Bez čežnje za "jevroremontom"

Eduard Štajner, dopisnik austrijskog lista "Prese" iz Moskve, spada u one evropske novinare koji, i pored neupitnog profesionalizma, teško sakrivaju tugu što se odnosi Evrope i Rusije u poslednje tri godine kreću putem rastuće konfrontacije. Pri tome, on ima vrlo trezveni pogled na ruski "way of life", ne misli da je Moskva u pravu, niti da su sankcije Zapada najbolje što se moglo dogoditi ruskoj ekonomiji.

Teskoba Eduarda Štajnera dolazi iz uverenja da su generacije i generacije radile na približavanju Rusije i Evrope, dve strane u konstantnom istorijskom raskoraku, da bi aktuelna generacija evropskih političara grubo pogazila posao vekova.

Moskva nije nevina u tom postupku, ali to Štajner i ne tvrdi, on samo žali što je jedna velika istorijska šansa uništena za neizvestan protok vremena.

Donji tekst se pojavio u subotnjem Spektrumu, podlistku eseja lista Prese, koji na svojim informativnim stranicama, u potpunoj suprotnosti sa stavom zvanične austrijske politike, otvoreno agira za pooštravanje sankcija Rusiji.

Neki od izvora na koje se Štajner poziva u tekstu imaju direktne reference na članke objavljene u nemačkom filozofskom tromesečniku Zeitschrift für Ideengeschichte (Beck Verlag), čije je najnovije izdanje "Ruska jesen" u potpunosti posvećeno lamentu nad stanjem stvari.

Ali to su "samo" filozofi, a Štajner je "samo" ekonomski specijalista, dok je rusko-evropska kriza duboko politička.

Tekst Eduarda Štajnera prenosimo u celosti*

Bez čežnje za Gejropom

Najmanje tri veka je Evropa bila blistavo svetlo prema kome se Rusija orijentisala. Od izbijanja ukrajinske krize rez je potpun: Rusi više niti razumeju, niti poštuju Evropu. I pate, nije im svejedno zbog toga što svoj nekadašnji uzor vide na putu degeneracije.

Kad Rusi u aktu kompleksnog sujeverja odbijaju da se rukuju preko kućnog praga, ne treba se čuditi. Taj koncept "ni napolju ni unutra", to njima ne sluti na dobro i samo donosi nesreću.

U prvim godinama posle raspada Sovjetskog Saveza, kada se vraćala privatna svojina i kada su se raspadali "komunalki" (stanovi s više porodica), imati "četiri vlastita zida" je postalo ostvarenje sna, kraljevsko uživanje ponovo osvojene privatnosti.

Kolektivno, ono što je počinjalo ispred vrata privatnog stana, nije interesovalo nikoga i u skladu s tim je propadalo. Unutra, međutim, u stanu, sve je blistalo, renovirano po vrhunskim, dostupnim standardima. Taj fenomen je imao i ime, zvao se "jevroremont". Od Kalinjingrada do Vladivostoka, kad bi Rusi kretali u renoviranje stana, govorili su "jevroremont", iliti "renoviranje na evropski način".

Evropska referenca nije bila slučajna. Stari kontinent se tada, u odnosu na unutarrusku nesposobnost i haos, pojavljivao kao mlad, dinamičan, moderan, okrenut budućnosti – ukratko: nedostignuti uzor postsovjetske Rusije.

"Kao protivtežu neuređenim ulicama punih rupa, Rusi su pokušavali da barem kod sebe u stanu urede svoju privatnu, unutrašnju Evropu. Zapadna Evropa je bila središnica, tačka u kojoj su se sekle linije perspektive, centar ka kome se težilo, od koga se učilo, ideal važniji od vlastitog postojanja i vlastite zemlje", kaže književni i pozorišni autor iz Kalinjingrada Jevgenij Griškovec.

Sve to zvuči danas kao sećanje na daleku prošlost. Dve i po decenije kasnije, malo je ostalo od ruske zaljubljenosti u Evropu. Dve i po decenije kasnije je Evropa u Rusiji diskreditovana više nego ikada pre. Pri tome, nije tu ruski čovek izgubio osećaj za realnost, zna on da na Starom kontinentu i dalje većina stvari bolje funkcioniše nego kod kuće na Volgi.

