Zaustavimo Fejsbuk dok ne uništi demokratiju

Hvala, Džonatane, na ovim veoma laskavim rečima. Hvala ADL-u na ovom priznanju i na vašem naporu da pobedimo fašizam, mržnju i fanatizam. I, da budem jasan, kada kažem „fašizam, mržnja i fanatizam”, ne mislim na imena labradudli ultradesničara Stefana Milera.

Znam da se neki od vas pitaju šta, kog đavola, ovaj komičar ima da kaže na ovakvoj konferenciji. Ja se to prvi pitam. Poslednje dve decenije uglavnom sam proveo u nekoj ulozi.

Zapravo, ovo je prvi put da stojim na bini i govorim kao jedan od mojih najneomiljenijih karaktera, Saša Baron Koen. I moram priznati da sam prestrašen.

Shvatam da je moje prisustvo ovde neočekivano i zbog dodatnih razloga. Povremeno mi kritičari prebacuju da moje šale podupiru stare stereotipe. 

Istina je da sam u dosadašnjem životu bio strastveni borac protiv fanatizma i netolerancije. Kao tinejdžer u Britaniji marširao sam protiv Nacionalnog fronta i tražio ukidanje aparthejda. Kao student sam putovao Amerikom i pisao tezu o građanskim pokretima, oslanjajući se na arhivu ADL-a. Kao komičar, koristio sam svoje likove kako bih naveo ljude da spuste gard i otkriju u šta stvarno veruju, uključujući i njihove sopstvene predrasude.

Neću sada da se razmećem tvrdeći da sam sve u životu radio iz viših pobuda. Da, nešto od mojih štosova, dobro, polovina mojih fora su potpuno nevine, a druga polovina detinjasta.

Priznajem, nema ničeg posebno prosvetljujućeg kod mene kao Borata, prvog fejk njuz novinara koji trči go na konferenciji trgovaca nekretninama.

Ali kada Borat navede celu kafanu u Arizoni da peva „baci Jevreja u bunar” to pokazuje koliko smo neosetljivi na antisemitizam. Kada Bruno, gej modni reporter, počne da ljubi muškarca u kavezu za borbu u Arkanzasu čime je zamalo izazvao pravu pobunu, to pokazuje nasilnu prirodu homofobije. A kada prerušen u ultraliberalnog preduzimača predlažem izgradnju crkve u ruralnoj Americi izazvavši jednog lokalca da ponosno prizna „ja sam rasista, protiv muslimana”, to pokazuje koliko je islamofobija prihvatljiva.

Zato sam počastvovan što sam ovde sa vama. Širom sveta danas demagozi udaraju na naše najgore instinkte. Teorije zavere se iz ćumeza sele na glavnu scenu. Kao da se Doba razuma, era jasnih dokaza, završava i sada je znanje izgubilo legitimitet, a nauka je prevaziđena.

Demokratija koja je zavisna od širenja istine je u povlačenju, a autokratija koja počiva na širenju laži maršira. Zločini iz mržnje su u porastu, kao i ubilački napadi na verske i etničke manjine.

Šta je zajedničko ovim opasnim trendovima?

Ja sam tek komedijant i glumac, nisam profesor. Ali mi je nešto, ipak, jasno. Sva ta mržnja se širi uz pomoć nekoliko internet kompanija koje su postale najveća propagandna mašina u istoriji.

Najveća propagandna mašina u istoriji.

Razmislite o tome. Fejsbuk, Jutjub, Gugl, Tviter i drugi dopiru do milijardi ljudi. Algoritmi od kojih ove platforme zavise namerno pojačavaju sadržaje koji privlače korisnike, a to su priče koje diraju naše osnovne instinkte i okidaju bes i strah.

Zato nam Jutjub preporučuje video-snimke teoretičara zavere Aleksa Džonsa na milijarde puta. Zato lažne vesti pobeđuju prave vesti, jer istraživanja pokazuju da laž putuje brže od istine.

Ne treba onda da nas čudi što najveća propagandna mašina u istoriji širi najstariju teoriju zavere u istoriji, laž da su Jevreji nekako opasni. Kako videh u jednom novinskom naslovu „Zamislite samo šta bi sve Gebels uradio da je imao Fejsbuk”.

Na internetu sve može izgledati podjednako legitimno. Desničarski Brajtbar izgleda kao Bi-Bi-Si. Lažni „protokoli sionskih mudraca” deluju podjednako istinito kao izveštaji ADL-a. Divljanja nekog ludaka čine se kredibilnim koliko i otkrića dobitnika Nobelove nagrade.

Čini se da smo izgubili zajedničku svest o osnovnim činjenicama na kojima počiva demokratija.

