Generacija Z između interneta i Vučića

Život naše generacije odredili su internet i dolazak Srpske napredne stranke na vlast, poručuju mladi između 18 i 25 godina. Studenti Fakulteta političkih nauka (FPN) istraživali su kako različite generacije vide sporne političke teme u Srbiji. Šta mladi misle o Titu i Draži, Miloševiću i Đinđiću, da li misle da je Srbija na dobrom putu, ko su im uzori?

Degeneracija. Zbunjena. Lajk generacija. Apatična. Ovako generacija Z, rođena između 1993. i 2000. godine, odgovara na pitanje "kako biste nazvali vašu generaciju".

U okviru istraživanja "Generacije i politika – kako različite generacije vide sporne političke teme u Srbiji", koje su sproveli studenti FPN-a na predmetu Metodologija političkih nauka, postavljeno im je pitanje po čemu se razlikuju od drugih generacija. Smatraju da je razlika u tome što su generacija socijalnih mreža koja nema prave vrednosti.

"Današnje generacije žive u eri ubrzane tehnološke revolucije. Za razliku od starijih generacija, generacije Z i Y odrastaju i formiraju se u kontekstu koji je realan i virtuelan u isto vreme", objašnjava Nikola Jović, asistent na predmetu Metodologija političkih nauka.

Broj lajkova na Instagramu i Fejsbuku, retvitova na Tviteru, za ovu generaciju su na neki način merilo uspeha. Ako na mreže ne okačite šta se ručali ili gde ste putovali, niste, zapravo, ni jeli niti pili! Vi i ne postojite ukoliko ono što radite ne znaju ni vaši prijatelji ili pratioci. Internet određuje život ove generacije, ističu i oni sami odgovarajući na pitanje istraživanja "šta je odredilo život vaše generacije".

Osim interneta, mladi između 18 i 25 godina kažu da je njihov život odredio i dolazak Srpske napredne stranke na vlast. Na pitanje da li redovno pratite politička dešavanja, manje od 50 odsto ispitanih reklo je da ih politika ne interesuje.

Na pitanje "koja ličnost je odredila život vaše generacije", najčešće su odgovarali sa "Aleksandar Vučić". Kako to da oni koje politika ne interesuje kažu da je njihov život odredio dolazak jedne partije na vlast, a ličnost koja im određuje život je političar?

"Ne morate da budete mnogo informisani da biste videli da politika na vaš život utiče više nego što biste želeli, posebno kada je u pitanju njen negativan uticaj. Naše istraživanje nedvosmisleno pokazuje da je posle Slobodana Miloševića, prvi pobednik u generacijskoj politici definitivno Aleksandar Vučić. Ono što jeste dvosmisleno je odnos ispitanika prema toj činjenici. To znači da se oni koji su odgovorili da je Vučić lider generacije, ne slažu nužno sa političkim programom koji on predstavlja", kaže Jović.

Pesimizam preovlađuje 

Istraživanje umnogome pokazuje da su naši omladinci pesimistični. Podaci pokazuju da samo 39,7 odsto ispitanih iz Z generacije smatra da njihov glas može nešto da promeni. Generacija Y, mladi između 26 i 36 godina, još je pesimističnija: procenat pada na 34,1.

Situacija je čak i gora kod pitanja "da li se Srbija kreće u dobrom pravcu". Malo ispod 23 odsto ispitanih (22,7) dalo je pozitivan odgovor. Na ovo pitanje najviše pozitivnih odgovora dali su građani stariji od 65 godina, silent generacija – čak 73,7 odsto.

Jović napominje da se naša politička komunikacija uopšte ne obraća mladima, te da nema iole ozbiljnog fokusa na mladima.

"Politička komunikacija nije fokusirana na mlade i teme koje su njima generacijski bliske i važne. Ako ih ima, to su klasične populističke teme", napominje Jović.

Generacija Y za sebe kaže da se od drugih generacija razlikuje jer nije imala priliku da ima mladost. Sebe nazivaju odseljenima, izgubljenima, nepreduzimljivima, nesnađenima.

