Al Kaida Arabijskog poluostrva

Februara ujutru 2006. godine, 23 zatvorenika iz jemenskog zatvora u glavnom gradu Sani, nakon što su čuli poziv za molitvu u lokalnoj džamiji, puzali su ka slobodi. Oni su nedeljama strpljivo kopali tunel dug 42 metra, kojim bi se prebacili iz zatvora u podrumu u tu obližnju džamiju.

Među beguncima bili su Džamal al-Badavi, navodno organizator napada na američki razarač podmornice "US Cole" 2000. godine, kada je ubijeno 17 američkih mornara i Džaber al-Bana, Jemenac sa američkim pasošem, koga CIA smatra jednim od 26 najtraženijih terorista.

Spekuliše se da su ljudi koji su im pomogli i van i unutar zatvora, samo pojačali glasine o tome da jemenski pravosudni sistem nije baš pouzdan. Ti nije bio prvi put da je al-Badavi pobegao iz zatvora.

Vlada predsednika Ali Abdulaha Saleha obećala je brzu akciju, i dok su skoro svi zatvorenici, uključujući Al-Badavija i Al-Banu bili kasnije ili uhvaćeni ili ubijeni, dvojica manje poznatih begunaca su izmakla vlastima.

Ti ljudi, Kasim al-Raimi i Naser al-Vahiši, 33-godišnji islamski ekstremista, koji se zajedno sa Osamom Bin Ladenom borio u Avganistanu, nestali su u autonomnom regionu izvan Sane, koji je pod plemenskom vlašću.

Četiri godine od tada oni su pomogli da se izgradi ono što je danas poznato kao Al Kaida Arabijskog poluostrva, sa sedištem u Jemenu, koja je dospelo u žižu javnosti posle loše izvedenog bombaškog napada u avionu za Detroit na Božić.

Osumnjičeni Nigerijac Omar Faruk Abdulmutalab tvrdi da je obučavan i da je eksploziv dobio od grupe u Jemenu, prilikom putovanja po toj zemlji.

Iako izgleda da se taj ogranak iznenada pojavio kao najnoviji i najozbiljniji ogranak Al Kaide, on je i ranije privlačio pažnju obaveštajnih agencija.

Nova Al Kaida nije iznenđenje

"Veće ambicije grupe i jača snaga ne bi trebalo da budu iznenađenje bilo kome ko je na njih obraćao pažnju", kaže Gregori Džonsen sa Univerziteta Prinston, jedan od najistaknutijih poznavalaca prilika u Jemenu.

"To što ljudi na Zapadu nisu bili fokusirani na Jemen ne znači da Al Kaida tamo nije bila aktivna", kaže Džonsen.

U avgustu ta grupa umalo nije ubila šefa bezbednosti u Saudijskoj Arabiji u napadu koji je imao sličnosti sa pokušajem napada na Božić.

Dvadesettrogodišnji bombaš samoubica je bio na saudijskoj listi najtraženijih terorista, ali je uspeo da ubedi zvaničnike da je spreman da se pokaje i to direktno pred princem Muhamedom Bin Najefom (saudijskim zamenikom ministra unutrašnjih poslova, zaduženim za borbu protiv terorizma).

Odveden je u prinčev privatni avion, dok se bomba nalazila u njegovom rektumu. Bombaš je bio jedini koji poginuo u eksploziji (navodno je bomba aktivirana sa mobilnog telefona, ali ima raznih izveštaja o napadu), ali je ipak uspeo da se približi Najifu, koji je u eksploziji povređen.

Jemen ima duge i komplikovane odnose sa Al Kaidom, koji datiraju iz 80-tih godina 20. veka, kada su arapski veterani koji su učestvovali u ratu protiv Sovjeta u Avganistanu kod kuće bili dočekani kao heroji.

Uloga grupe u stabilizaciji Jemena

U konzervativnoj zemlji, gde je Bin Laden i dalje popularna ličnost, Salehova vlada je uvek razumevala važnost saradnje sa islamskim liderima, držeći arapske borce iz avganistanskog rata uz sebe.

Godine 1994. četiri godine pošto je Saleh proglašen za predsednika ujedinjenog severa i juga, mnogi od tih boraca su brzo sprečili južni deo u pokušaju da se otcepi.

Međutim, predsednik Saleh je bio među prvim stranim liderima koji je pružio podršku administraciji Džordža Buša posle napada 11. septembra, što je jasno stavio do znanja posetom Vašingtonu 2001. godine.

Godinu dana kasnije bespilotna letelica američke obaveštajne službe CIA ubila je vođu ogranka Al Kaide u Jemenu. Kratko posle toga njegov naslednik je bio uhapšen.