Kako je cigla "jevroremonta" pala Evropi na glavu

Stvar je u tome da Rusi više ne prepoznaju Evropu zbog načina na koji se razvila u poslednjih dvadeset i kusur godina. Divljenje je zamenjeno razočaranjem. I naravno, kao što to obično biva u Rusiji, osećaj razočaranja se izlio u arogantnu šalu o "Gejropi". "Gej-Evropa" je novi termin za novi pogled na stanje stvari, u kom je Zapad izjednačio homo- i heteroseksualnost i u nastavku pokušao da taj novi poredak silom nametne Rusiji.

Put od "jevroremonta" do "Gejrope" bio je kratki skok. Gubitak ruskog poštovanja prema Evropi delimično je uzrokovan aktuelnim sporom oko Krima, delom je posledica sankcija, odnosno ruskog embarga na uvoz zapadnih agrarnih produkata. U zajednici sa padom cena nafte, te akcije su dovele do tačke preloma u ekonomskim odnosima. Trgovina sa Evropom je osetljivo oslabljena, zapadni stručnjaci napuštaju Rusiju.

Prema statistikama ruske firme "Juniti", specijalizovane za posredovanje između tržišta rada Rusije i Evrope, broj ruskih firmi koje zapošljavaju strane eksperte opao je u poslednje tri godine sa 30 na pet odsto. Zbog drastičnog pada rublje u istom periodu, srednja klasa putuje u Evropu ređe nego ikada pre. Prekid kontakata ne može biti slikovitiji.

Sam proces otuđivanja je, međutim, počeo mnogo ranije. Udaljavanje od Evrope teče već najmanje 15 godina, "tačno od momenta kada postaje uticajnija grupa bivših oficira KGB-a oko Vladimira Putina", piše Ljev Gutkov, šef vodećeg ruskog instituta za ispitivanje javnog mnjenja Centar "Levada" u sociološkoj analizi pod naslovom "Rusi više ne vole Evropu".

Ako je 1997. godine 71 odsto Rusa sebe doživljavalo "Evropljanima", 2008. je takvih bilo još samo 21 odsto. Orijentacija javnog mnjenja ka Evropi bivala je sve slabija, da bi u proleće 2014. bila "praktično na izdisaju", piše Gutkov.

Zašlo sunce na Zapadu

To je tim neobičnije ako se uzme u obzir da Evropa nije samo u prvim postsovjetskim godinama, već praktično stotinama godina bila modelirajući horizont prema kome su Rusi dizali pogled.

Ta ljubav je znala da poprimi neobične forme, ali je uvek bila prisutna. Ponekad u obliku takmičenja, kao, na primer, pod sovjetskim diktatorom Staljinom, čiji je moto "Evropu stići i prestići" bio ugraviran na mašinama sovjetskih fabrika kao skraćenica DIP (dognat i peregnat). Tek se u odnosu prema Evropi, koja je fungirala kao "čarobno ogledalo", formirala ruska nacionalna kultura i postajala svesna same sebe, kaže Gutkov.

Još od vremena cara Petra Velikog, Rusija je gledala Evropu kao primer kako se treba razvijati. Napraviti Rusiju Evropom je, in nuce, bio program njegovih reformi oko 1.700. godine, decenijama pre nego što je carica Katarina Velika, poreklom Nemica, masovno naselila Nemce u Rusiju i istovremeno proglasila Rusiju "evropskom silom".

Istina, "evropeizacija Rusije je bila oktroisana odozgo i prihvaćena samo kod obrazovanijih slojeva. Sto kilometara van Moskve nisu danas još stigle ni reforme Petra Velikog", kaže ruski književnik Viktor Jerofejev.

Tačno. Ljubav prema Evropi bila je fenomen kulturnih elita carske Rusije, kasnije srednje klase koja se formirala sa propasti Sovjetskog Saveza, definisala se kroz evropski identitet, putovala u inostranstvo, gledala i učila.

Oni su u Rusiju donosili evropske standarde: kako se brinuti za red svakodnevice, kako gajiti dobre navike, između ostalog i da se ulica prelazi na "zebri", a da semafor ima bitnu ulogu u tom aktu. Stotinama godina je Evropa bila ne samo primer već i partner prema kome se ruski čovek formirao.

Nigde to nije jasnije došlo do izražaja nego sredinom 19. veka, kada su se u Rusiji do kosti sukobili takozvani "slavofili" sa takozvanim "zapadnjacima". Spor se vodio oko dve široke teme: prvo, da li je Rusija u svom razvoju ispred ili iza Evrope, i drugo, ko je od njih sačuvao antičko nasleđe i hrišćansku veru – dva stuba evropske civilizacije – u čistijoj formi.