Kada sam u liku gangstera u pokušaju Ali Džija pitao astronauta Baza Oldrina "kakoe odati po Suncu, brate" ta je šala radila jer je publika verovala u iste činjenice. Ako mislite da je sletanje na Mesec prevara, onda vam ta fora nije bila smešna.

Kada Borat postigne da cela kafana u Arizoni prihvati da „Jevreji kontrolišu sav novac i nikada nam ga ne vraćaju”, ta fora radi jer publika deli stav da je takav doživljaj Jevreja teorija zavere s korenom u srednjem veku.

Ali, kada zahvaljujući društvenim medijima zavere dobiju zamah, onda je mrziteljima olakšana regrutacija, strancima je otvoren put da se mešaju u naše izbore i državama poput Mjanmara je otvoren put za genocid nad Rohindžama.

Šokantno je koliko se lako zavera pretvara u nasilje. U mom najnovijem serijalu „Ko je Amerika?” pronašao sam obrazovanog, normalnog lika s dobrim poslom, ali koji je na društvenim medijima ponavljao mnoge teorije zavere predsednika Trampa, što ih je ovaj servirao više od 1.700 puta svojoj bazi od 67 miliona pratilaca. Predsednik je čak tvitovao da razmišlja da proglasi pokret Antifa, antifašiste koji marširaju protiv ultradesničara, za teroriste.

Tako da sam ja, prerušen u izraelskog antiterorističkog eksperta, pukovnika Erana Morada, rekao svom sagovorniku da će na Ženskom maršu u San Francisku Antifa ubaciti hormone u dečje pelene kako bi ih pretvorila u „transrodne osobe”. I on mi je poverovao.

Objasnio sam mu kako da prikači mali uređaj na troje potpuno nevinih ljudi na maršu i objasnio mu da kada pritisne dugme izaziva eksploziju koja će ih usmrtiti. Naravno da mu nisam dao pravi eksploziv, ali on je verovao da jesam. Zanimalo me je da li će to stvarno da uradi?

Odgovor je: hoće. Pritisnuo je dugme i bio ubeđen da je stvarno usmrtio tri ljudska bića. Volter je bio u pravu, „oni koji te ubede u apsurdno, navešće te da počiniš zločin”. A društveni mediji omogućuju autoritativnima da apsurdima zatrpaju milijarde ljudi.

U svoju odbranu, kompanije vlasnici društvenih medija preduzeli su neke korake da smanje mržnju i zaveru na svojim platformama, ali su te promene uglavnom kozmetičke.

Danas govorim ovde jer verujem da je pluralistička demokratija na prekretnici i da će narednih 12 meseci i uloga društvenih medija biti odlučujuća. Britanski birači će otići na birališta dok im onlajn zaverenici budu promovisali bednu teoriju o „velikoj zameni”, kako će bele hrišćane zameniti muslimanski imigranti. Amerikanci će glasati za predsednika dok trolovi i botovi budu podmetali ogavnu laž o „hispanskoj invaziji”.

I posle mnogo godina emitovanja video-klipova na Jutjubu u kojima se klimatske promene nazivaju „prevarom”, SAD su na putu da se za godinu dana povuku iz Pariskog sporazuma.

Mislim da je došlo vreme za duboko preispitivanje društvenih medija i načina na koji oni šire mržnju, zavere i laži. Prošlog meseca je, opet, Mark Zakerberg iz Fejsbuka imao veliki govor u kom je, očekivano, upozoravao na opasnost od zakona i propisa kojima bi se kontrolisale kompanije poput njegove. E, pa, neki od njegovih stavova su naprosto apsurdni.

Hajde da to pobrojimo.

Kao prvo, Zakerberg celu stvar slika kao „izbore... oko slobodnog izražavanja”. To je suludo.

Ne radi se o ograničavanju bilo čijeg prava da govori. Radi se o davanju ljudima, među kojima su i neki od najnečasnijih likova koji postoje, najveće platforme u istoriji pomoću koje mogu da dosegnu trećinu čovečanstva.

Sloboda reči nije sloboda riča (dometa).

Nažalost, uvek će biti rasista, ženomrzaca, antisemita i napadača na decu. Ali složićemo se da takvima ne treba davati slobodnu platformu da razglase svoje poglede i targetiraju žrtve.

Drugo, Zakerberg tvrdi da bi nova ograničenja šta može da se pojavi na društvenim mrežama predstavljala „korak unazad u slobodnom izražavanju”. To je glupost. Prvi amandman kaže da Kongres neće zakonom sputavati slobodu izražavanja, ali to se svakako ne odnosi na privatne biznise poput Fejsbuka. Ne pitamo mi te kompanije da ograniče pravo izražavanja u društvu.

Samo tražimo da se na svojim platformama ponašaju odgovorno.

