Šta je starije, Portugalija ili Portugal

Šta ćemo kada se jezički stručnjaci ne usaglase, kada se menja Pravopis bez valjanih razloga?

IGRANKA BEZ PRESTANKA 1. U jeziku sportskih novinara nailazimo na sledeće varijacije: pobedio je s / s rezultatom / rezultatom / (ili samo) 1 : 0. Postavlja se pitanje kako bi trebalo pisati (govoriti). Odgovor nalazimo u Normativnoj gramatici: „Pobedili su s rezultatom 2 : 0.“ Isto rešenje, s predlogom, jeste i u knjizi Srpski jezik: norma i praksa: „Pobednik savladava protivnika s rezultatom 2 : 1, a ne rezultatom 2 : 1.“ Valjda je tako.

Bilo bi tako da nema Jezičkih doumica, gde Egon Fekete kaže da smo „pobedili/vodimo rezultatom (ovde ne treba – s rezultatom) 1 : 0“. Dalje on tvrdi da nije korektno reći da smo „pobedili/vodimo 1 : 0", dakle bez „s“ ili bez „rezultata“. A baš tako je preporučeno u emisiji Jezičke nedoumice na RTV-u: „Pobedio je 3 : 0.“

Zato ja kažem sportskim novinarima: piši kako hoćeš, tako je već negde u literaturi napisano.

IGRANKA BEZ PRESTANKA 2. Svi naši mediji su nedavno preneli vest da je 29 osoba poginulo u autobuskoj nesreći na portugalskom ostrvu Madeiri. Međutim, to je nametnulo i jedno jezičko pitanje: da li je pravilno, kada govorimo o ostrvu, reći Madeira, ili možda treba Madera? Odgovor ćemo, naravno, prvo potražiti u važećem pravopisu: „madera (ime pića po geografskom poreklu); Madera...“ Ovo na kraju je valjda naziv ostrva.

U Rečniku MS takođe se pominje „portugalsko ostrvo Madera“. A onda magle razvejava Rečnik stranih reči i izraza: madera je hispanizam i odnosi se samo na sortu vinove loze, a ime ostrva na portugalskom glasi Madeira. Kad se lepo objasni, sve bude jasno.

Ili ne. Na sajtu Umetnost putovanja kaže se da Madera nije varijanta na španskom, već tako lokalno stanovništvo skraćuje naziv svog ostrva...

„Blago niščima duhom, njihovo je Carstvo Nebesko!"

IGRANKA BEZ PRESTANKA 3. Ostajemo u Portugalu. Ili Portugaliji. Kako bi trebalo? Politika u naslovu kaže da je „Portugal evropski prvak u fudbalu i diplomatiji“. Da li su u pravu? To znaju čitaoci Politike, ja samo mogu reći da su korektno napisali Portugal. Bar ako verujemo prefesoru Klajnu i njegovom Rečniku jezičkih nedoumica.

Portugal je bolji oblik, jer se tako ta zemlja zove i u originalu, dok je Portugalija uzeto iz nemačkog...“, kaže profesor. Dakle, sve je jasno: kraća varijanta je „bolja“, podudara se sa originalom, a duža je uzeta iz nemačkog.

Ali moramo konsultovati i važeći pravopis: „Portugalija, tradicionalni oblik koji treba zadržati, preuzet nemačkim posredovanjem, originalu inače odgovara Portugal.“ Opet je sve jasno: originalu odgovara kraća varijanta, ali dužu „treba zadržati“, sad je valjda ova bolja jer je u skladu s tradicijom. I našom i nemačkom.

Pustite me odavde!!!