Ogledalce, ogledalce, ko je najmudriji na svetu...?

Svakako, posmatrati Evropu kao čarobno ogledalo nije za Ruse prošlo bez negativnih posledica po njihovu samosvest. Ako misliš, čak i ako to uvek ne pokazuješ, da je neko uvek bolji od tebe, to te, hteo – ne hteo, suočava sa vlastitim nedostacima.

Taj subjektivno pojačan doživljaj vlastite "zaostalosti" stvorio je potrebu za takmičenjem i prestizanjem. Afekt iz koga se hranila takva potreba bio je osećaja niže vrednosti, koji su Rusi povremeno kompenzovali kroz osećaj moralne superiornosti. Reklo bi se, dizali su nos!

Gutkov: "Idealizovanje Evrope je često prelazilo u strah da Evropa ugrožava opstanak ruske kulture."

Najkasnije od masovnih demonstracija posle parlamentarnih izbora 2011, kada je okretanje od Evrope dostiglo prvi privremeni vrhunac, problem je postao akutan. Do tada je Putin "zaista verovao da na Zapadu ima prijatelje", objašnjava Jerofejev.

Odgovor koji je usledio s ruske strane bilo je ciljano diskreditovanje Evrope svim sredstvima državne propagande. Proces udaljavanja doživeo je sledeći vrhunac u konfrontaciji uoči i za vreme Olimpijskih igara u Sočiju početkom 2014. Premda do razlaza nije direktno došlo zbog stava prema homoseksualnosti, ta tema je postala simptom raskola.

Pri tome je Zapad svom silom uleteo u Putinovu klopku. On nije "zabranio" homoseksualnost, samo je doneo zakon koji zabranjuje "propagandu netradicionalnih seksualnih odnosa među maloletnicima". Čak i tako, mogao je biti siguran da će se vrisak na Zapadu čuti do neba. Sa svoje strane, može biti da je potcenio mogućnost bojkota Olimpijskih igara.

Jedan cilj je definitivno postigao: da vlasiti narod, u gustoj formaciji, postroji iza sebe kao retko kad.

Sveukupno, ovo je slika koju Rusija ima o današnjoj Evropi:

1. Tradicionalna porodica se sistematski uništava, između ostalog kroz homoseksualnost.

2. Prihvatanjem velikog broja izbeglica, Evropa bez otpora dopušta uništenje vlastite kulture.

3. Od početka 20. veka, Evropa se nalazi u konstantnom procesu propadanja.

4. Evropa je proračunata i hladna, Rusija spiritualna i emotivna.

5. Evropa istovremeno mrzi i boji se Rusa.

6. Evropa je politički korektna, ali podla i prevrtljiva.

Ruski put = Put-in

Ne čudi što je pooštravanje odnosa sa Zapadom proteklih godina išlo ruku pod ruku sa jakim porastom patriotskog ponosa kod Rusa, piše Gutkov. Taj ponos se ispoljava uglavnom kroz žaljenje i tugu što je njihov nekad blistavi uzor pao tako nisko. Ono što je pre nekoliko godina delovalo tako atraktivno, sad je još samo dostojno sažaljenja.

Ono što Ruse iritira jeste evropski stil života. Ne u smislu što je on takav kakav jeste, već što se on – zajedno sa Sjedinjenim Državama, od kojih Evropa, na veliku žalost Rusa, nikako da se emancipuje – propagira i nameće čitavom svetu. Rusi nisu imali ništa protiv kulturnog transfera, oni su hteli uvoz evropskog "stila života". Ali samo ono za šta su verovali da im je potrebno, u tempu koji je njihov "stil života" mogao da integriše i probavi. Međutim, kulturno misionarenje? Ne dolazi u obzir.

Čak su i intelektualci kao Griškovec otišli na distancu prema Evropi. U tekstu napisanom za jedan nemački filozofski časopis, on definiše suštinu problema: "Od kada je Evropa digla ruke od vlastite kulture, ona se više ne može voleti."

Ako se pogledaju poslednja ispitivanja javnog mnjenja Centra "Levada", čak 55 odsto ispitanika je prošle godine plediralo za "poseban ruski put". U 2013. godini to je tražilo samo 37 odsto Rusa. Pre tri godine se 31 odsto Rusa opredelilo za "evropsku civilizaciju", prošle godine samo 17 odsto.

"Niko ne zna koji bi bio 'vlastiti put', glavno da je vlastiti", kaže Gutkov. Za sada, "vlastiti put" se ograničava na podizanje barijere prema Zapadu i na – Putinov put.

