Tursko-nemačka balkanska jednačina

Odnosi Turske i Nemačke u poslednja dva i po veka prevalili su dug put – od prusko-osmanskog sporazuma o prijateljstvu 1761. godine, do svojevrsnog rivalstva na početku novog milenijuma.

Beleška o autoru

Beogradska "Čigoja" objavila je nedavno knjigu "Između Turske i Evrope: zapisi i svedočanstva između dve diplomatske misije" ambasadora Srbije u Grčkoj Dušana Spasojevića.

Knjiga obuhvata Spasojevićeve analitičke i komentatorske tekstove objavljivane u beogradskim dnevnim listovima i nedeljnicima između dve ambasadorske misije, u Turskoj (2010–2013) i Grčkoj, gde se nalazi od prošle godine.

Spasojević je diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu, a magistrirao međunarodne odnose na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka. Pre diplomatske karijere bio je angažovan u Saveznom ministarstvu unutrašnjih poslova i u Ministarstvu odbrane.

Internet portal RTS-a objavljuje najitereantnije delove iz knjige Dušana Spasojevića.

Iako jedni protiv drugih nisu ratovali još od druge opsade Beča 1683. godine, u poslednje vreme tursko-nemački odnosi našli su se na silaznoj putanji. Jedan od uzroka razmimoilaženja je – Balkan.

Koreni tursko-nemačkog sučeljavanja na Balkanu sežu duboko, a danas se, pored drugih razloga, mogu pronaći i u imperijalnoj nostalgiji, posebno eksponiranoj u neoosmanističkom diskursu aktuelnog šefa turske diplomatije.

Ono što je kroz najveći deo istorije bio najmanji zajednički sadržilac turske i nemačke balkanske politike jeste obostrani interes da se sputa i suzbije srpski uticaj na ovom poluostrvu.

Kada je razbijanjem Jugoslavije taj cilj unekoliko ostvaren i uklonjena najveća brana povratku Nemačke i Turske na Balkan, nastupile su prve trzavice između Ankare i Berlina. Erdoganova Turska u današnjoj Nemačkoj vidi glavnu prepreku na svom putu ka Evropi, na kome je Balkan odskočna daska.

Berlin Angele Merkel na balkansku ulogu Ankare gleda kao na remetilački faktor za ostvarenje sopstvene dominacije u Evropi. Nije nikakva tajna da je upravo Nemačka ona članica Evropske unije koja se najgrlatije protivi prijemu Turske u taj klub.

Dosipajući so na živu ranu, kancelarka Merkel, umesto punopravnog članstva, Turskoj nudi nekakvo „privilegovano partnerstvo“ za koje Ankara ne želi ni da čuje, smatrajući, sa punim pravom, takvu ponudu nepristojnom.

Ono što naš region čini posebno važnim poprištem nemačko-turskog rivalstva jeste činjenica da je Balkan ono mesto koje u turskoj nacionalnoj svesti predstavlja izvorište njenog evropskog legitimiteta, mesto na kojem svojim prisustvom današnja Turska, između ostalog, dokazuje i svoj zapadni identitet.

U poslednjih nekoliko godina Ankara i Berlin najčešće su se konfrontirali u Bosni i Hercegovini. Dok se, primerice, Nemačka zalagala da mandat visokog predstavnika
pređe u nadležnost EU, Turska je bila protiv. Kada je Ankara insistirala da BiH ubrzano krene ka članstvu u NATO-u, Berlin je stavio veto na njen napredak.

Računica je sasvim prosta. Nemačka u NATO-u igra sporednu ulogu i punopravno članstvo balkanskih zemalja u toj alijansi ne jača, već relativizuje značaj uloge Berlina u regionu. S druge strane, svako primicanje Balkana EU, u kojoj Nemačka sada dominira i u političkom smislu, slabi uticaj Ankare, koja je već decenijama zaglavljena u čekaonici tog kluba.

Iako su i Ankara i Berlin među prvima priznali jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije, svojevrsno rivalstvo dve zemlje na svakom koraku oseća se čak i na tom pitanju. Dok se, na primer, jedan za drugim na čelu Kfora smenjuju nemački generali, turske trupe u južnoj pokrajini deluju kao prost dekor.

Egzaltiranu izjavu premijera Erdogana da je „Kosovo Turska, a Turska Kosovo“ valja sagledavati i kao posledicu frustriranosti time što je, i pored ogromnih napora turske diplomatije u promovisanju nezavisnog Kosova, Ankara u potpunosti isključena iz razgovora Beograda i Prištine koji se vode pod pokroviteljstvom EU.

Na kraju krajeva, ambicija Turske da na Balkanu bude važan igrač u neoosmanističkoj koncepciji podrazumeva muslimanske zajednice kao ključno uporište i oslonac za ostvarivanje njenog uticaja.

Međutim, u percepciji većine balkanskih muslimana, za sada, njihova sila zaštitnica nije Turska, već evropska perspektiva Balkana koja najviše zavisi od dobre volje Nemačke.
Uloga Srbije u balkanskom odmeravanju snaga Ankare i Berlina nije mala, niti jednostavna. Istanbulska deklaracija iz aprila 2010. godine u Berlinu je svojevremeno doživljena kao prst u oko, odnosno zeleno svetlo Beograda za ulazak Turske na Balkan.

S druge strane, nova Vlada Srbije nedvosmisleno se, kroz izjave njenog prvog čoveka, opredelila za „više Nemačke na Balkanu“. U balkanskom računu više Nemačke jednako je manje Turske. Koliko Balkana ostaje balkanskim narodima nepoznata je u ovoj jednačini.