UPUCANI LEKTOR. „He-he, lektor nije ispravio, u tekstu je ostalo upucan.“

„Prema Rečniku MS, upucati znači '1. pogoditi; ubiti, 2. udesiti oružje da dobro puca'. Zašto misliš da sam pogrešio?“

„Zato što se kaže ustreljen. 'Marković je smenjen zbog loše istrage o pokušaju ubistva beogradskog biznismena Milana Beka, koji je ustreljen u novembru 2014. godine.' Vidiš kako se izražavaju Politikini novinari?“

„Vidim. Ali glagol ustreliti znači pre svega 'pogoditi, ubiti strelom', a u članku se govori o obračunu u 21. veku, ne na Divljem zapadu. Potreban nam je glagol koji znači da je neko pogođen iz vatrenog oružja.“

„Onda tako i kaži: pogođen iz vatrenog oružja.“

„Četiri reči umesto jedne?“

„Ali upucan deluje nekako... uličarski.“

(Lektor je otišao. Zna čovek kada je suvišan.)

ZAPETE MILOŠA CRNjANSKOG. „Blagovremenom dijagnostikom na ovom aparatu, svake godine u našoj zemlji spase se na hiljade života.“ (RTS) Da li sa ovom rečenicom nešto nije u redu? Naprotiv. Ali kažu nam da stil treba popravljati čitanjem naših književnih velikana. U redu. „Koncentrisano je, na hiljade, koka.“ (M. Crnjanski Roman o Londonu)

Na hiljade ima padežni oblik za meru, odnosno količinu (na + akuzativ) i po tome je srodan prilozima za količinu: mnogo, malo, nekoliko... A da li ćemo između takvih priloga i imenice, odnosno zamenice (mnogo ljudi, malo toga) staviti zapetu?

Na dobre pisce se treba ugledati, ali ne baš uvek. Sebi dopuštaju više slobode: u navedenom primeru, Crnjanski je zapete iskoristio da istakne nešto što je smatrao važnim u rečenici. Novinar se ipak treba više pridržavati jezičke norme.

I JA BIH TOLIKI HONORAR. „Sada mi to nije na prvom mestu, već veliki honorar koji sam dobila unapred“, izjavila je u intervjuu jedna naša poznata pevačica, dok na drugom mestu saznajemo da su „bezobrazno visoki honorari za 'Prijatelje'“. E sad, da li su honorari veliki ili visoki?

I veliki i visoki. Ovo je slučaj koji lingvistika naziva konceptualnim preklapanjem, a gde se natprosečna zastupljenost može iskazati na oba načina, tako da se može reći visoki prihodi//veliki prihodi, visok honorar//veliki honorar...

broj komentara 11 pošalji komentar
(nedelja, 05. maj 2019, 20:01) - anonymous [neregistrovani]

Tradicionalno vs originalno

Za "tradicionaliste", još jedna nedoumica: ako ćemo instistirati na Portugalija, jer je odvajkada, što onda Tunis ne zovemo i dalje Tunizija? Ili Brazil Brazilija? Ako je za Brazil argument naziv glavnog grada, onda isti princip treba primeniti i kod Tunisa i Alžira, čiji su, uzgred, nazivi država na svim jezicima drugačiji (nešto što bi odgovaralo našem Tunizija i Alžirija). Tu onda dolazimo do još jedne greške. Ako je država Tunis, onda je stanovnik samo i jedino Tunišanin, a ne Tunižanin, kako većina govori. Ovo potonje potiče od "Tunizija" (setimo se jotovanja). Dakle, stvari se ne mogu pravdati samo argumentom "bolje je tradicionalno". Ako je imena istorijskih ličnosti bolje ostaviti onako kako su nekada prevedena (Vasko Da Gama umesto Vašku), to ne znači da taj princip treba preneti i na savremene ličnosti, a pogotovo ne na geografske pojmove koji nemaju nekakvu istorijsku vezu sa nama (zato će uvek ostati Nemačka, ali nema nikakvog opravdanja da Madeiru zovemo Maderom).

