Flamenko za Kosovo

Posle kontroverze izazvane loše zamišljenom strategijom za severni deo Kosova, takozvana "petorka", koju čine Britanija, Nemačka, Francuska, Italija i SAD, sve otvorenije vriši pritisak na Beograd da se ne protivi nezavisnosti Kosova. 

Španija, koja je preuzela šestomesečni mandat predsedavanja Unijom, sa druge strane, zagovara nove pregovore u pokušaju da se postigne obostrano prihvatljivo rešenje.

Iako je u manjini, stav koji Španija nudi najatraktivniji je način za rešavanje problema statusa Kosova i Metohije i uspostavljanje mira u regionu.

Takozvana "petorka", nedavno je poslala saopštenje Ministarstvu spoljnih poslova Srbije u kojem se navodi da su do sada "tolerisale agresivnu retoriku Srbije o Kosovu, jer su verovale da će vremenom to pitanje ispasti sa liste prioriteta srpskih vlasti". "Petorka" je, takođe, upozorila Srbiju da se suzdrži avanturističkih poteza kada Međunarodni sud pravde (MSP) bude izneo mišljenje o legalnosti nezavisnosti Kosova. Ostalo je, međutim, nejasno na šta "petorka" misli kada kaže agresivna retorika i avanturistički potezi.

Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić podneo je inicijativu da se po donošenju mišljenja Međunarodnog suda pravde, održi specijalna senica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o pokretanju novih pregovora o statusu Kosova.

Restartovanje dijaloga Beograda i Prištine

Gotovo identičan stav zauzima i Španija, a njen ambasador u Beogradu Injigo de Palasio Espanja nedavno je izjavio da je da će mišljenje Međunarodnog suda pravde biti prilika da se restartuje dijalog Beograda i Prištine. Ambasador je rekao da će to biti prilika da se pronađe način za, još uvek nerešeno, kosovsko pitanje.

Španija, jedna od pet članica Evropske unije, pored Grčke, Kipra, Slovačke i Rumunije, koja nije priznala kosovsku nezavisnost, ni u jednom trenutku nije oklevala da snažno podrži stav Srbije.

Pred Međunarodnim sudom pravde španski predstavnici, rekli su da Deklaracija o nezavisnosti Kosova ne može biti u skladu sa međunaronim pravom jer krši princip teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije koji je zagarantovan rezolucijom Saveta bezbednosti 1244 koja je još uvek na snazi.

Zahtev EU za dobrosusedskim odnosima i konstruktivnom regionalnom saradnjom će uskoro biti glavno sredstvo koje će zagovornici kosovske nezavisnosti koristiti protiv Srbije.

Neizvesnosti kosovskog statusa doprinosi i nedavna izjava predsednika skupštine Kosova Jakupa Krasnićija koji se upustio u dalju secesionističku i agresivnu retoriku. Krasnići je upozorio da sa juga Srbije spremni da se pridruže Kosovu ukoliko se Srbi sa severa budu protivili integraciji u prištinske institucije.

U svetlu takvih pretnji, tvrdnje da nezavisnost Kosova doprinosi regionalnom miru i stabilnosti deluju još neverovatnije i neiskrenije.

Zapadni Balkan predstavlja jedan od najvećih i najvažnijih izazova za novu visoku predstavnicu Evropske unije Ketrin Ešton koja bi trebalo da poseti Beograd 18. februara.

U iščekivanju mišljenja Međunarodnog suda pravde, Evropska unija trebalo bi da posluša savet o Kosovu, i pokaže svoje instrumente "meke supersile" u rešavanju kosovskog problema.