Kada bi se neonacista dogegao u neki restoran u počeo da preti ostalim gostima i viče da će pobiti Jevreje, da li bi ga vlasnik poslužio elegantnim ručkom? Naravno da ne bi! Vlasnik ima svako pravo, pa čak i moralnu obavezu, da ga šutne napolje, a isto važi i za internet kompanije.

Treće, Zakerberg izjednačuje regulisanje rada kompanije poput njegove sa potezima „najrepresivnijih društava”. Neverovatno. I to od jednog od šest ljudi koji odlučuju koje informacije će najveći deo sveta videti. Zakerberg u Fejsbuku, Sundaj Pičar u Guglu, Lari Pejdž i Sergej Brin u Alfabetu, Brinova bivša svastika Suzan Vođicki u Jutjubu i Džek Dorsi u Tviteru.

Silicijumska šestorka, sve milijarderi, sve Amerikanci, koji brinu mnogo više o rastu sopstvenih akcija nego o zaštiti demokratije. Ovaj ideološki imperijalizam, šest neizabranih individua u Silicijumskoj dolini koje nameću svoj pogled ostatku sveta, ne polažu računa nijednoj vladi i ponašaju se kao da su izvan domašaja zakona. Kao da živimo u Rimskom carstvu, a Mark Zakerber je Cezar. To makar objašnjava njegovu frizuru.

Evo ideje. Umesto da dozvolimo da silicijumska šestorka odlučuje o sudbini sveta, hajde da naši izabrani predstavnici, koje je narod birao, svaka demokratija na svetu, imaju makar neki uticaj.

Četvrto, Zakerberg govori o dobrodošloj „raznovrsnosti ideja” i prošle godine nam je dao primer za to. Rekao je da su postovi koji negiraju Holokaust „duboko uvredljivi”, ali nije dozvolio da ih Fejsbuk ukloni „jer mislim da ima stvari koje razni ljudi pogrešno razumeju”.

U ovom trenutku i imamo negatore Holokausta na Fejsbuku, a Gugl vas jednim klikom i dalje vodi do sajtova gde se vatreno poništava Holokaust. Jedan od čelnika Gugla mi je jednom prilikom rekao, da ne poveruješ, da nam takvi sajtovi daju „obe strane priče”. To je ludilo.

Da citiram Edvarda R. Maroua, „čovek ne treba da prihvati da svaka priča ima dve podjednake i logične strane”. Imamo milione dokaza za Holokaust, to je istorijska činjenica. Negiranje nije tek nečije mišljenje. Oni koji to čine nastoje da se međusobno ohrabruju.

Zakerberg kaže da ljudi treba sami da odluče šta je kredibilno, ne tehnološke kompanije. Ali danas, kada dve trećine milenijalaca nije čulo za Aušvic, kako će oni znati šta je „kredibilno”? Kako će znati da je laž laž.

Postoji objektivna istina. Činjenice postoje. I ako ove internet kompanije zaista žele da naprave razliku, samo treba da angažuju dovoljno posmatrača da stvarno prate i blisko sarađuju sa grupama poput ADL-a, da insistiraju na činjenicama i uklanjaju laži i zavere sa svojih platformi.

Peto, kada govorimo o poteškoćama sa uklanjanjem sadržaja, Zakerberg pita „gde da povučemo crtu?". Da, povlačenje crte može biti teško. Ali ono što on zapravo kaže jeste da je uklanjanje tih sadržaja preskupo.

Reč je o najbogatijim kompanijama na svetu, koje imaju najbolje inženjere. Mogli bi sve to da poprave, samo kada bi hteli. Tviter bi mogao da postavi algoritam koji bi uklanjao govor mržnje belih ekstremista, ali potvrđeno je da oni to ne rade jer bi tako izbacili i neke veoma popularne političare.

A možda to i nije tako loše!

Istina je da ove kompanije ne žele bitno da se menjaju jer je sav njihov poslovni model baziran na zaokupljanju pažnje, a ništa ne zaokuplja kao laži, strah i gnev.

Vreme je da konačno ove kompanije nazovemo pravim imenom – to su najveći izdavači u istoriji. A evo i ideje za njih: držite se osnovnih standarda i prakse koje se drže novine, magazini, TV vesti svakodnevno.

Imamo standarde koji kažu da se neke stvari na televiziji i u filmovima ne mogu raditi i ne mogu govoriti.

U Engleskoj mi je rečeno da Ali Dži ne može da psuje ako se pojavi na ekranu pre devet uveče. U SAD Filmska asocijacija reguliše i rangira sve što gledamo.

Scene iz mojih filmova su skraćivane da bi se uklopile u te standarde. Ako za film i televiziju postoje standardi, onda bi trebalo da postoje i za kompanije koje objavljuju materijal pristupačan milijardama ljudi.