Još da dodam, jako me nervira  insistiranje da se francuski grad Tuluz naziva Tuluza. Objašnjenje za to je da je to istorijski oblik koji čuva rod imenice koji je u francuskom ženski. Da, ali u francuskom je svaki grad ženskog roda, pa taj princip onda treba primeniti na sva imena (Pariza, Liona, Marseja... ). Po čemu je Tuluz izuzetak u tom istorijskom principu? Ako se misli na ime tog grada na lokalnom okcitanskom, onda nikako nije Tuluza, već Tolosa, koja se na okcitanskom zapravo izgovara Tuluzo. Dakle, bez potrebe ulazimo u začarani krug, gde ni jedno istorijsko opravdanje ne podržava taj oblik, umesto da koristimo savremeni izgovor iz francuskog po kome taj grad zna 90% Srba. Vidite kako stvari nikako nisu jednostavne i zato što je nešto važilo pre 100 godina nije nužno primenjivo i danas, osim ako iz nekog inata ne želite da proglasite 90% nacije nepismenim. Istorijski princip se primenjuje za pojmove koji su imali veliki uticaj na nacionalnu istoriju, a transkripcija originala za sve ostalo. Zato će za mene Portugal uvek imati prednost, kao i Tuluz i Marsej, dok Solun, Beč ili Krf ostaju bez dileme sa tim nazivima.

(nedelja, 05. maj 2019, 14:01) - anonymous [neregistrovani]

Пустите недоумице, није у њима проблем!

Погледајте у књигама или питајте лектора како се каже "има везе са реалности" или "има везе са реалношћу".

Треба сузбијати грешке, пре него што постану недоумице!

(nedelja, 05. maj 2019, 07:34) - Dr.Top [neregistrovani]

Portugal

Na njemaökom se zemlja zove Portugal, a Brazil se kaže Brasilien.

(subota, 04. maj 2019, 22:48) - anonymous [neregistrovani]

@portugal (i jedan i drugi)

Lusitanija nema veze sa danasnjim Portugalcima. Naime Rimljani su osnovali provincije na Iberijskom poluostrvu, Hispania Citerior, Hispania Uterior, Hispania Betica i Lusitania. Iz tri provincije HIspania je nastla kasnije danasnja Spanija i prvi put kraljevstvo Aragona i Kastilje jedan istoricar naziva ovim imenom posle Rimljana u 16 veku za vreme vladavine Karla V nemackog ili Karlosa I spanskog (jedan isti vladar).
Sto se tice druge varijante o narodu Sorbi, mala greska, u petom veku su se doselili na sever danasnjeg Portugala i Spanije (danasnja Galicija) narod Svevi a ne Sorbi koji su dosli iz regiona danasnje planine Svarcvald ili iz Svabije. Sto se tice Baskijaca, nema tacnih podataka odakle i kada su stigli na ove teritorije gde sada zive. Nije istina da Rusi uce lako Baskijski. Sami Baskijci ne govore bas mnogo svoj jezik (vise od 80% Baskijaca se koristi spanskim a samo oko 20% Baskijskim za razliku od Katalonaca).
Neko je pobrkao loncice jer oni koji znaju jezike, znaju da ima dosta reci iz Gruzijskog koje su slicne Baskijskom jeziku.

(subota, 04. maj 2019, 18:50) - Lisboa [neregistrovani]

Portugal = Португал

О осталом други пут, а земља на западу Иберијског полуострва може да се зове једино Португал. Зашто смо од Немаца примили "Португалија", а од Мађара "Беч", у овом случају није важно. Ако бисмо говорили "Португалија", како бисмо онда називали највећу земљу Јужне Америке? "Бразилија"? А који је онда њен главни град? Узгред, Руси чине управо ту грешку. А како бисмо звали афричку државу Нигер? Можда Нигерија? Генијално!

