Da li se bosanski i crnogorski razlikuju od srpskog jezika

Prošle nedelje, listao sam Pravopis bosanskoga jezika za osnovne i srednje škole i Pravopis crnogorskoga jezika...

BOSANSKI 1. Bosanski jezik je termin koji ne priznaju jezički stručnjaci u Beogradu, a mislim da je slična situacija i u Zagrebu. A koje je glavno obeležje tog jezičkog idioma? U tački 155 Pravopisa bosanskoga jezika stoji da su „riječi iz arapskog, perzijskog i turskog jezika najbrojnije posuđenice u bosanskome jeziku...“.

A to su: mosur (kalem), fara (radost), devar (islamski verski običaj po kojem se povodom nečije smrti novcem dariva sirotinja za otkup pokojnikove duše), hutba (propoved petkom i za bajram), tekbir (u islamu učenje odnosno izgovaranje u više navrata Alahu-ekber), tešdid (označava udvostručene konsonante u arapskom jeziku)...

A šta je zajedničko svim ovim rečima? Arhaične su, u medijima ih nema, već uglavnom u verskim tekstovima. Samo onaj ko živi u sadašnjosti može otići u budućnost. Ko živi u prošlosti tamo i ostaje.

BOSANSKI 2. Koje su još reči ušle u građu Pravopisa bosanskoga jezika? One pocrpene iz dela pisaca poznatih po biranom jeziku i stilu: Meše Selimovića, Skendera Kulenovića, Ćamila Sijarića, Asima Pece...

Lepo. Samo, zar to nisu srpski pisci? Primeri iz njihovih dela nalaze se i u Pravopisu srpskoga jezika. Kojim jezikom su govorili? Zar je Asim Peco, nekada profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu, pisao na bosanskom?

Ovde nemamo samo jednu istinu: naša je samo jedna od istina.

BOSANSKI 3. Bosanski se u nečemu razilazi od srpskog (a mislim i od hrvatskog) jezika. Na primer, u promeni romanskih ličnih imena: u nominativu će biti Petrarca, u genitivu Petrarke, a prisvojni pridev će glasiti Petrarkin. Original se čuva u osnovnom obliku, a u kosim padežima i u prisvojnom pridevu piše se kao što se govori. Pa gde to još ima?

Kod Vuka Stefanovića Karadžića. U prevodu Novog zavjeta, u nominativu stoji Isus Hristos (prezime samo donekle adaptirano, ostao grčki sufiks), u zavisnim padežima je Hrista, Hristu, a prisvojni pridev glasi Hristov. Zašto?

Ne prevodi se sveto ime kada je u osnovnom obliku. Tako je bar u srpskom. A Petrarka, ma koliko veliki pesnik, nije proglašen za sveca.

CRNOGORSKI 1. I crnogorski jezik sa svojim pravopisom izaziva kontroverze. U tom pravopisu, u četvrtom od devet Pravopisnih načela stoji sledeće: „Opštecrnogorski fonemi ć, đ, ć (umekšano s), z' (umekšano z), nastali jekavskim jotovanjem, dio su crnogorske standardnojezičke norme.“

Srpski lingvista Sreto Tanasić tvrdi da je glas ć raširen na celokupnom ijekavskom području srpskoga jezika. Isto je i sa glasom đ u reči đed.

Zato je besmisleno vraćati se dijalektima da bi se utvrdila posebnost jezika, jer „nijedan dijalekat koji postoji u Crnoj Gori ne realizuje se samo u granicama države Crne Gore“.

CRNOGORSKI 2. U hrvatskom jeziku, koliko je meni poznato, sve skraćenice su promenljive i mogu imati padežne nastavke. U srpskom ima i onih koje su nepromenljive, gde nije stvoren običaj da se pri govorenju speluju pa ne dobijaju morfološke nastavke.

Tako se SAD čita „Sjedinjene Američke Države", NE: „es-a-de“.

U crnogorskom pravopisu stoji da „pravila imaju svoje izuzetke u onim slučajevima koje je ustalila duga upotrebna tradicija. Tako se npr. SAD čita kao 'es-a-de'“. Izgleda da su izabrali stranu.

CRNOGORSKI 3. Socijalni femininativi su, prema definiciji profesora Klajna, izvedenice ženskog roda sa značenjem profesionalnog ili nekog drugog društvenog statusa, npr. čistačica, šefica i sl.

Međutim, takve reči novijeg datuma, za koje se zalažu neke političke grupacije, nisu, bar za sada, deo standardnog srpskog jezika.

Deo crnogorskog jesu: u njihovom pravopisu sam našao optimistkinju, psihološkinju, racionalistkinju. Izgleda da ipak ne govorimo isti jezik: dok srpski lingvisti smatraju da ove „rodno senzitivne“ novotarije nisu dobro uklopljene u naš jezički sistem, za crnogorski nisu sporne.

broj komentara 21 pošalji komentar
(utorak, 28. maj 2019, 22:32) - anonymous [neregistrovani]

Jezik i poreklo

Htela bi da dodam pre nego sto sam napustila Beograd ponela sam "Gorski Vijenac", i zbirku narodnih prica Vuka Karadjica, i Antologiju Srpske Narodne poezije. I jos uvek ih cuvam. Ima jos nekoliko knjiga koje mi znace puno, ali ove su pravo blago.