Uzmimo, recimo, političke oglase. Tviter ih je, srećom, konačno zabranio, Gugl takođe planira promene. Ali ako platite, Fejsbuk će objaviti šta god poželite, čak i laž. I još će vam pomoći da mikrotargetirate tim lažima korisnike na koje će to imati najviše efekta.

Sa takvom uvrnutom logikom, da je Fejsbuk postojao tridesetih godina prošlog veka oni bi dopustili Hitleru da kači tridesetosekundne oglase o svom „konačnom rešenju jevrejskog pitanja”.

Pa evo vam dobrog standarda i prakse: Fejsbukovci, počnite da proveravate političke oglase pre nego što ih objavite, prestanite sa mikrotargetiranjem smesta, i kada su oglasi lažni, vratite novac i ne objavljujte to.

Evo još jedne dobre prakse: usporite. Ne mora sve odmah da se objavi. Oskar Vajld je jednom rekao – „živimo u vreme kada su nepotrebne stvari postale neophodne”. Da li je neophodno smesta objaviti svaku misao ili video, čak i ako je u pitanju rasizam ili ubistvo. Naravno da nije.

Ubica muslimana na Novom Zelandu uživo je strimovao svoj zločin na Fejsbuku i tako dospeo do miliona ljudi. Bio je to „snaf” film koji su vam prikazivali društveni mediji. Zašto nemamo neko malo odlaganje pa da se ovaj traumatični video može zaustaviti pre nego što se objavi?

Konačno, Zakerberg kaže da kompanije koje stoje iza društvenih medija treba „da budu u skladu sa svojom odgovornošću”, ali je totalno nem kada treba da objasni šta se dešava kada tog sklada nema.

Jedno je sigurno, one ne mogu same sebe da kontrolišu. Kao i sa industrijskom revolucijom, vreme je za regulaciju i zakone koji bi obuzdali pohlepu ovih hajtek pljačkaških knezova.

U svakoj drugoj industriji kompanija je odgovorna ako su joj proizvodi defektni. Kada eksplodira motor ili ne rade pojasevi, proizvođači automobila opozovu desetine hiljada vozila i to ih košta na milijarde dolara.

Pošteno je reći Fejsbuku, Tviteru i Jutjubu: vaš proizvod je defektan, u obavezi ste da ga popravite, nebitno je koliko košta i nije važno koliko moderatora treba da zaposlite.

U svakoj drugoj industriji tužiće vas za štetu koju prouzrokujete. Izdavač odgovara za laž, ljude tuže zbog klevete. Mene su tužili onoliko puta. Sada sam tužen od nekoga koga ne želim da pomenem jer će opet da me tuži.

Ali društveni mediji su uglavnom zaštićeni od odgovornosti za sadržaj koji njihovi korisnici postavljaju, bez obzira na to koliko je skaredan, štiti ih Sekcija 230, pazite sad ovo, Ukaza o komunikacionoj pristojnosti. Kakav apsurd!

Sreća pa internet kompanije sada odgovaraju za pedofile koji koriste njihove sajtove da targetiraju decu. A ja kažem, neka budu odgovorni i za one koji koriste njihove sajtove da pozivaju na masovno ubijanje dece zbog rase kojoj pripadaju ili religije. Možda kazne nisu dovoljne.

Možda je vreme da Marku Zakerbergu i ostalim glavešinama kažemo: već ste dozvolili jednoj stranoj sili da nam se umeša u izbore, već ste pomogli jedan genocid u Mjanmaru, još jedna takva stvar i idete u zatvor.

Na kraju sve se svede na to u kakvom svetu želimo da živimo. U svom govoru Zakerberg je rekao da je jedan od njegovih glavnih ciljeva da se „podrži najširu moguću definiciju slobode izražavanja”.

Ipak, naše slobode se tu ne završavaju, one su sredstvo za druge ciljeve – kao što kažete ovde u SAD – za pravo na život, slobodu i sreću. Samo što su danas ova prava ugrožena mržnjom, zaverama i lažima.

Dozvolite mi da završim jednom sugestijom za drugačiji društveni cilj. Osnovni cilj društva treba da bude da obezbedi da niko ne bude targetiran ili maltretiran ili ubijen zbog toga ko je, šta je, odakle je, koga voli i kome se moli. 

Ako to postavimo kao naš cilj, ako istinu stavimo ispred laži, toleranciju ispred predrasuda, empatiju ispred ravnodušnosti, stručnost ispred neznanja, onda bismo možda, tek možda, mogli da zaustavimo najveću propagandnu mašinu u istoriji, spasili demokratiju, imali bismo i dalje prostor za slobodan govor i slobodno izražavanje i, što je najvažnije, moje šale bi i dalje prolazile.

Hvala vam.