Zašto Srbiji treba nova diplomatija?

Najveća pretnja po današnje srpsko društvo je opasnost da ono potpuno sklizne u parohijalnost i svojevrsni samoostrakizam. Najilustrativniji primer naše nezainteresovanosti da iz prve ruke spoznamo šta se zaista zbiva u svetu oko nas jeste činjenica da se u redovima srpske "sedme sile" na prste jedne ruke mogu nabrojati dopisnici iz inostranstva.

Beleška o autoru

Beogradska "Čigoja" objavila je nedavno knjigu "Između Turske i Evrope: zapisi i svedočanstva između dve diplomatske misije" ambasadora Srbije u Grčkoj Dušana Spasojevića.

Knjiga obuhvata Spasojevićeve analitičke i komentatorske tekstove objavljivane u beogradskim dnevnim listovima i nedeljnicima između dve ambasadorske misije, u Turskoj (2010-2013) i Grčkoj, gde se nalazi od prošle godine.

Spasojević je diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu, a magistrirao međunarodne odnose na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka. Pre diplomatske karijere bio je angažovan u Saveznom ministarstvu unutrašnjih poslova i u Ministarstvu odbrane.

Internet portal RTS-a ovim tekstom završava objavljivanje najinteresantnijih delova iz knjige Dušana Spasojevića. Zahvaljujemo autoru i izdavaču.

A nekada je samo Politika imala jednog Mira Radojčića, Sašu Nenadovića, Jurija Gustinčiča, Đorđa Radenkovića, Đuku Julijusa, Ristu Bajalskog, Dragoslava Rančića.

Kada već najšira javnost nije u prilici da se o svetskim prilikama informiše putem svojih medija, čelni ljudi države sebi ne smeju da dopuste tako nešto. Zato Srbiji treba nova diplomatija.

Sto sedamdeset godina otkako je Ilija Garašanin pisao Načertanije, prve kapućehaje kretale put Carigrada, a ustavobranitelji postavljali temelje institucija moderne srpske države, naša zemlja danas već godinu dana nema ambasadore u Kini i pri NATO-u, mesecima u Berlinu, Sarajevu, Skoplju, uskoro i u Vašingtonu. Šteta od neupućivanja najviših diplomatskih predstavnika u najvažnije svetske centre mnogo je veća nego što izgleda na prvi pogled. 

Posledice gotovo nesagledive. Srbija na taj način svakim danom gubi na kredibilitetu, a ako se u obzir uzme činjenica da je reč o državama i međunarodnim organizacijama koje svojim uticajem determinišu regionalna i globalna kretanja, negativan efekat biće osetan u najširem mogućem spektru – od pozicioniranja naše zemlje na međunarodnom planu, brzine evropskih integracija, do redukovanja interesovanja potencijalnih investitora.

Spoljna politika je proces u kojem diplomatska služba igra ulogu formule kojom se rešava složena jednačina sa mnogo nepoznatih vrednosti. Veliki državnik, a on se u malim narodima, uz mnogo sreće, rađa tek jednom u svakom pokolenju, možda i ima šansu da snagom volje, intelekta i intuicije pronađe izlaz i svoj narod izvede na pravi put.

Baš kao što prirodno talentovan a samouk čovek može da, ne primenjujući formulu, zdravom logikom izvede rešenje neke jednačine. Međutim, politički zrele nacije tvore i stalno dograđuju svoje institucije, među njima i diplomatiju, kako bi u sve komplikovanijem svetu, u kojem živimo, za njih bilo što manje nepoznatih.

Nemanje institucija koštalo nas je kroz istoriju. U starijoj istoriji, iz objektivnih razloga, nismo ih ni mogli imati. Njihov nedostatak nadomeštali smo sirovom narodnom energijom, toliko puta rasipanom, danas toliko istanjenom. U novijoj istoriji smo institucije veoma često imali samo na papiru, ali ih obično nismo koristili ili od njih nismo imali nikakvu korist.

Nespremnost s kojom je srpska politička elita dočekala završetak Hladnog rata i kraj jugoslovenske utopije u značajnoj meri je posledica uspavanosti tadašnjeg diplomatskog servisa. Diplomate po ključu, otaljavajući svoje belosvetske sinekure, propustili su da usnulu prestonicu probude i jave joj da je pala gvozdena zavesa. Tumarajući u oblaku prašine posle pada Berlinskog zida, Miloševićev Beograd toliko je bio zastranio da je čak, krajem avgusta 1991. godine, prvo podržao puč protiv Borisa Jeljcina, a koju godinu kasnije i zabarikadiranu družinu koju je tadašnji predsednik Rusije tenkovima isterao iz Belog doma.

Srbija je zemlja sa dugom diplomatskom tradicijom. Stojan Protić, Jovan Ristić, Milenko Vesnić, Miroljub Spalajković, Milovan Milovanović, Čedomilj Mijatović, Stojan Novaković – samo su neka od mnogih imena kojima se i posle čitavog jednog veka možemo ponositi. A Milan Rakić, Ivo Andrić, Miloš Crnjanski i Jovan Dučić – velikani srpske književnosti čiji je raskošni talenat i nekonvencionalnost tadašnja diplomatska služba umela da istrpi, da bi se njima potom dičila.

U drugoj polovini 20. veka tu su Vladimir Velebit, Mita Miljković, Marko Ristić, Veljko Mićunović, Konstantin Koča Popović i Ivo Vejvoda – imena koja se i posle tolikih godina sa strahopoštovanjem izgovaraju na hodnicima u Ulici kneza Miloša 24–26.

I danas, bez obzira na lošu kadrovsku politiku koja se dugo vremena vodila i još se vodi na ovoj adresi, nema sumnje da u našoj zemlji postoje ljudi koji svojim profesionalnim i ličnim kvalitetima ispunjavaju zahteve potrebne za dostojno predstavljanje i zaštitu naših interesa u najvažnijim svetskim centrima.

