Analogni snepšot: Berlin i Beč kao pozitiv i negativ

Razlike je najlakše uočiti kada se radi o migracionoj politici, ili onoj prema Turskoj. U ostalim oblastima potrebna je već izoštrenija sposobnost posmatranja da bi se razumeo aktuelni trend. A to je da se Berlin i Beč razvijaju kao pozitiv i negativ germanskog duha.

Mediji s obe strane s pažnjom prate aferu oko oficira nemačke vojske koji je danju radio u Saveznom zavodu za migraciju i izbeglice (BAMF), a noću bio sirijski izbeglica kome je taj isti zavod priznao azilantski status. Ili obrnuto, danju bio izbeglica iz Sirije, noću oficir Bundesvera; vikendom jedno, radnim danom drugo.

Kao "Sirijac" desnog sektora, Franko A. je planirao teroristički napad sa ciljem da nemačku javnost senzibilizuje prema opasnostima nekontrolisane migracije.

Efikasne Nemce je Franko A. vukao za nos još od 2015. godine, da bi ga prošle nedelje uhapsili "šlampavi" Austrijanci dok je podizao oružje sakriveno u toaletu na aerodromu u Švehatu. Ima li veće sramote za nemačku ministarku odbrane Ursulu fon der Lajen?

Je suis réfugié Charlie A...

Jedini argument koji se može dati u odbranu nemačkog državnog aparata jeste taj da one službe koje odlučuju o azilantskom statusu nisu iste one koje regrutuju u profesionalnu nemačku armiju.

(Digresija: U nemačkom Bundesveru nema obavezne regrutacije od januara 2011, ali se ta obaveza može hitno i ustavno neproblematično ponovo uvesti u slučaju ugrožene nacionalne bezbednosti.)

Ali i takav prostodušan argument, ne zna levica šta radi desnica, samo dodatno podiže sumnju u sposobnost državne administracije da se izbori sa izazovima nove nemačke stvarnosti nastale i politički sankcionisane u trećem mandatu kancelarke Angele Merkel.

"Sirijski" izbeglica Franko A. čak i ne govori arapski jezik. Kako je služio u zajedničkoj nemačko-francuskoj brigadi stacioniranoj u Ilkirh Grafenštadenu, gradiću u francuskom Alzasu, praktično predgrađu Strazbura, on govori francuski. Sirija je nekad (od 1922. do 1943–46) bila u francuskom mandatu, pa je u toj zemlji do ovog rata ostala na životu tradicija francuskih privatnih škola.

Nemačka vlada od početka sistematski brani svoje stajalište da iz Sirije dolaze visokoobrazovane struke koje obogaćuju nemačko nacionalno biće ogrezlo u pivu, kobasicama i blagostanju, pa je i s te strane izgledalo sve u redu. Franko A. se uklapao u foto-robot idealnog izbeglice/azilanta iz službenih brošura.

Sledeći tu logiku, za nemačke imigracione vlasti bilo je normalno da se pojavi sirijski izbeglica koji govori samo negovani francuski i suprotno kolektivnom kodu aktuelne migracione krize nema nikakvih kontakata sa "svojima", već se drži sa strane, inokosni produkt u bekstvu od kolektivnog identiteta.

Sad, posle objave nemačkih vlasti da ispituju 2.000 slučajeva gde je azilantski status dodeljivan po sličnoj osnovi, jasno je da ni za donosioce odluka na najnižim administrativnim nivoima ništa od svega toga nije bilo ni normalno, ni samorazumljivo. Pritisnuti masovnim brojevima izbegličke krize, onako kako se pojavljivala u drugoj polovini 2015. godine, oni jednostavno nisu imali vremena da misle.

Politička volja je postojala, ali je administrativna efikasnost bila u rasulu.