(subota, 04. maj 2019, 11:09) - anonymous [neregistrovani]

SC

I cuvena Klajnova greska koju RTS i dan danas nece da ispravi iz "nostalgije"... Klajn je napisao "bolje je centar "Sava" nego Sava centar" ali ako je iko od vas makar prosao pored Sava Centra mogao je da vidi desno od glavnog ulaza kako se ta ustanova zove, sada mozete otici na njihov web sajt http://www.savacentar.net/ ili otici na APR gde mozete videti ZVANICAN NAZIV ovog javnog komunalnog preduzeca: JKP "SAVA CENTAR". Razumem da Klajn pre 200 godina nije imao internet i nije sve ovo mogao licno da proveri, ali u danasnje vreme gde su nam sve informacije "na klik" ne shvatam "STRUCNE LEKTORE" koji sve ovo ne mogu da provere u danasnje vreme... Ziveo SAVA CENTAR :)

(petak, 03. maj 2019, 17:03) - Djekna [neregistrovani]

Gramatika, taktika i logika

Jezik se vremeno razvija, menja i evoluira. Sto se mi opiremo promenama i prilagodjavanju jezika danasnjici? Da se ja pitam, sve bi zemlje trebalo da zovemo onako kako se one zovu u originalu. Zaista, meni naziv Nemacka ne govori mnogo vise od naziva Dojcland, Austrija od Osterajh, Kina od Dzong-guo (sto znaci Centralno kraljevstvo) niti Madjarska od Madjarorsag.
Nije mi jasno ni zasto pisemo malim slovom npr. srpski grad, grcko more, ili svedski fudbaler? Ako je to naziv drzave, onda bi ga trebalo pisati velikim slovom, kao sto bismo i na primer velikim slovom napisali Aleksandrov grob (a ne aleksandrov). Ima jos primera koje smo preuzeli iz ostalih jezika, a d anemaju mnogo smisla, niti potrebe da se koriste. Na engleskom se pise: "Serbian food", a ne "serbian food" i, iskrneo, to mi deluje ispravnije.

(petak, 03. maj 2019, 13:21) - anonymous [neregistrovani]

Portugal

Lusitanija, ili Lucitanija, tako sam ondašnji narod nazivaju svoju domovinu, ondašnji narod Lusitanci! Verovatno da je Portugal natureno i pozajmljeno kao Luka Gala! A što se Baskije tiče i jezika Euškara, čuh od Španca,Katalonca,koji i sam uči Euskara jezik (Baskijski), da ga Rusi brzo nauče.. Toponimi i hidronimi koji imaju,za nas,očiglednu vezu sa Srbima,prisutni su širom Evrope,Zapadne i ostalih delova..

(petak, 03. maj 2019, 02:23) - andra [neregistrovani]

Kad smo vec tu

E sad diskusija. Sto mi nemacku zovemo tako, ako se po germanima zove zemlja onda bi trebalo Germanija. Allbanija je Shqiperise na njihom jeziku.
Mi smo nekad njih zvali Siptari. Shqiptar na njihovom. Ovo albanija su izmislili ovi iz Beca, kad su im dali drzavu. Mi bi trebalo da ih zovemo onda Siptarija ili Siptarska. Madjarsku bi trebalo da zovemo hungarska ili ugarska. Holandiju zovemo tako po samo jednoj oblasti holland na zapadu holandije iako se na njihovom jeziku cela zemlja zove nederland. To je kao kad bi celu srbiju zvali u svetu recimo Rascia (po raskoj obllasti). Trebalo bi holandiju zvati Nederska.grci u heladi, drzava hellas , a nekako u nasem jeziku postase grci . Ima jos primera koje bi trebalo preispitati.

(četvrtak, 02. maj 2019, 22:07) - anonymous [neregistrovani]

Tek

Одувек се говорило и писало Португалија. То што Клајн последњих година измишља "новосрпски", то је погрешно. Погрешном изговору доприносе и неуки новинари. До јуче била Шри Ланка, а од данас више није, већ је Сри Ланка, прошле године био Шевенинген, а ове је Схевенинген. Па ако је тако, требало би да Мађарску зовемо од сутра Хунгарија, да Хрватску зовемо Кроација, Немачку, Дојчланд.....