Kako je srušen Sebastijan Kurc

U istoriji austrijske Druge Republike, a ona počinje 1945. u nultom trenutku demokratije, bio je to 186. pokušaj da se smeni čitav kabinet u paketu.

Prvih 185 puta taj pokušaj nije uspeo; poslednjeg ponedeljka jeste. U minutima posle istorijskog glasanja se čulo i zašto ta ustavna mogućnost, ostrakizacija čitavog kabineta, nije u praksi funkcionisala – riskantna je i kod nacije ostavlja utisak bestežinskog prostora.

Sebastijan Kurc:

"Ja sam uglavnom miran karakter, staložen sam kao osoba. Danas sam morao izdržati dosta toga s vaše strane, ali sam odlučio da ne dopustim da me isprovocirate. Neću reagovati na sve pokušaje blaćenja, to bi razorilo predviđeni vremenski okvir.

Samo bih još jednom ponovio zašto smo proteklih dana doneli odluku kakvu smo doneli.

Vi rušite uspešnu vladu!

Ja razumem osvetničko raspoloženje kod nekih ovde, imam razumevanja za vaše želje da se dovedete u bolju poziciju pred predstojeće izbore, čak i za to da vam je više stalo do partijskih nego do opštih ciljeva.

Ono što zaista ne razumem je vaša reakcija na rezultate jučerašnjih izbora, da sada netrpeljivost prema meni lično odjednom prenosite na čitav kabinet.

Sad odjednom rušite sve, samo nekoliko meseci pre izbora – to u ovoj zemlji ne razume niko."

Zašto je opozicija srušila vladu u momentu kad je ta vlada pre devet dana sama objavila svoj kraj, istina uz period administriranja na ekspertskom nivou do septembra? Za to su najodgovornije socijaldemokrate. Donedavno u nešto uvijenim formulacijama, a od ovog ponedeljka sasvim otvoreno, politički analitičari i medijski komentatori optužuju vrh Socijaldemokratske partije da kod njih više ničeg nema osim mržnje prema Sebastijanu Kurcu.

To je funkcionerska partija, koja vuče poteze za vlastite funkcionere. Jedan od lidera socijaldemokrata, Hans-Peter Doskocil, šef lokalne vlade u Burgenlandu (koja, usput, vlada u koaliciji sa slobodarima!), rekao je u intervjuu pre tri dana da je reč o "internim partijskim ciljevima", te da se "više ne može natrag".

Pamela Rendi-Vagner, šef Socijaldemokratske partije:

"Gospodine kancelaru, vi ste ovde rekli svašta, samo ne to da je vaša vlada propala. Vi ste birali svoje koalicione partnere, niste slušali upozorenja sa strane, vi ste za sve lično odgovorni.

Vi već drugi put gurate ovu zemlju u prevremene izbore zato što niste dobili to što ste hteli – a ovog puta ste hteli resor unutrašnjih poslova od Kikla.

Da ste ga dobili, vi biste i dalje vodili ovu vladu za koju su vas svi upozoravali da je uopšte ne postavljate na noge! Sad kad niste dobili što ste hteli, odjednom tražite od nas da vam osiguramo stabilnost! Vi u stvari hoćete da vladate sami, a mi da vam to potvrdimo, i još retroaktivno! To što radite je besramna, beskrupulozna volja za moć.

Ali moć u ovog zemlji, gospodine kancelaru, ide iz naroda! Razumem da je Narodna partija sad nešto nervozna, ali ne možete vi da vodite izbornu kampanju za nacionalne izbore sa funkcije kancelara, nije kancelarski ured izborni štab!"

Govor Pamele Rendi Vagner bio je više puta prekidan smehom poslanika Narodne partije. Podsećanje da "u ovoj zemlji moć ide iz naroda" shvaćeno je kao nenamerna komika s njene strane.

U nedelju, 26. maja, Narodna partija Sebastijana Kurca osvojila fulminantnu pobedu na evropskim izborima – skoro 35 odsto glasova. Istovremeno su socijaldemokrate pale nekih pet odsto u odnosu na ono što su im davala ispitivanja javnog mnjenja samo nekoliko dana uoči objavljivanja afere "Ibica". Poruka glasača je bila: Ostavite tu vladu na miru da i sebe i nas nekako dokotrlja do novih izbora.

Mržnja i osveta su prevagnule nad hladnom glavom. Nekome sa strane 35 odsto ne izgleda impresivno, tek nešto više od trećine izbornog tela, ali od odlaska Brune Krajskog iz politike pre 40 godina niko više nije dobio prostu većinu u Austriji.

