Trampov govor u UN pokrenuo lavinu smeha i neverice

"Nisam očekivao ovakvu reakciju, ali je u redu", rekao je uz usiljeni osmeh. Onda je pogled vratio ka teleprompteru i listi dostignuća, od kojih mnoga ne bi "prošla" sučeljavanje sa činjenicama, ili, kako se čini, publikom. Tramp je posle rekao da je želeo da izazove smeh, što nije verovatno s obzirom na kontekst njegovog govora. U govorima na domaćem terenu, Tramp se često žali da su SAD predmet podsmeha u svetu. U utorak, to je bio on.

Trampova četiri dana u Ujedinjenim nacijama i Njujorku bila su ispunjena sastancima sa šefovima država na kojima su pretresana važna pitanja. Ipak, pitanja koja su mu postavljali tokom susreta sa novinarima, kao i glasine među diplomatama neprestano su u centar rasprave vraćali suštinsko pitanje sudbine njegovog predsednikovanja. I češće se govorilo o kandidatu za Vrhovni sud Bretu Kavanou i zameniku državnog tužioca Rodu Rozenstinu, nego o Iranu ili Severnoj Koreji.

Trampov govor u UN, koji je trajao nešto duže od pola časa, pokazao je sve veći jaz između Bele kuće i ostatka sveta. Govor je bio u stilu – "Amerika na prvom mestu" sa već dobro poznatim frazama i statistikama. Sa nipodaštavanjem je govorio o institucijama koje je međunarodna zajednica teškom mukom stvarala i održavala tokom prethodnih sedam decenija. Glavna tema, govoreći o političkim, bezbednosnim i ekonomskim izazovima, bila mu je pretpostavka da je državama bolje da stvari rade same.

"Ameriku vode Amerikanci. Odbacijemo ideologiju globalizma i prihvatamo doktrinu patriotizma", rekao je Tramp. "U svakom prisutnom u ovoj velikoj sali i svima koji slušaju širom planete, kucaju srca patriota koja osećaju snažnu ljubav za svoje nacije i jednako snažnu lojalnost domovini."

Ričard Has, predsednik Saveta za spoljne poslove i nekadašnji visoki zvaničnik u administraciji starijeg Džordža Buša, ocenio je da je Tramp u govoru suprotstavio globalizam i patriotizam. "To je bila glasna reklama za Ameriku na prvom mestu uz argument da bi taj primer trebalo da slede i ostale države", rekao je Has. Na taj način, predsednik Tramp je kanalisao nešto što liči na mešavinu savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona i Hauarda Bejla, voditelja u čuvenom filmu "Mreža" iz 1976. godine rečima – "Odbacujem ove pretnje po američki suverenitet i to nadalje neću tolerisati".

Trampovo lamentiranje o dostignućima pratila je neverica, posebno u delu koji se odnosi na Severnu Koreju. U ponedeljak, predsednik je rekao da očekuje da se uskoro ponovo sretne sa Kim Džong Unom. U prvom govoru pred UN, Tramp je iznova i iznova optuživao režim u Pjongjangu, nazivajući Kima "malim raketašem", aludirajući na njegov stas i arsenal sofisticiranih interkontinentalnih raketa koje su u stanju da pogode većinu američkih gradova.

U ponedeljak pak Tramp je Kima pohvalio kao "otvorenog" i "sjajnog". U govoru pred Ujedinjenim nacijama istakao je hrabrost lidera Severne Koreje. Ipak, od njihovog sastanka o "denuklearizaciji" 12. juna, nije učinjeno praktično ništa, mada ostaje nejasno šta uopšte ta formulacija znači. Dvojica lidera su razmenili pisma, ali Severna Koreja nije predala spisak naoružanja za masovno uništenje i plan kada i kako namerava da ga uništi. Prošlog meseca, Tramp je u poslednji čas, putem Tvitera, otkazao posetu državnog sekretara Majka Pompea zbog izostanka napretka.

Tramp je u UN govorio arogantno, iako je način na koji je govorio povremeno bio dosadan. Iz nepoznatih razloga, kasnio je u UN uprkos ogromnom obezbeđenju, koje je čistilo put kroz užasan saobraćaj u Njujorku tokom nedelje posvećene Ujedinjenim nacijama. UN su brzo promenile raspored govornika, pa je ekvadorski predsednik Lenjin Moreno Garses, koji koristi invalidska kolica, govorio pre Trampa.

