Filozofska "debata veka" koja se pretvorila u mlaku predstavu

Nećete verovati: Dvojica filozofa napunila salu u Torontu! Zvuči nemoguće, kao da čitate naslov u satiričnom listu. Međutim, to se zaista dogodilo. U Torontu su umne strele ukrstili zakleti marksista Slavoj Žižek i Džordan Piterson, klasični liberal i protivnik onoga što se naziva "postmodernim neomarksizmom".

Sama činjenica da su filozofi, a ne rijaliti zvezde, okupili toliko publike, zvuči neverovatno. Kada se tome doda informacija da je za debatu trebalo izdvojiti 100 dolara, onda postaje jasno da je to svojevrstan filozofski spektakl koji se ne sme propustiti.

"Debata veka" i "Sudar titana" bili su naslovi kojima je ovaj događaj najavljivan. Ipak, publika gladna argumenata otišla je kućama polupraznog stomaka. Očekivalo se više, ali se sve pretvorilo u mlaku predstavu, ocenjuju mediji.

Ni sam Piterson nije mogao da veruje da su ulaznice za debatu bile skuplje od hokej meča na drugoj strani Toronta. Britanski Gardijan u analizi debate takođe postavlja pitanje: Ko bi mogao?

Britanski dnevnik analizu počinje podsećanjem da je jedna od tema debate bio i "Komunistički manifest". Piterson, međutim, i sam priznaje da nije preterano informisan i da je preko štiva "protrčao" brže nego preko Marksovog "Kapitala".

U tom kontekstu, Gardijan ocenjuje da su Pitersonove uvodne izjave bile razočaravajuće, dok Jutarnji list istovremeno navodi da je Kanađanin bukvalno secirao "Manifest".

"Njegovi komentari o jednom od najvećih podviga ljudske retorike bili su puni izraza kao što su: 'Morate dati đavolu ono što mu treba' i 'Ovo je čudno' i 'Gotovo sve ideje su pogrešne'", piše Gardijan uz opasku autora Stivena Maršea da je Pitersonov nastup bio sličan situaciji kada se profesor probudi, kreće na predavanja, a nije se pripremio za izlaganje.

Hrvatski dnevnik u gotovo istom maniru ocenjuje da je Pitersonu nedostajalo dublje poznavanje marksističke filozofije.

"Žižek jednako nepromišljen" 

Na drugoj strani, Slovenac Slavoj Žižek imao je, prema oceni medija, jednako nepromišljene izjave kao i njegov oponent Piterson. Takođe je govorio o svojim neprijateljima.

"Većina napada na mene dolazi od levih liberala", počeo je Žižek dodajući da se "nada da se oni okreću u grobu iako su i dalje živi".

Gardijan ocenjuje da je Žižek brzo prelazio sa Trampa i Sandersa na Dostojevskog, zatim na izbegličku krizu i estetiku nacizma.

"Ako je Piterson bio loše pripremljen, onda je Žižek bio kao kolumnista koji je navrat-nanos spojio hrpu od nekih 1.000 reči. I on je završio svoje izlaganje kritikom političke korektnosti, koju je opisao kao 'svet put nemoći koji maskira čist poraz'", piše britanski list. 

To što Piterson ne poznaje "Manifest" sasvim dobro, Žižek je iskoristio da poentira, upućujući i jedno od pitanja: "Gde su danas ti marksisti koji su zauzeli pozicije moći?"

"'Ovo nije retoričko pitanje, želim točna imena!', zahtjeva Žižek. Piterson se spetljava statistikom i pouzdanim anketama prema kojima se 25 posto sveučilišnih profesora izjašnjava marksistima. Ali nudi i donekle koncizno objašnjenje za svoj stav tvrdeći da su francuski filozofi 60-ih prokrijumčarili marksistički narativ, ugnjetavača i ugnjetavanih, iz ekonomije u politiku identiteta", nadovezuje se Jutarnji u analizi.    

"Bez odgovora na stvarne probleme" 

Stiven Marše u analizi za Gardijan ocenjuje da su u ovoj debati Žižeku i Pitersonu bili potrebni neprijatelji i borba jer su "u svojoj usamljenosti imali tako malo da ponude".

"Oni nisu imali odgovor na stvarne probleme s kojima se suočavamo: životnu sredinu i uspon Kine kao uspešne kapitalističke države bez demokratije. Ni jedno se ne može suočiti sa stvarnošću ili budućnošću. Zato se povlače", smatra Marše.

Jutarnji na drugoj strani ukazuje da je debata "vrvela od logoreje" i želje za "intelektualnim signaliziranjem". Dodaje i da je nekoliko pitanja ostalo bez odgovora, a da su neki odgovori dati a da ih niko nije tražio. 

Oni su, dalje ocenjuje Filip Pavić za hrvatski dnevnik, sebi osigurali "publiku rekreativnih filozofa". I to pomoću pozicija javnih intelektualaca i globalnih ikona – jedan je "Elvis kulturalne teorije", a drugi "Kralj Jastoga" (referenca na Petersonovu tezu da je društvena hijerarhija biološki uslovljena).

"To je posebno vidljivo u točkama debate na kojima se prolomio gromoglasan pljesak. Nije to bilo u trenutku kada je Žižek objašnjavao pozadinu Hegelove analogije Minervine sove iz predgovora 'Osnovne crte filozofije prava' ili kada je Peterson pokušao psihometrijskim podacima potvrditi svoju tezu da primanja mogu utjecati na čovjekovu sreću, odnosno odsustvo nezadovoljstva. Pljesak se prolamao, u većini slučajeva, kada bi Žižek izvalio kakav simpatičan i pitak vic ili Peterson glasno zauzeo stav, uz to jasno namećući svoju "jastogovsku" dominaciju", piše hrvatski dnevnik.

Gardijan, takođe, ocenjuje da je čitava debata ostavila malo ispod ogromnih cifara. Navode i da Žižek i Piterson nisu mogli više da se slože oko toga da su obojica žrtve kulture viktimizacije.

"Na kraju, Piterson-Žižek je bio manje težak duel od boks meča superteške kategorije. Nije da sam bio razočaran. Video sam 'debatu veka', debatu našeg veka. Bila je puna smrada zapaljenog strašila. Velika stvar, sa ogromnim brojevima, i vrlo malo ispod njih", zaključuje u analizi Stiven Marše.