Prema Jovićevim rečima, generacije Z i Y se pitaju da li će i kada moći da se osamostale i individualizuju, da imaju svoj prostor za razvoj i upoznavanje sebe van konteksta roditeljskog "kišobrana".

"Mislim da shvate da je to jako teško kad se susretnu sa tržištem rada, nakon srednje škole ili fakulteta. Nedavno smo radili jedno drugo istraživanje i pitali šta vam je najvažniji cilj u životu. Najčešći odgovor je 'da imam svoj dom'", navodi Jović.

Tome doprinose i socijalne mreže, dodaje, jer mladi vide i "znaju da postoji neki život koji je dobar".

"Ne znamo ko nam je uzor" 

Jedna od oblasti istraživanja bili su i uzori. Uzor broj jedan za sve ispitane je Novak Đoković, sledi košarkaš Saša Đorđević, a na trećem mestu je glumac Dragan Nikolić.

Među uzorima najmlađih generacija, Z i Y, našle su se i folk zvezde Svetlana Ražnatović i Jelena Karleuša.

U generaciji Z, 70 odsto onih koji su odgovorili na ovo pitanje kaže da im je Novak uzor, a Karleuša za 13,8 odsto njih. Na trećem mestu je novinar Zoran Kesić za kog se opredelilo 8,1 odsto onih koji su odgovorili.

Kod generacije Y procenti su nešto drugačiji – Đoković 54 odsto, Saša Đorđević 20 odsto i Svetlana Ražnatović 14 odsto.

Najveći broj ispitanih dao je odgovor da ne zna ko im je uzor. Više od 600 ispitanih, od ukupno 1.077 nema odgovor na ovo pitanje.

Jović kaže da je pitanje šta su zaista modeli i uzori, dodajući da uzor mora da bude neko ko obuhvata širi spektar osobina, ne nužno da bude javno prepoznat kao uspešan.

"Važno je svakodnevno herojstvo, obični ljudi koji čine velika i lepa dela, neko sa kim ljudi mogu da se identifikuju i ko mogu da postanu. Đoković je hipertalentovana i vredna osoba, ali teško da ljudi mogu da se sa njim poistovetite, a još teže da postanu on. Koncept uzora zato mora da se pomeri prema humanim delima i ljudima, prema akcijama i vrednostima. Kod nas svaku herojsku sliku zamrači svakodnevna medijska hiperpodukcija crne hronike i u tom okruženju herojstvo ne može da ispliva", ukazuje Nikola Jović.

Đinđić i Milošević, generacijski jaz

Takođe, ispitanici su odgovarali i na pitanje "da li su za vas sledeće ličnosti pozitivne ili negativne", a među njima su bili i Slobodan Milošević i Zoran Đinđić.

Šezdeset i četiri odsto ispitanih ima negativan stav prema Miloševiću, dok 67 njih ima pozitivno mišljenje o Đinđiću.

Razlika između Đinđića i Miloševića je posebno izražena kroz generacije. Najviše pozitivnih stavova prema Miloševiću je kod najstarije, silent generacije – 60 odsto. Ista ova generacija prema Đinđiću ima, u poređenju sa drugim generacijama, najmanje pozitivnih stavova.

Za razliku od silent generacije, 24,5 odsto mladih za Miloševića ima pozitivno mišljenje, dok 71,7 odsto njih to kaže za Đinđića.

Najviše pozitivnih stavova Đinđić ima kod generacije koja je bila svedok njegove politike. Reč je o generaciji X, između 37 i 49 godina, kod kojih 77 odsto njih smatra da je bivši premijer bio pozitivna ličnost.

"Istraživanje pokazuje da svaka četvrta mlada osoba u Srbiji ima pozitivno mišljenje o Miloševiću. Generacija X i Y ima najpozitivnije mišljenje o Zoranu Đinđiću. Dok je bio na vlasti, Đinđić nije imao ni približno veliku podršku, ali igleda da ga ljudi, nakon svih negativnih događaja koji su usledili posle njegove smrti, danas vide u boljem svetlu", napominje Jović.

