitklajn (GlaxoSmithKline - GSK) još 2007. godine potpisala ugovor o kupovini vakcina protiv pandemije, ako "faza 6" bude proglašena.

Ovaj ugovor može da pruži odgovor na pitanje zašto je profesor Roj Anderson, jedan od glavnih naučnih savetnika britanske vlade, proglasio pandemiju svinjskog gripa još 1. maja. Ono što je zanemario da kaže jeste da mu je GSK davao godišnju platu od više od 130.000 evra (177.000 funti).

Polovinom juna 2009. godine, čelnik nemačke filijale GSK-a je uporno tražio od ministarke zdravlja Ule Šmit "da potvrdi isporuku utvrđenu ugovorom, što je pre moguće".

On je takođe tražio od ministra zdravlja istočne pokrajine Tiringije da "brzo pošalje potvrdu o porudžbini koja je utvrđena ugovorom". Slična pisma bila su poslata ostalim nemačkim pokrajinama.

4. Jul 2009: Otkriveno je da je Rupert Grint zaražen svinjskim gripom. "U početku sam mislio da ću umreti", kaže glumac, koji je igrao Rona Vizlija u filmovima o ‘Hariju Poteru', "ali onda sam prošao samo sa upalom grla".

14. jul 2009. godine: Potvrđeno je da je u Nemačkoj zvanično gripom zaraženo 727 ljudi, ali nije prijavljen nijedan smrtni slučaj.

Avgust 2009. godine: Sezona gripa u Australiji se završila. Uprkos nedostatku vakcina, samo 190 ljudi je umrlo do kraja sezone, što je značajno manje u odnosu na smrtnost od sezonskog gripa.

Slab odziv za vakcinaciju

29. avgust 2009. godine: Istraživanje "Špigla" je pokazalo da samo 13 odsto Nemaca želi da se vakciniše.

7. Septembar 2009. godine: Održava se specijalni samit u Ulici Moren u Berlinu. Ministri zdravlja pokrajina su stigli, jedan za drugim. Cilj sastanka je bio da se odluči da li bi trebalo da se naruči još vakcina.

Svi su znali da je bilo vreme izbora u Berlinu, i Ula Šmit je jasno stavila do znanja da "svako ko želi da se vakciniše, može to i da uradi. Očekujem da će se pokrajine ponašati odgovorno". Ministarka je bila oprezna u izjavama, da ne bi stvorila utisak da bilo čega lišava građane.

Bilo je to letnje, toplo popodne, ali raspoloženje na sastanku je bilo hladno.

"Pred krizu, savezna vlada vrši na nas strašan pritisak da naručimo još vakcina", kaže Ditrih Verzih, član konzervativne Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i senator zadužen za zdravlje iz Hamburga. "Ali svima nama je bilo jasno da postoji veoma malo volje kod stanovništva da se vakciniše".

U međuvremenu, debata se razvila i oko toga da li je Nemačka izabrala pogrešnu vakcinu, "pandemriks". Vakcina sadrži novi tip agenasa, koji su poznati kao adjuvant, i napravljeni su da povećaju efikasnost vakcine, a vakcina nikad nije prošla opsežnu proveru kod ljudi.

"Masovni eksperiment"

Da li je trebalo da se milioni ljudi dovedu u situaciju da prime vakcinu koja je jedva bila testirana?

"Ovo je masovni eksperiment koji se sprovodi nad Nemcima", upozorio je Volfgang Beker-Brizer, izdavač medicinskog časopisa Arznej-telegram.

Bivši predsednik Instituta Paul Erlih Lever, rekao je da je bi u Nemačkoj teoretski bilo moguće odobriti vakcinu protiv svinjskog gripa, ali samo ako ne sadrži adjuvant.

Ugovori za "pandemriks" su potpisani 2007. godine i stupili su na snagu automatski kada je SZO odlučila da proglasi "fazu 6". Nemačka je bila obavezana ugovorom.