(utorak, 28. maj 2019, 21:03) - anonymous [neregistrovani]

Jezik i poreklo

Moja baka je rodjena u selu Temska i kad se udala odselila se u Pirot. Ona je uvek govorila pirotski. Ja sam je razumela ali nisam nikad bila u stanju da naucim pirotski. I dan danas kad sretnem nekog iz juzne Srbije po govoru znam odakle su. Ja sam odrasla u Beogradu i posle pedeset pet godina zivota u Kanadi ko god cuje moj govor zna da sam iz Beograda. A kad Hrvati cuju moj akcent okrenu mi ledja. Najveca ironija u svemu tome, otac katolik, a majka pravoslavne vere.

(petak, 24. maj 2019, 03:36) - anonymous [neregistrovani]

PITANJE?

Ako je SRPSKI KALENDAR star preko 7,500 godina, koliko je onda star srpski jezik? Za one nepismene koji pominju Vuka Karadzica samo da ih podsetim da je on reformator srpskog jezika a nije ga izmislio niti sa njim pocinje jezik srpskog naroda. Dakle, Srbi pravoslavne, katolicke, islamske...veroispovesti, vas jezik je jedan od najstarijih na svetu. Budite ponosni na to i prestanite da izmisljate koje kakve gluposti. Nije dobro ziveti u zabludi sopstvenih lazi, ili lazi koje vam plasiraju vasi zajednicki neprijatelji. Bavite se necim sto ce vam doneti neke koristi u zivotu i zivotima drugih ljudi na ovoj planeti. Prestanite da mesate dijalekte za jezike, i ne brinite o toploj vodi, ona je vec izmisljena.
Pozdrav iz CCCCanade.

(četvrtak, 23. maj 2019, 15:36) - anonymous [neregistrovani]

Hrvatski,Bosanski,Crnogorski...

Sve su to varijante Srpskog jezika!

(četvrtak, 23. maj 2019, 14:19) - Дејан [neregistrovani]

???

Није ми јасно зашто се ми бавимо туђим проблемима и туђим језиком?
Свако има право да мисли и ради онако како му одговара па и да свој језик назива како хоће.
Не можемо ми забрањивати.
Погледајте прво нашу ћирилицу, колико се користи. Јако мало.

(sreda, 22. maj 2019, 10:59) - anonymous [neregistrovani]

Црногорски језички парадокс

Црногорски језик - језик, који не користе ни они који се декларишу да га користе. Веома интересантна појава да људи говоре да причају тим "црногорским" језиком, а не знају да све време причају српским. Док тај "црногорски језик" ни не познају. А и за њега постоји контрадикторност, јер је један црногорски који се предаје на катедри у Никшићу, а потпуно други на Цетињу. То су све последице када вештачки уводите језик, а да га нико не користи и да тиме не постоји оправдање за то... Сем политичког, када желите да нас убедите да Срби нису Срби него неки други који ето, имају све културолошке одлике Срба и идентификацију као Срби од средњег века до пре само 50 година.

(sreda, 22. maj 2019, 10:06) - anonymous [neregistrovani]

Jasno

Stvar je jasna, oba su izmisljena jezika zarad politike.

(utorak, 21. maj 2019, 21:06) - Саша [neregistrovani]

Наречја

Постоји кедан чешки документ из 1314. који каже да је међ српским народом који прича српским постоји једна земља звана Хрватска. Тако и са овим другим. Што се мене тиче статус језика треба укинути и свести га на наречје. Коме не не свиђа нека прво прочита критеријуме који језик праве језиком. Поздрав

(utorak, 21. maj 2019, 19:38) - anonymous [neregistrovani]

Prekookeanske Gluposti i Izmisljotine

Nislijski i Sumadinski a da nepominjemo Lalinski sve su to zasebni jezici. Od jednog Srpsko-Hrvatskog danas najedanput stvorise 59 drugih jezika jer postoji mozda 87 reci koje su drugacije. To podrucije bivse Yugoslavie je dokazalo samo jednu stvar a to je da su gluplji od glupih i da su dozvolili da ih ne samo podkupe (za 50 banki) nego i da ih i vucu za nos a oni im kazu hvala za to. Budalama zakon nije pisan kazu Rusi.

(utorak, 21. maj 2019, 16:49) - anonymous [neregistrovani]

Top lista nadrealista

je ranih 90-tih prije rata pravila fenomenalan humor o "razlicitim" jezicma koji su u preko 90% isti, koji je kasnije postao zbilja. Nevezano od nasih prostora iznenadio sam se da na svijetu postoji cak 6 000 (hiljada) jezika. Izgleda da ljudima nije tesko smisliti jezik da bi komunicirali.