O istraživanju 

Istraživanja "Generacije i politika – kako različite generacije vide sporne političke teme u Srbiji" sproveli su studenti međunarodnog i politikološkog smera FPN-a u periodu od 3. do 10. maja.

Ispitano je 1.077 ljudi putem terenske ankete licem u lice. Prosečna starost ispitanika je 43 godine.

Kada je reč o obrazovanju ispitanih, 32 odsto ima samo osnovnu školu, 51 odsto srednju, a 17 odsto višu školu ili fakultet.

broj komentara 14 pošalji komentar
(subota, 02. jun 2018, 16:56)
anonymous [neregistrovani]

Pragmatičnost 3

Ovo me je nasmijalo "realističan pogled na svet i događaje oko sebe" Pa njihov realistican pogled su filmcici od 60sec na internetu i ubijedjenost da je tamo negdje "uspijeh" nesto samo od sebe.
Sto rece Eddie Murphy u jednom filmu, Znas li sto se zove "American Dream", zato sto ga vidis samo u snu. Radna navika, znanje i uspjesan si i bez da ides "preko".

(subota, 02. jun 2018, 16:51)
anonymous [neregistrovani]

Liberalne fore i kvazi-istraživanja

A gde su vršena istraživanja? Centar Beograda ima drugačije mišljenje od nekih drugih gradova. Liberalno-globalističke stavove srećemo u proporcionalno većim sredinama.

(subota, 02. jun 2018, 16:34)
anonymous [neregistrovani]

Pragmatičnost 2

Malo pojašnjenje prethodnog komentara. Generaciju Z karakteriše manja zaluđenost idealima, ideologijama i maštanjima o boljoj budućnosti u državi u kojoj su rođeni a realističan pogled na svet i događaje oko sebe, izbor zanimanja i odlazak u zemlje sa boljim uslovima rada i platama. Verujem da preko polovine njih iz ove generacije aktivno razmišlja o odlasku preko.

(subota, 02. jun 2018, 16:30)
Slavko [neregistrovani]

Digitalna Srbija

To je globalna nesreca ti telefoni i internet za sve nas. Hvala ti boze sto sam odrastao bez tih gluposti i sto sam igrao fudbal i kosarku po ceo dan u parku. 

(subota, 02. jun 2018, 15:21)
anonymous [neregistrovani]

Srecni

Srecni, jer su rodjeni.

(subota, 02. jun 2018, 15:21)
Cedomir Radovic [neregistrovani]

Komentar za 'odrednicu'

Sve si tacno rekao!Pozdrav!

(subota, 02. jun 2018, 15:01)
Deki [neregistrovani]

Bolje sutra!

Mladi će nas izvući! I sam sam iznenadjen koliko mladi normalnije razmišljaju od srednjovečnih a naročito strarih

(subota, 02. jun 2018, 12:16)
Mickey M [neregistrovani]

Demokratija

Demokratija je kada svako moze da kaze sta ja mislim.

(subota, 02. jun 2018, 11:42)
anonymous [neregistrovani]

Pozdrav

Ljudi samo da vas pozdravim iz lepe Amerike, jer mnogo mladih izalazi iz nase lepe zemlje, pitanje politike zasto? E, pa u vreme Tita ljidma se nije izlazilo iz zemlje, e sad dnevno od 7 do 15toro mladih ljudi izadje i ne vrati se u zemlju Srbiju, Zelim puno srece onima koji su u Srbiji i koji pokusavaju da nadju bolji deo zivota, Pozdrav!

(subota, 02. jun 2018, 11:28)
anonymous [neregistrovani]

Odrednica

Život mlade generacije odredilo je potputno okretanje ka neoliberalnom kapitalizmu, u kojem je čovek kolateralna šteta, u kome će da rade za najminimalniju crkavicu, u kome će ogromna većina već u prvim koracima samostalnosti biti dužni i prezaduženi, u kome neće moći normalno da zasnuju porodicu jer neće imati od čega da je izdržavaju i u kome će biti stalno pogleda uperenog preko granice za boljim životom.
A onda mogu pobeći od realnosti i okrenuti se internetu i političkim bajkama.