Nezadovoljni ministri zdravlja su skrenuli pažnju na to da su pokrajine 50 miliona doza vakcina platile 500 miliona evra i upitali da li je zaista bilo neophodno naručivanje novih doza?

Ministri su bili pritisnuti sa svih strana. Sa jedne strane, mediji su širili strah od virusa. Nemački tabloid Bild štancovao je nove hororične bajke svakog dana.

Sa druge strane, farmaceutske kompanije su povećavale pritisak i konstantno postavljale nove ultimatume. Ministri koji su bili na sastanku u Berlinu se još uvek jasno sećaju kako je proizvođač lekova "La Roš" tražio od nemačkih pokrajina da kupe lek protiv gripa "tamiflu".

U 3.28 popodne 30. aprila, ministri su dobili imejl od ministra zdravlja Tiringije, pod nazivom "Hitno: Ponuda Roša".

"Roš nas je upravo informisao da i dalje ima zalihe od 180.000 kutija ‘tamiflua'. Te zalihe su pokrajinama dostupne do 4:30 danas. U suprotnom, zalihe će biti prosleđene drugim prodavcima na veliko".

Alarmantni podaci

Iako nisu postojali izveštaji koji bi ukazivali na to da postoji usko grlo u snabdevanju u bilo kom trenutku.

Stručnjaci za zarazne bolesti u Institutu Robert Koh i Institutu Paul Erlih su takođe vršili pritisak na ministre zdravlja.

"U tom trenutku smo se osećali kao da dobijamo loše savete", kaže socijal-demokrata Herman Šulte-Zase, član Saveta pokrajine Bremen. "Instituti nam uopšte nisu bili od pomoći u sprečavanju panike".

Umesto toga, dva instituta su izlazila sa novim alarmatnim podacima. Stručnjaci su u junu upozorili da bi Nemačka mogla da očekuje i do 80.000 smrtnih slučajeva i "gubitke u privredi između 15 i 45 milijardi dolara".

Jedan od ministara zdravlja na sastanku u Berlinu je besno rekao da im istraživači nisu rekli za nove studije, po kojima je jedna vakcina protiv svinjskog gripa dovoljna.

Ako bi se to ispostvvilo kao tačno, pokrajine su mogle da uštede dosta novca, jer bi 50 miliona doza, koje su već naručene, bilo dovoljno za 50 miliona ljudi, a ne samo za 25 miliona, kako je prvobitno predviđeno. Naručivanje novih vakcina bi bilo nepotrebno.

Sve oči su bile uprte u predsednika Instituta Robert Koh Jerga Hakera.

"Zbog nedovoljnog broja uzoraka nije bilo moguće da se dođe do validnog zaključka o tome da li je jedna vakcina dovoljna", rekao je, nastojeći da umanji problem. To je bila situacija za koju je Haker, koji je naučnik, a ne političar, bio loše pripremljen.

Da li jedna doza dovoljna?

Ako je jedna doza bila dovoljna, to znači, ne samo da su pokrajine mogle da prođu sa znatno manje vakcina, već je bilo i jasna indikacija da stanovništvo nikako nije bilo u nemilosti virusa. Drugim rečima, opasnost od svinjskog gripa je možda bila daleko manja nego što se prvobitno mislilo.

Ali jasni signali nisu "dotakli" nikoga. Ministri su se nevoljno složili da kupe još 18 miliona doza vakcina, od druge faramceutske kompanije, "Novartisa".

9. oktobar 2009. godine: Volf-Diter Ludvig, onkolog i predsedavajući Komisiji za lekove u okviru Nemačkog zdravstvenog udruženja je rekao: "Medicinske službe su nasele na kampanju koju su vodile farmaceutske kompanije, koje su planski koristile pretnju kako bi zaradile novac".

21. oktobar 2009: Naslov u nemačkom "Bildu" štampan žutim slovima, upozoravao je: "Profesor za svinjski grip se boji da bi u Nemačkoj moglo da umre 35.000 ljudi".