Takođe, u predsednikovom govoru bilo je kontradikcija.

"Poštujem pravo svake nacije da sledi svoje običaje, verovanja i tradiciju", rekao je Tramp. "SAD vam neće govoriti kako da živite, kako da radite ili u šta da verujete. Zauzvrat, tražimo samo da poštujete naša suverena prava". Istovremeno, pozvao je više od 190 država članica da se pridruže Americi da obnove demokratiju u Venecueli i podrže "iranski narod u borbi da povrati versku sudbinu".

Tramp je Rusiju pomenuo samo jednom i to uzgred govoreći o kontroverznom gasovodu od Rusije do Nemačke, ali nije podsećao na uticaj te države na američke izbore 2016. godine, pokušaje manipulacije raznim izborima u drugim zapadnim demokratijama, intervenciju u građanskom ratu u Siriji, ili upotrebu smrtonosnog hemijskog naoružanja u Britaniji. Predsednikova obaveštajna služba i tim zadužen za odbranu označili su Rusiju najozbiljnijom pretnjom američkoj demokratiji, ali to očigledno nije bilo dovoljno važno za kritiku pred UN. Tokom tradicionalnog ručka sa svetskim liderima, Tramp se pozdravio sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejom Lavrovom, koji je predstavljao Rusiju umesto predsednika Vladimira Putina.

"Tramp kaže da će SAD sarađivati sa nacijama koje dele naše vrednosti", rekao je Robert Kagan, saradnik Brukings instituta. "Nažalost, demokratski svet zna da on ne deli njihove vrednosti. On deli vrednosti desničarskih nacionalista u Evropi, Rusiji i Izraelu, kao i diktatora na Bliskom istoku".

U zbunjujućem komentaru o pomoći inostranstvu, Tramp je rekao da Sjedinjene Države velikodušno pomažu drugim državama, mada se njegova administracija hvali smanjenjem obima pomoći, dok predsednik kaže da "mali broj država daje bilo šta" Americi. "Ostatak sveta verovatno u neverici gleda kako se najmoćnija i najbogatija zemlja u svetu žali kako loše prolazi u svemu tome", rekao je Kagan.

Trampov govor u UN vremenski se poklopio sa diplomatskim razmiricama sa saveznicima i sve dubljim tenzijama sa rivalima. U ponedeljak, pet velesila koje su bile deo nuklearnog sporazuma sa Iranom – Britanija, Kina, Francuska, Nemačka i Rusija – ponovile su privrženost tom dogovoru, bez obzira na to što se Tramp odlučio da povuče SAD iz tog procesa.

Trampova nastojanja da ponovo pregovara o Severnoameričkom sporazumu o slobodnoj trgovini su takođe zapala u nevolju. U utorak, američki predstavnik Robert Lajtizer rekao je da američkim i kanadskim pregovaračima polako ističe vreme da postignu dogovor do 30. septembra.

Među rivalima, Tramp je pokrenuo talas tenzija sa Kinom zbog novih nameta za robu vrednu stotine miliona dolara. Tramp je pohvalio Si Đinpinga kao dobrog prijatelja, ali se obrušio na Peking zbog izostanka balansa u trgovini. "Ti dani su odbrojani", rekao je Tramp. "Više nećemo tolerisati takve zloupotrebe. Nećemo dozvoliti da naši radnici postanu žrtve, da naše kompanije budu prevarene i da naše bogatstvo nestaje ili bude prebacivano drugde". Istovremeno, Vašington se oslanja na kineske sankcije kako bi osigurao uspeh najhrabrije Trampove spoljnopolitičke inicijative – nuklearnom razoružanju Severne Koreje.

Prošle godine, Trampov govor je ispraćen kombinacijom radoznalosti, intrige i diplomatskog strpljenja, bez obzira na odjeke retorike koju je koristio tokom kampanje. Ove godine, pojavili su se obrisi rastućeg jaza između lidera najmoćnije države sveta i mnogih od njegovih svetskih kolega.