Hvala za Vasu Pelagića

Poštovani Panoviću,
Obavešten da ste bivšeg premijera Zorana Živkovića uzeli da vam piše kolumnu, rekao sam - „Nemoguće. Kako dotični da piše kad ne zna da kuca?".

Teška srca danas priznajem da sam pogrešio. Nije to „onaj" Živković. Jok. Svestranost, entuzijazam, renesansni opseg tema, moralna čvrstina i spartanska hrabrost vašeg saradnika, upućuju me na jedini mogući zaključak.

Ovakav Živković, predstavlja naučnu potvrdu tačnosti prethrišćanske formule blagotvornog uticaja crvenog vina na ljudski organizam.

Elem, od dana kad je ukopao prvi čokot, somelije Živković nije više u srodstvu sa sobom.

Zahvaljujući vašem osećaju za otkrivanje talentovanih kolumnista, kolega Panoviću, i davanja šanse mladim autorima, osoba koja nije znala šta da radi kao premijer srpske vlade, pa su ga oterali; osoba koja nije znala da organizuje izbore, pa su ga glasači odbacili; osoba koja nije znala da vodi stranku koju je vodio, pa ga je stranka odbacila kao strano telo i svela na polučlana, danas od takve osobe dobijamo najbolje životne savete i dragocena uputstva za rad.

Na našu radost, Živković sebe ne štedi. On jednako neselektivno poučava predsednika države, premijera, direktora RTS, ministre, vladike, stranke, građane, tajkune, policajce, enologe, „Cohiba" ljubitelje, - dakle, poučava ih svemu što on sam nikada nije znao.

A danas sve to zna. I to što zna, nemilice deli sa nama. Ali, ne razumem zašto je za toliko znanje bila potrebna serija kolumni.

To smatram šenlukom.

Srbija duguje vama, kolega Panoviću, što ste otkrili i svim građanima nesebično stavili na uvid radove ovog prosvetitelja, ovog novog Vase Pelagića.

Avaj, u tom istorijskom poduhvatu, slutim, ostaćete usamljeni. Srpski jal, koji nas je toliko puta zaustavio u pregnuću ka nemogućem, i danas sprečava sve nabrojane funkcionere, medije i Srbe u otadžbini i rasejanju, da pokajnički priznaju koga nam je Svevišnji poklonio, da uvidimo čemu nas uči Živković, te da priznamo efekte antioksidanata u crvenom vinu.