I u samom Ministarstvu spoljnih poslova u ovom trenutku ima dovoljno ozbiljnih profesionalnih diplomata koji ispunjavaju te visoke kriterijume. Krajnje je vreme za ozbiljnu reorganizaciju Ministarstva spoljnih poslova, promenu dosadašnjeg poslušničkog mentaliteta u našoj diplomatiji, ali i odnosa politike prema diplomatskoj službi.

Naša je diplomatija od 1980. godine u velikoj meri svedena na sinekuru za zaslužne, utočište za istrošene i uslužni turistički servis za aktuelne političare na vlasti. Ključ za ozdravljenje srpske diplomatije je snažno liderstvo na njenom vrhu, postavljanje diplomatske službe na zdrave noge, uspostavljanje jasnih kriterijuma za napredovanje u njenim okvirima i, ono što je nesumnjivo najvažnije za svaki sistem, regrutovanje najboljih ljudi u njene redove.

(Objavljeno u nedeljniku Novi magazin, br. 135, 28. novembra 2013)

broj komentara 11 pošalji komentar
(sreda, 24. avg 2016, 13:10) - anonymous [neregistrovani]

Ко процењује.

Ко процењује резултате дипломатије или било чега. Управо та иста власт која је и поставила дипломате.

(subota, 20. avg 2016, 18:14) - anonymous [neregistrovani]

...

More, komši, udri ajvar na veselje! Danas igru igraju veliki. Malima preostaje jedino da traže zavetrinu, pa makar i od vlastite tuposti i nezainteresovanosti za svet. Gledam kroz prozor kako moj komšiluk veselo peče paprike. Posle će da paprike da nižu i suše, ima još do ajvara. I šta će njima diplomatija, unija ova ili unija ona. Kakav crni ostrakizam. Sa njihove tačke gledišta (koja je jedino bitna), iako stalno upadaju jedno drugom u reč i ne umeju da skrste jednu suvislu rečenicu, ti ljudi su srećni. Ja mogu, uopšte ne pokušavam da zbijam šalu, samo da im zavidim.

(subota, 20. avg 2016, 17:13) - anonymous [neregistrovani]

"Sto se vise menja, sve.....

.......je vise - isto"!!!

(subota, 20. avg 2016, 16:49) - Britanac-anonymous [neregistrovani]

Sta se tu bitno promenilo?

U clanku pise da smo pre imali "bolje novinare" i izvestace. Sta nam je to pomoglo devedesetih? Vdimo kako smo prosli.
Pise da su ranije diplomatska mesta dodeljivana po "nacionalnom kljucu". Danas se dodeljuju po "partijskom kljucu". Sta se tu bitno promenilo?

(subota, 20. avg 2016, 14:13) - anonymousmikloš [neregistrovani]

Zar još

Zar još niste shvatili da je DOS naša ružna prošlost.

(subota, 20. avg 2016, 13:41) - anonymous [neregistrovani]

novi ciljevi.....

Mi vise necemo da gravitiramo prema proslosti.
Necemo da gravitiramo prema starim zaostalim vizantijskim carevinama ,
kraljevima diktatorima crnih ruku . Nas cilj nisu vise ratovi i nase stradanje.
Nas cilj nisu nasi vlastiti grobovi i nase umiranja....
Nas cilj je zivot nasih potomaka i njihov put u buducnost...
Hocemo bolje sutra . Hocemo bolji zivot.
Necemo staru zaostalu diplomatiju... Necemo dati podrsku.....

(subota, 20. avg 2016, 12:08) - https://goo.gl/2nPeuQ [neregistrovani]

Nova diplomatija


Ni jedna zemlja EU više nema veliki uticaj na globalne političke situacije tako da je neosnovano očekivati da Srbija to može imati što je jedan od razloga zašto je poželjno da Srbija bude u sastavu EU!

(subota, 20. avg 2016, 11:41) - draganNS [neregistrovani]

sve

receno jako podvlaci gde smo i gde ovaj cirkus ide argumente niko nemoze pobiti,konacno neko pametan-hvala na razumu

(subota, 20. avg 2016, 11:33) - anonymous [neregistrovani]

Problem svih problema

Ovo je kljucni problem (i to ne samo u diplomatiji):
"Наша је дипломатија од 1980. године у великој мери сведена на синекуру за заслужне, уточиште за истрошене и услужни туристички сервис за актуелне политичаре на власти."

(subota, 20. avg 2016, 10:30) - Dragoljub-Minhen [neregistrovani]

A ko je na to uticao?

Internet i spijunaza su definitivno izmenili planetu i poslali mnoge u penziju?! Amerika je svojim "strateskim podmetacinama" zatrovala sve nivoe medjuljudskih odnosa i bacila diplomatiju u cirkus!

Beleška o autoru

Beogradska "Čigoja" objavila je nedavno knjigu "Između Turske i Evrope: zapisi i svedočanstva između dve diplomatske misije" ambasadora Srbije u Grčkoj Dušana Spasojevića.

Knjiga obuhvata Spasojevićeve analitičke i komentatorske tekstove objavljivane u beogradskim dnevnim listovima i nedeljnicima između dve ambasadorske misije, u Turskoj (2010-2013) i Grčkoj, gde se nalazi od prošle godine.

Spasojević je diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu, a magistrirao međunarodne odnose na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka. Pre diplomatske karijere bio je angažovan u Saveznom ministarstvu unutrašnjih poslova i u Ministarstvu odbrane.

Internet portal RTS-a ovim tekstom završava objavljivanje najinteresantnijih delova iz knjige Dušana Spasojevića. Zahvaljujemo autoru i izdavaču.