Prevela Vesna Knežević, dopisnica RTS-a iz Beča 

 *Međunaslovi su dodati od strane prevodioca.

broj komentara 15 pošalji komentar
(subota, 17. dec 2016, 12:12) - anonymous [neregistrovani]

Re: Ilarion Mihajlovic

Ruska javnost je mnogo istinoljubiva i naivna. Bice joj potrebno mnogo,mnogo vremena da shvati da
Evropskom javnoscu vladaju laz i medija. Evropska misao je odavno u djavolovim rukama. Rusi treba
da se cuvaju da to ne zahvati a i njih.

(utorak, 01. nov 2016, 11:04) - anonymous [neregistrovani]

Zamenio teze

Kad je rec o odnosima taj gospodin mesa babe i zabe. Stalno napominje Evropa-Rusija, Rusija - Evropa umesto EU-Rusija i Rusija-EU. Evropa i EU su dva razlicita pojma. Evropa nema niikakve dodirne tacke sa EU osim geografske. EU je degradirala sve ono sto se nazivalo Evropom pa cak i Istoriju.Evropske vrednosti i EU vrednosti nemaju nista zajednicko, nazalost. Srbija ne puzi ka Evropi (kamo srece) vec prema onome sto su stvorli bankari i sto je simbol svega negativnog u drustvu danas a to je EU.

(utorak, 01. nov 2016, 10:22) - anonymousPero iz Svedske [neregistrovani]

Moja preporuka !!

Znam da nije lako i jednostavno.. ipak preporucujem ljudima,,,,
procitajte istoriju Rusije od 1600g.Pa onda ce te shvatiti
i razumeti u celini danasnju Rusiju i Ruse ...Pero

(utorak, 01. nov 2016, 09:47) - KGB [neregistrovani]

Rusija

Kao sto to obicno biva cim padne promet na neko veliko trziste eto ti novinara,politicara EU da objasne stanje i pitaju sta se desilo.A desila se gospodo vasa greska da ste uveli sankcije.Izvozite na onu stranu okeana pa ce te se "opariti".Oni ne znaju sta ce sa svojom a ne evropskom robom.Kaze autor teksta da "bivsi oficiri oko Putina"trasiraju put kojim Rusija trenutno ide.Sto se ne zapita zasto od 1945.pa do danas svaki predesdnik amerike oko sebe na slici pod laznim imenima ima bivse naciste?One koji su unistili milione zivota 1941-1945 a nikad kaznjeni nisu?I sad ce neko da mi prica o teorijama zavere?Pa,to je nas normalan zivot oduvek bio nije to nikakva zavera.Objektivan zivot.Clanak je napracljen onako u "plac tonu"jer je EU vestacka tvorevina koja smeta i Rusiji i EU.A bojim se da ce tesko doci do dalje saradnje u buducnosti jer Rusi ne zaboravljaju i ne prastaju nikome.I ne treba.Putin je pozivao na razum,ali odgovora nije bilo.Jednom zauvek treba Evropu nauciti pameti da se greske ne ponavljaju.Naravno samo trgovinski nikako ratom.Ali sta cemo onog dana kad Putina izda strpljenje?Boze pomozi.Dobar im je naziv Gejropa!Ziva istina..........zato se molim da ubrzo Kina lansira svoj software za placanje VISA karticama i cao najzaduzenija zemljo sveta snalazite se kako znate i umete.Dosta se ziveli na teret drugih pod parolom Neka laz bude ubedljiva,neka laz bude kratka i razumljiva i stalno je ponavljajte,narod ce poverovati u nju........(osnova svakog politickog sistema od 1941.pa do danas u svim drzavama,stvorili a ko drugi ako ne Gebels,Himler,Hitler).A pustite Rusiju neka ide svojim Put-In putem bice svoji na svome i zadovoljni!

(nedelja, 23. okt 2016, 16:04) - anonymous [neregistrovani]

Много приче у погрешном правцу

1. "...То је тим необичније ако се узме у обзир да Европа није само у првим постсовјетским годинама, већ практично стотинама година била моделирајући хоризонт према коме су Руси дизали поглед."
Нема ту ништа чудно - ЕУ је дегрдирала и уништила све европске вредности и цивилизацијска достигнућа која је затекла у моменту свог формирања.
2. Европа и ЕУ су два сасвим различита појма. Вредности које је Европа имала пре ЕУ и дан данас су циљ целог света па и Русије, само што се више не препознају као европски захвљујући ЕУ-и, односно Гејропи.
3. Будући да се ЕУ скоро искључиво бави демагогијом коју је развила до невиђених размера, ускоро ће појам - европски бити појам за нешто веома негативно, деградирајуће и дегутантно.
4. Дакле, од Европе је остала још само територија и неки људи који памте времена када је реч...европски...била појам за квалитет на свим пољима.