Zato ova zemlja već decenijama funkcioniše samo kao disciplinovana sprega relativnih veličina – a odnedavno ni to. Bivšem austrijskom kancelaru se dogodilo ono što nikome u Evropi nikad nije: da u jednom danu dobije izbore, u drugom izgubi parlament.

Herbert Kikl iz Slobodarske partije:

"Kancelar je ovde rekao da je rad naše koalicione vlade bio dobar i neophodan za zemlju. Slažem se.

Kažete dalje da vam je žao što se koalicija raspala – ali tu više verujem da vam je žao što smo prozreli svoju strategiju osvajanja moći.

Dalje kažete da Slobodarska partija nije naškodila samo sebi, već i uništila i čitavu koaliciju – a tu je istina nešto drugo. Videćete šta će biti ovih dana kad otkrijemo nove nepoznate detalje!"

Kod socijaldemokrata je progovorila frustracija kombinovana sa osvetom, jer je Kurc pre tačno dve godine otkazao koaliciju sa njihovim kancelarom Kristijanom Kernom.

Za razliku od njih, Slobodarska partija je imala mnogo neposrednije razloge za osvetu – iako je javnost očekivala da će taj poriv progutati, da moć koju im daje novi raspored snaga u parlamentu neće koristiti. Nisu izdržali.

Tako je s stvorena, rečeno političkim žargonom iz vremena raspada Jugoslavije, "neprincipijelna koalicija" socijaldemokrata, slobodara i male borbene "Jetzt" grupe, koja je za rušenje vlade izabrala taktiku moralne demontaže Sebastijana Kurca kao osobe.

Alfred Nol, Lista "Jetzt" ("Sad"):

"Vi ste, kancelare, u proleće 2017. pogazili reč datu socijaldemokratama, verovatno ste im i pretili. U decembru 2017. ste potpisali novi koalicioni ugovor, sad sa slobodarima.

Vi ste se obavezali na zajednički rad, a sad ste i to pogazili. Trezveno gledano, još jednom se pokazalo da vaš potpis ne vredi ništa. Jedan kancelar Republike Austrije čiji se potpis dva puta u dve godine pokaže kao bezvredan nije vredan poverenja.

Time pokazujete da ili niste kompetentan za državne poslove, ili u startu idete s tim da svoje partnere namamite i prevarite. To je dokaz ili problemtičnog karaktera, ili nekontrolisane želje za ličnom moći.

Ovaj nadimak što ste ga zaradili preko vikenda, "dinamitaš" (Sprengmeister), potpuno odgovara istini. Vi ste zaista dinamitaš!"

Većina u parlamentu je srušila kancelara zbog njegove "karakterne crte egomanije", "želje za vlasti" "prevrtljivosti" i slično, što sve političke analitičare stavlja u nezgodnu poziciju. Logična reakcija bi bila da se kaže kako su sve te crte deo svake uspešne političke karijere.

Svako ko najavljuje svoju želju da odlučuje o sudbini 10, 20, ili 250 miliona ljudi, time u stvari objavljuje želju za moć – ustavi i zakoni su tu da se brinu o poštovanju etičkih granica. U politici nema introverta, ali to ovde niko da izgovori, bojeći se optužbe za cinizam. Pitanje je drugo: da li je Sebastijan Kurc prešao te etičke i moralne granice, da li je zaslužio da ga proteruju sa državničke funkcije kao patološkog lažova i egomana? 

Alfred Nol:

"Za mene je Štrahe desni radikal, po političkoj genetici podložan korumpiranosti i zato politički protivnik protiv kojeg se treba boriti svim demokratski dopuštenim sredstvima.

Na ovom snimku sa Ibice Štrahe i Gudenus su nam pokazali samo ono što smo o njima ionako mislili. Ništa se tu nije naročito dogodilo. Ali čak i ako takvima obeća saradnju, a Kurc je to učinio, onda mora lojalno stajati uz njih.

On je do sada i stajao uz njih, iako su slobodari upadali iz skandala u skandal – ali kancelar je to tretirao kao da su slobodari peristaltika creva koju treba držati pod kontrolom!

Zašto je ćutao do sada? Zato što je znao kakvi su, a sada ih se odriče! Pacta sunt servanta! Moje objašnjenje: Ovu poslednju aferu je kancelar iskoristio kao povod da napravi ono što je od početka hteo – da otkači socijaldemokrate pre dve godine, da otkači slobodare sada i onda ih instrumentalizuje za svoje egomanske ciljeve."