Ime profesora je Adolf Vindorfer, koji je kasnije pod pritiskom priznao da je primio novac od strane farmaceutskih kompanija, među kojima su bile i GSK i "Novartis". Nakon toga, u Bildu se pojavila reklama za Nemačko udruženje farmaceutskih kompanija.

28. novembar 2009. godine: Broj zaraženih svinjskim gripom u Nemačkoj počinje da opada. Skoro niko ne želi da se vakciniše.

8. decembar 2009. godine: Engleskim putarima nestaje rizle za održavanje zaleđenih puteva u zemlji. Pol Flin, laburistički poslanik u Britanskom parlamentu, predlaže da se umesto toga iskoriste vladine neiskorišćene tablete "tamiflua". Studija "Cochrane Collaborationa" pokazala je da je lek protiv gripa relativno neefikasan.

7. januar 2010. godine: Predsednik Instituta Robert Koh Haker, upozoravajući na novi talas gripa, rekao je:"Vakcina je i dalje potrebna, jer je virus još prisutan".

26. januar 2010: Volfgang Vodarg, član nemačkog parlamenta, rekao je da su "milioni ljudi širom sveta bili vakcinisani bez dobrog razloga"

Prema Vodargu, na osnovu klasifikacije svinjskog gripa kao pandemijskog od strane SZO, farmaceutske kompanije su ostvarile dodatni prihod od 18 milijardi dolara. Godišnja prodaja "tamiflua" skočila je za 435 odsto, na 2,2 milijarde evra.

5. mart 2010: nemačke pokrajine su Pakistanu ponudile na prodaju 10 miliona doza vakcina "pandemriks", koje su bile višak.

Početak marta 2010. godine, sedište SZO: "SHOC soba" se sada koristi za druge hitne slučajeve, uključujući i koordinaciju pomoći za žrtve zemljotresa na Haitiju. Ali soba je uglavnom prazna.

Raspoloženje u SZO je sada manje napeto. Pres kancelarija nije više non-stop prepuna osobljem. Nema šatora koji su koristili novinari. Specijalista za informacione tehnologije Džered Markof ne prima više pozive usred noći, a stručnjak za grip Keiđi Fukuda srećno provodi vreme u svom hobiju - sviranju violončela.

"Vežba u slučaju nužde"

Šta je bila ova pandemija? Da li je bila "dobra vežba u slučaju nužde", kako je naveo savetnik SZO i industrijski lobista Osterhaus? Da li su vlasti uradile sve kako je trebalo, na čemu insistira australijski epidemiolog Džon Makenzi?

Naravno da ne. Niko u SZO, institutima Robert Koh i Paul Erlih ne bi trebalo da se oseća ponosnim. Ove organizacije su prokockale dragoceno poverenje. Kada bude nastupila sledeća pandemija, ko će verovati njihovim procenama?

Možda je trebalo da slede primer Eve Kopač, poljske ministarke zdravlja. Ova 53-godišnja doktorka, član liberalne Građanske platforme, inače često privlači pažnju kontroverznim izjavama.

"Moja prva obaveza kao doktora je da nikome ne naudim", rekla je Kopač u poljskom parlamentu Sejmu za vreme debate o vakcinama.

"Iz tih razloga", dodala je, "Poljska neće slediti ostatak Evrope". "Nećemo kupiti vakcine protiv svinjskog gripa", rekla je Kopač u Sejmu.

Političari su gunđali, ali ministarka zdravlja nije popuštala. "Da li je moja dužnost da potpisujem sporazume koju su u interesu Poljske ili u interesu farmaceutskih kompanija?", upitala je.

Danas Evropa može da se divi njenoj postojanosti. Oko 170 ljudi u Poljskoj umrlo je od svinjskog gripa, što je mnogo manje od godišnjeg broja umrlih od sezonskog gripa.

Bronzana stauta visoka 1,3 metra i teška 70 kilograma, po liku Edgara Hernandeza, čudesnog dečaka koji je pobedio svinjski grip, danas stoji na glavnom trgu u selu Glorija, u planinama Meksika.