Šta bi bila "slična osnova" službeno se ne objašnjava. Desničarski svetonazor kao u slučaju Franka A., finansijska zloupotreba, udruživanje u kriminalne svrhe, osnivanje terorističkih ćelija, čak i neovlašćeno raspolaganje francuskim jezikom i kulturom, sve to teoretski dolazi u obzir.

Ursula, princeza ledenih stepa

Shodno komplikovanosti situacije, pažnja medija i javnosti ne usmerava se na kolaps administrativnog sektora, već na ličnost i delo ministarke odbrane, Ursule fon der Lajen.

Protivnici migracione politike nemačke kancelarke su u ove, još malo pa dve godine otkako je Evropa suočena sa masovnim migracionim pritiskom iz islamskih "failed states", već iskoristili sva ustavno dopuštena sredstva ne bi li je slomili. Desničari iz AfD-a, pobunjeni CSU, revolucionari iz njene Unije, koalicioni partneri levog centra, leva levica, kritični glasovi iz medija – svi oni su danas iscrpljeno zaćutali ili podlegli izazovima nemačke humanističke misije za spasavanje sveta.

Ono kritike što je ostalo danas se usmerava na supstitucijske ciljeve, kao što su ministar policije De Mezijer ili ministarka odbrane Ursula fon der Lajen.

"Samo Angela Merkel brani Lajenovu", komentariše minhenski dnevnik Zidojče cajtung. Nedeljnik Špigel ministarku naziva "ledenom princezom" i zaključuje da je "ona sujetna, a oni (vojska, V. K.) puni skandala – kakva je to samo neprozirna igra!". Frankfurter algemajne cajtung: "Lajenova može računati na podršku kancelarke, ali u vojsci ona više nema nikakav ugled."

Poziciono, Fon der Lajenova je odgovorna za slučaj Franka A., ali istini za volju, ništa više od šefice BAMF-a Jute Kort ili njenog šefa De Mezijera. Ona odgovara za nemačkog oficira, Kortova i De Mezijer za "sirijskog" azilanta.

Ministarka odbrane se našla na udaru politike, medija i javnosti zato što je refleksno optužila nemački Bundesver za "pogrešni stav" (kritičku distancu prema politici kancelarke), "slabo rukovođenje" (nepoverenje prema političkom kursu Berlina) i "pogrešno shvaćeni duh vojničke solidarnosti" (vernost istorijskoj tradiciji Vermahta).

Pod navodnicima je ono što je Fon der Lajenova izgovorila, u zagradi ono što je zaista rekla i kako je nemački oficirski korpus (nem. Korps) pravilno razumeo.

Ministarka odbrane je svoje elitne trupe paušalno optužila za nacionalsocijalističku nostalgiju, onako kao što je turski predsednik Erdogan kancelarku Merkel uporedio s Hitlerom; ona refleksno i loše uvijeno, on direktno, može mu se.

U međuvremenu, Fon der Lajenova se izvinila oficirima i generalima, rekla da među njima ima i poštenog sveta, ali tek sad počinje pravi zaplet iz kojeg se vidi da je čitav događaj posledica ekstremne pregrejanosti i nervoze nemačke političke scene.

I posle Merkelove, Merkelova

Vojni vrh nije odahnuo, ljut je i dalje. Frankfurter algemajne cajtung objavljuje podužu reportažu baziranu na razgovorima s višim oficirim, koji svojoj resornoj ministarki uskraćuju legitimaciju i autoritet.

Naprotiv, odahnuo je CDU. Minhenski Zidojče cajtung piše: "Ursulino izvinjenje generalima jeste pre svega poklon pred Unijom. Bacila se na kolena, udarila čelom o pod ne bi li Uniju zanemelu pred skandalom izvukla iz stanja šoka. (...) U partiji koja, isrpljena kursom modernizacije kancelarke Merkel, upravo maršira udesno, za jednu Fon der Lajenovu ima još manje mesta."