Dok je Saleh platio veliku cenu kod kuće jer je dozvolio napad SAD-a, smrt lidera grupe, kao i rat u Iraku koji je privukao stotine islamskih ekstremista iz Jemena, stvorili su utisak 2003. godine da je Al Kaida u toj zemlji uglavnom poražena.

Ali tri godine kasnije, Al-Vahiši je iskoristio nepažnju američkih i jemenskih snaga i formirao svoju grupu. Pošto je Salehova vlada pokušala da uguši pobunu i pokret koji je tražio otcepljenje na jugu (što se još uvek smatra znatno većom pretnjom za stabilnost zemlje od Al Kaide) Al-Vahišijeva grupa je počela da napada lokalna naftna i gasna postrojenja.

U junu 2007. godine, meta bombaša samoubica su bili španski turisti, a šest meseci kasnije dva Belgijanca su ubijena kada je naoružani muškarac sačekao njihovo vozilo u zasedi.

Usledila je serija drugih napada da bi do kulminacije došlo u septembru 2008. godine, kada je bombaš samoubica napao američku ambasadu u Sani i tom prilikom je ubijeno 18 ljudi, uključujući šest azilanata.

U međuvremenu, saudijski borci su značajno ojačali grupu jer su mnogi pobegli južno do granice posle nespretne akcije Saudijske Arabije protiv ekstremista.

Zvanično ujedinjenje

Saudijski i jemenski ogranci Al Kaide su se zvanično ujedinili u januaru, usvajajući ime Al Kaida Arabijskog poluostrva.

Dvadeset trećeg januara na video snimku emitovanom sa jednog sajta identifikovani su novi saudijski lideri Said Ali al-Širi, 35-godišnji bivši zatvorenik u Gvantanamu koji je pušten u novembru 2007. godine, i Abu Haret Muhamed al-Afi, koji je identifikovan kao zatvorenik iz Gvantanama pod brojem 333.

Poražavajuće i za Rijad i Vašington je to što su hvalili način na koji Saudijska Arabija obuzdava delovanje Al Kaide, jer se ispostavilo da su obojica lidera Al Kaide bila deo dobro finansiranog saudijskog programa rehabilitacije za verske ekstremiste koji su pušteni iz Gvantanama.

Iako se Al-Afi predao saudijskim vlastima mesec dana kasnije, Al-Širi je jošu uvek važna figura u terorističkoj grupi.

Al Kaida Arabijskog poluostrva predstavlja ono što mnogi smatraju drugom generacijom Al Kaide u Jemenu, i grupa deluje dosta samostalno, iako možda ima veze sa centralom Al Kaide. Zvaničnici za borbu protiv terorizma veruju da je taj ogranak naučio lekcije iz prošlosti i izgradio organizaciju koja može da izdrži i smrt lidera.

Grupa ima i svoj magazin Salah al Malahim (Eho bitke), u kojem se nalazi sve, od biografija bombaša samoubica do saveta kolumnista o tome kako da se postane borac Al Kaide.

Izveštaji o broju članova organizacije variraju, neki jemenski eksperti za bezbednost tvrde da ih nema više od 50, dok drugi veruju da u zemlji ima više od 200 operativaca.

Izazovi predsednika Saleha

Čini se da je većina njihovih ciljeva i dalje lokalnog karaktera, što se pokazalo u njihovoj izjavi posle neuspelog napada na Božić, kada su upozorili sve nemuslimane na Arabijskom poluostrvu da nisu bezbedni.

Predsednik Saleh se suočava sa velikim izazovima. On nastavlja da se bori sa bedom kod kuće, a istovremeno pokušava da uspostavi diplomatsku ravnotežu, između podrške SAD koje zahtevaju akciju, ali nastojeći da se ne predstavlja kao njihova marioneta.

Njegova vlada takođe ima ograničeni uticaj u plemenskim područjima izvan glavnog grada Sane, gde je ogranak Al Kaide formirao svoju bazu. Ministar spoljnih poslova Jemena rekao je da se boji da se situacija neće promeniti dok Jemenci ne prestanu da se obraćaju svojim plemenskim liderima za ono što vlada ne može da im obezbedi.

"Jemen ne može da izgradi modernu državu ako ne redefinišemo ulogu vlade", rekao je Abu Baker al Kirbi kada je ovog leta govorio o tome da teroristička grupa raste.

"Ako bi se deo novca koji je namenjen borbi protiv terorizma potrošio za rešavanje nekih problema koji dovode do ekstremizma, kao što su obrazovanje i siromaštvo, možda bismo imali veći uspeh u borbi protiv terorizma", poručio je Baker.