Bitka za rutu prolaska nafte – Indija, Sejšeli, Kina, Maldivi

Krajem prošlog meseca, Indija i Sejšeli potpisali su revidirani sporazum koji Indiji omogućava da izgradi vojnu bazu na ostrvu Asampšn koje pripada Sejšelima, a nalazi se na oko 1.650 kilometara istočno od Istočne Afrike.

Taj sporazum koji je usledio nakon nekoliko godina diplomatskih pregovora, omogućiće Indiji ključnu vojnu poziciju u, kako piše Si-En-En, onome što velikom brzinom postaje kritičan strateški region.

U 2016. godini, u proseku 40 miliona barela sa naftom na dnevnom nivou, što je jednako polovini ukupnog udela nafte u svetu, prošlo je kroz ulazne i izlazne tačke u Indijskom okeanu, uključujući Ormuski i Malajski prolaz i Bab el Mandeb.

Indija, čijih se više od 7.500 kilometara obale nalazi u samom centru Indijskog okeana, zavisi od slobodnog i otvorenog pristupa istim tim trgovačkim linijama.

Kako se navodi, pokušaji Indije da bolje osigura pristup tom regionu, odražavaju sličnu strategiju kojom se vodi njen sused i dugogodišnji rival Kina.

Kako Si-En-En navodi, usled optužbi da Kina oduzimanjem zemljišta i infrastrukturte drugih država ostvaruje svoj uticaj u regionu, što je Kina negirala, Indija je sve više počela da strahuje da će je Kina opkoliti.

Prekomorska baza Kine u Džibutiju, luka u Šri Lanki

Kineski pomorski doseg značajno je porastao, proširujući se daleko izvan svoje neposredne obale, u područja koja se ranije nisu smatrala njenom sferom uticaja.

Prošle godine u julu, Kina je uspostavila svoju prvu prekomorsku bazu u Džibutiju, u blizini moreuza Bab el Mandeb, u središtu najprometnijih transportnih linija na svetu i jednoj od tri ključne strateške tačke u Indijskom okeanu.

Taj tesnac koji je širok samo 29 kilometara u svojoj najužoj tački, spaja Sredozemno more putem Sueckog kanala i Crveno more Adenskim zalivom sa Indijskim okeanom.

Nekoliko meseci nakon otvaranja baze u Džibutiju, usledio je kontroverzan potez te zemlje, kada je kupila luku u Šri Lanki, na samo 22,2 kilometra (po nekim procenama) od primarne morske linije u Indijskom okeanu, koja povezuje Malajsko more sa Sueckim kanalom.

Si-En-En podseća i na sporazum iz Hambantote u kojem je Šri Lanka dala Kini u zakup svoju luku na 99 godina kako bi na taj način vratila jedan deo svog duga Pekingu.

Čiji su Maldivi saveznik? 

Početkom ovog meseca, navodi se, Kina je napravila neuobičajeni korak negirajući optužbe da "oduzima zemlju" u još jednoj ključnoj luci u Indijskom okeanu. Ovog puta je reč o Maldivima.

Poput Šri Lanke, Maldivi su dugo smatrani u Indiji za bliskog regionalnog saveznika, međutim, u poslednjim godinama, ta zemlja se pod vođstvom predsednika Abdula Jamina približila Kini, pozivajući na investicije pod ekspanzionističkom ekonomskom inicijativom Pekinga "Jedan pojas – jedan put".

To je, kako se navodi, izazvalo zabrinutost kod nekih, među kojima opozicioni lider u toj zemlji Muhamed Našid koji je javno izjavio da Kina "kupuje Maldive" pod vladom Jamina.

Govoreći prošlog meseca sa novinarima, Našid je tvrdio da skoro 80 odsto spoljnog duga Maldiva jeste ono što duguje Kini, što je povećalo veru u mogućnost da će kao Šri Lanka s vremenom biti primorana da preda infrastrukturu Kini kako bi se oslobodila duga.