Ko je taj za koga u CDU "ima još manje mesta" nego za Fon der Lajenovu? Angela Merkel, koja se spominje u prvom delu rečenice; verovatno, ali ne sigurno, pošto je na delu novinarska formulacija u postmodernom baroku.

Špigel, koji se od ruskih sankcija profilisao kao kancelarkina stena u potopu, luka u nevolji, donosi ovih dana tekst o dramatičnoj prirodi jesenjih izbora. Novinar Rene Pfister se pita "šta će ostati od politike Angele Merkel", i odgovara: "To je teže predvideti nego kod njena dva prethodnika. Ko ovih dana prati Angelu Merkel na putovanjima, doživljava jednu kancelarku koja se smatra nezamenljivom."

Tu, felix Austria

Za razliku od nemačke političke scene, uhvaćene u zamci normativnog, austrijska politika pokazuje više spremnosti da se suoči sa stvarnošću.

Tema Turska: Austrija smatra da bi pregovore s Ankarom o članstvu u Evropskoj uniji trebalo prekinuti. Berlin ne želi da čuje o tome. "Pitanje je vremena kad će Nemačka promeniti svoje mišljenje", kaže austrijski ministar Sebastijan Kurc u intervjuu za Prese (5. maj).

Tema migracije: "Politika otvorenih granica nije pokrivena evropskim pravom", izjavljuje Kurc u istom intervjuu. Za one kojima je njegova direktnost zastrašujuća, treba reći da se sad i austrijski kancelar, socijaldemokrata Kern, zalaže za osnivanje izbegličkih centara van evropskih granica.

Pitanje je vremena kada će austrijska koalicija početi da, kao i mađarski ministar pravde Tročanji, insistira na "evropskom "rešenju" za proterivanje odbijenih azilanata iz Unije. Berlin je još na "evropskom rešenju" za primanje i raspodelu novih.

Tema Rusija: Angela Merkel je putovala u Moskvu ni za šta i opet ni za šta. Ne da nešto pokrene već da svojoj tvrdoj politici obezbedi svežu legitimaciju kako je sve pokušala, ali eto, u odnosima s Putinom ne preostaje drugo nego produžavati sankcije.

Rajner Zele, šef austrijskog energetskog koncerna OMV i partner ruskog "Gasproma" (Nord Stream 2), "radije bi ukinuo sankcije juče nego danas".

Tema vodeća kultura/leitkultur: Tu je situacija blago nerešena. Austrijska i nemačka politika gledaju jedna u drugu, čekajući koja će prva lupiti o sto i reći: ovo su germanske kulture nemačkog jezika i hrišćanske podloge, svi drugi koji ovde dođu da žive moraju da se prilagode i šlus!

De Mezijer je to upravo napravio u Nemačkoj i podigao neprijatelje duž čitavog političkog spektra protiv svojih "10 Thesen für eine Leitkultur", dajući time podsticaj "novom kulturnom ratu" (Prese, 3. maj).

To u Beču od početka migracione krize govori Sebastijan Kurc, ne u 10 već u 100 teza. I samo što je vladajuća koalicija počela da ga shvata ozbiljno, predsednik Republike Austrije vratio ga je na startnu poziciju.

"Doći će trenutak kad ćemo sve žene morati da zamolimo da počnu da nose marame u znak solidarnosti sa muslimanskim ženama", rekao je Aleksander van der Belen prošle nedelje i pokrenuo bujicu protesta i poneko slaganje.

Pokrivanje glave u islamskim kulturama vidljivi je simbol ženske podređene pozicije. Novohrvatskim bi se reklo žene su "drugotne", muškarci "prvotni", a marama/nikab/burka jeste administrativni pečat takvog stanja.

Zašto bi se onda žene u Austriji solidarisale sa simbolom ženske "drugotnosti"? Zato što žive u jednoj jakoj kulturi koja snagu crpe iz samorazumljivosti da će i sutra biti "vodeća", u smislu glavna na svojoj teritoriji, smatra Van der Belen.

A šta ako ne bude?