Danijela Holcinger, Lista "Jetzt" ("Sad"):

"U maju pre dve godine vi ste, kancelaru, kalkulirano, hladno, brutalno, izveli puč protiv vicekancelara i tadašnjeg šefa svoje partije Miterlenera. O odgovornosti prema državi, o stabilnosti, tada niste mislili.

Još tada vas je trebalo zaustaviti, a to nije niko učinio! Vi ste hteli na vrh, i to što brže.

Dve godine nakon što ste podmetnuli prvu bombu pod kabinet narodnjaka i socijaldemokrata, sad ste podmetnuli drugu pod kabinet narodnjaka i slobodara – ne zato jer rad s njima više nije bio moralno opravdan, jer on to nije bio nikad, već zato što ste iskoristili njihovu slabost da prigrabite više moći. Parlament ne sme položiti totalnu moć u ruke jednog dinamitaša!"

Peter Pilc, Lista "Jetzt" ("Sad"):

"Samo dva puta sam u svojoj dugoj karijeri sreo takvu kombinaciju osobina kod ljudi u vrhu: neverovatan talenat, ubistvenu ambiciju i izrazitu beskrupuloznost – sve to ujedinjeno s jednim jedinim ciljem – da služe samo sebi i nikom drugom.

To su Sebastijan Kurc i pre njega bivši slobodarski ministar iz 2002. Karl-Hajnc Graser.

Obojica su počinila strahovite štete po ovu zemlju. Među njima postoji samo jedna razlika: kod Grasera je u prvom planu bio novac, on je krao. Kod Kurca je dominantan drugi interes – da sebi i svojoj partiji osigura apsolutnu moć."

U samo deset dana od objavljivanja "Ibicatejpa", austrijska politička scena liči na pejzaž posle zemljotresa. Da li kriza vlade istovremeno znači i državnu krizu?

Predsednik Van der Belen ponavlja da ne – tu je, kako on kaže, austrijski "lepi i elegantni ustav" koji je predvideo i takvu mogućnost da se čitava vlada otpusti, da se parlamentarci pretvore u klupko ličnih emocija, da na vidiku nema stabilnih većina, da su sva savezništva bazirana na rušenju, a ne na građenju, da je javnost polarizovana, a elektorat prkosan. To je tačno, na kratki rok su demokratije robustne – ali na dugi rok, bez stabilne parlamentarne većine, svaka demokratija gubi zaštitu i najlepšeg ustava.

Koje su taktike za kampanju? 

Praktično preko noći, austrijske partije su se našle u izbornoj kampanji. Partijske taktike se već prepoznaju: Narodna partija će sve karte staviti na Sebastijana Kurca, jer on je taj koji je dobio evropske izbore prošle nedelje, ne njegov vođa liste Otmar Karas. Socijaldemokrate su, kako je rekao jedan ovdašnji analitičar, u "lose lose", dvostrukoj gubitničkoj situaciji – da nisu srušili vladu, njihov vrh bi se raspao.

Sad kad su je srušili, polarizuje se baza i sprema im kaznu u septembru. Ovaj rezultat od nedelje je najniži izborni rezultat koji su socijaldemokrate do sada ostvarile u istoriji Druge Republike – oni su trenutno u slobodnom padu kao i nemačke socijaldemokrate.

Slobodarska partija je sačuvala svoj bazni elektorat. Dok strani komentari govore o njihovom katastrofalnom padu prošle nedelje – izgubili su dva i po odsto u odnosu na evropske izbore 2014 – slobodarski vrh slavi što nisu izgubili više. Ovaj rezultat oni osećaju kao čvrsto tlo pod nogama. Usput se prisećaju korena i vraćaju izvornim idejama. Njihov novi slogan je "tek sada zaista!", što na nemačkom ima dvostruko značenje kao "tek sada desno!"

Ko će na jesen oformiti vladu? Ovog puta, nema koalicije na vidiku, iako ispada da je, kad se odsluša debata u austrijskom parlamentu, samo Sebastijan Kurc egoman, a sve ostale partije vode narodni dobročinitelji. Možda manjinska vlada? To bi bilo prvi put u Austriji, zemlji u kojoj su vlast preuzele političke partije u slobodnoj igri snaga. 

Peter Pilc, dok viče na sad već bivšeg kancelara: "Oprostite što vam smetam dok telefonirate. Hoćete da napravim pauzu? Čak i u trenutku dok mu se izglasava nepoverenje, ovaj kancear ne mari za parlament, baš ga briga! Njega zanima njegov hendi! Možda neko hitno zove! Možda je neki sponzor partije, poklanja imobiliju u centru! Možda zove državno tužilaštvo!"