(nedelja, 23. okt 2016, 15:28) - anonymous [neregistrovani]

Иларион Михајловић

Гутков није представник објективне Русије. Он је припадник "елите" која гледа према западу. Ко прати политичку ситуацију у Русији и расположење јавног мњења зна врло добро да је отворено питање да ли политички естабилишмент води јавност или је сасвим обрнуто. Често, скоро редовно, нерасположење јавности према Путину није зато што је нешто урадио према западу, него зато што нешто није урадио према западу. Јавност је за заузимање много оштријег курса према западу и јавност испољава неразумевање према Путиновим државничким и умереним потезима према западним провокацијама. Некада је тешко на први поглед оценити кораке Владимира Владимировича, кога не вуку емоције, него државничка далекосежна стратешка политика. Па вуче одмерене, мудре потезе на дуге стазе. Да се јавност пита била би "сређена" ситуација и у Украјини и Сирији и Турској... Понављам, тешко може да се говори о манипулисаним грађанима Русије. Људи гледају својим очима, слушају својим очима шта се дешава у Европи, какав је негативан и потцењивачки однос запада према обичном грађанину Русије и његовим потребама. И ту запад пада на "малим" стварима, које они чак и не примећују, али које изазива огорчење код просечног Руса. Например, после терористичких напада у Паризу, грађани Русије су се искрено дигли на ноге, туга и солидарност је била видљива на лицима људи на улици. И велико огорчење, бес. Како је Француска одговорила када је срушен руски путнички авион код Египта? Равнодушношћу, увредама и спрдњом. То Руси не праштају и дуго памте. Они извештавају о сваком терористичком нападу у свету, за њих је ирачко, сиријско и француско дете исто. И због тога не разумеју оно што се чита у новинама на западу: "није исто када експлодира бомба у Паризу и у Багдаду." За Русе је исто.

(nedelja, 23. okt 2016, 13:07) - Ivan Zgrozeni [neregistrovani]

Zgrozen sam

Ton clanka je pogresan. Radi se o civilizacijskom sukobu i Rusiju ne treba kriviti sto ne sledi bivsi "uzor". Voleo bih da je kriticki ispitao odnos EU prema Rusiji ali i bivsim komunistickim zemljama ukljucujuci i Srbiju. "Narod u gustoj formaciji stoji iza njega". Ko stoji iza niotkoga izabranih birokrata iz Centralnog komiteta EU (Evropske komisije) koji nedemokratski uvode nekakve kvote? Rusija se jedina bori za postovanje Povelje.OUN i Medjunarodnog prava. Time brani i Evropu.

(nedelja, 23. okt 2016, 13:04) - anonymous [neregistrovani]

stvav podf tačkom br. 5 je vekovni

Prvo hvala na ovome tekstu. Sve ovo što je navedeno pod današnjim razmišljajem ruskog naroda o Evropi (zapadu), važi kod svakoga ko iole se potrudi da razmišlja, da dublje analizira gde su doveli pojmovi "liberalizam, individualizam, ljudska prava i slobode, evropske vrednosti" koje se tako agresivno nameću. Evropa se odrekla sebe, odrekla čoveka, porodice kao temelja: narod to shvata,a elita zatvara oči i kao čudi se. Rus će trpiti sve svoje mane (kojih uopšte ne fali, ne zna se od čega početi) , ali su pročitali svu dubinu degradacije današnje zapadne civilizacije. rekli su jasno neka hvala, a šta ćemo mi reći dok još ima vremena.

(nedelja, 23. okt 2016, 12:24) - anonymous [neregistrovani]

поштено говорећи

Служи као потврда, да је то што сви осјећају а неки и виде, пут Западне цивилизације уствари ћорсокак. Ако 5000 полицајаца обезбјеђује ЛГБТ промоцију у Београду, онда ту сигурно нешто није уреду. Зашто на силу? Зато јер морате.

(nedelja, 23. okt 2016, 11:27) - Dragan Cvetkovic [neregistrovani]

Sta reći...

Odavno nisam procitao bolji clanak i jos bolji komentar.Svaka cast,zaista,nemam sta da dodam.