(Tekst je objavljen u nedeljniku NIN, br. 3315, jul 2014)

broj komentara 8 pošalji komentar
(ponedeljak, 25. jul 2016, 22:21) - Istoričar [neregistrovani]

Pogrešan podatak

Nije tačno da Turska nije ratovala sa Nemačkom i Austrijom (čiji je car do 1806 bio ujedno i car "Rimskog carstav nemačkog naroda") posle opsade Beča. U XVIII veku su ratovali tri puta, od toga dva puta u Srbii, 1716-1718. i 1737-1739, a zatim još i 1787-1971 na području današnjih Rumunije i Moldavije. Tokom tog rata su na austrijskoj strani ratovali i dobrovoljci iz Srbije, organizovani u froajkor kapetana Koče Anđelkovića ("Kočina krajina", gde su prva vojnčka iskustva sticali Karađorđe i druge kasnije vojne starešine 1. srpskog ustanka.

(subota, 23. jul 2016, 17:08) - anonymous [neregistrovani]

Zbog svoje naivnosti ,...

pametovanja ,borbe za vlast ,pa makar i u jednom selu ...nismo znali nikada ,sta uraditi i koje i koliko veliko zlo , srljamo ,puno trazimo idealno ,....a ni sami nismo idealni ,prema tome ,moj je stav ,svi vise ,a TURSKA najmanje....

(subota, 23. jul 2016, 16:59) - anonymous [neregistrovani]

Rusija i Kina

Zasto onda nema nasih ljudi u Rusiji i Kini, ni priblizno koliko u Njemačkoj? Pogledajte koliko je pomoci dala Njemacka, a koliko Rusija i Kina. Između Njemacke, Rusije, Kine i Turske uvijek bih prvo izabrao Njemacku da tamo zivim. Bolje da mi oni dodju na Balkan kad vec neko mora. Oni su ujedno i jedina država koja ako ponudi saveznistvo, uvijek bude pouzdan saveznik. Srbiji je ponudila to saveznistvo i to treba prihvatiti.

(subota, 23. jul 2016, 16:12) - anonymous [neregistrovani]

@: "Pošteno govoreći"

Kako vi to znate da Rusija i Kina imaju polupraznu drzavnu kasu ? Rusija, a posebno Kina su u ogromnoj ekeonomskoj ekspanziji, mnogo vecoj nego EU i SAD, a to je ono sto nas treba da interesuje. Saradnja sa onima koji su u ekspanziji, vaznija je po nase interese od saradnje sa bogatima cija moc opada. To su proste stvari, na stranu to sto prica o siromastvu i ogromnim problemima u Rusiji i Kini ne odgovara istini, vec je deo zapadne propagande. Kao i prica o uvozu hrane - Rusija proizvodi hranu u vrednosti od 70 milijardi dolara, a uvozi ono sto ne moze proizvesti na svojoj teritoriji zbog specificnih klimatskih uslova. Drugo, znate li samo koliko strucnjaka iz SAD-a i EU danas radi u Kini, a svakodnevno se njihov broj poevecava. A sto se tice uloge regionalnih, evropskih i svetskih sila na Balkan, moramo da znamo da je Srbija propustila jednu veoma vaznu istorijsku sansu propustajuci tzv. "Londonski ugovor" i stvaranjem Jugoslavije koja je odgovarala svima samo ne srpskom narodu - sansu da postane regionalna sila, da spreci stvaranje vestackih nacija koje su rasturile srpski nacionalni korpus i od Srbije stvorile malu i nevaznu zemlju od svega 7 miliona stanovnika. Da je bilo pameti, Srbija kao regionalna sila od 20 miliona ljudi mogla je biti most izmedju Nemacke i Turske s jedne i zapada i Rusije s druge strane. Ovako smo nazalost sredstvo za potkusurivanje razlicitih sila, pa cak i onih regionalnih. Ali u ovoj situaciji, mislim da je manje zlo izabrati Nemacku nego Tursku. Zasto ? Politika Nemacke se prema Srbiji i srpskim naionalnim interesima nece menjati isto kao sto se turska politika prema nama nece menjati i to nije dobro po nas. Ali je dobro to sto je Nemacka za razliku od Turske ekonomski, drustveno, civilizacijski, demokratski i institucionalno na nivou na kojem Turska nikada nece biti pa saradnja sa istom moze da nam donese ogroman benefit u ekonomiji ukoliko to iskoristimo na pravi nacin. A ekonomski snazna zemlja se uvek mnogo lakse bori i izbori za svoje nacionalne interese. Uostalom, da li bilo ko u Srbiji zeli da vidi sistem kakav je sada u Turskoj ? Mislite o tome.

(subota, 23. jul 2016, 15:57) - Doktorand na FPN [neregistrovani]

Uvek na suprotnim stranama

Dobar tekst. Treba znati - jedine dve velike nacije koje su uvek, strateški i geopolitički, suprotstavljene Srbiji jesu Turska i Nemačka. Samo i jedino te dve, kao što istorija i pokazuje. Sve ostale mogu i ne moraju biti, zavisno od konteksta. Ni SAD, ni Rusija, ni Britanija ni bilo koja druga država nisu nama toliko, svojim položajem i prosto svojim interesima (u ovakvom, surovom realpolitičkom svetu kakvom živimo) na suprotnim stranama kao Turska i Nemačka. I bilo kakvim vezivanjem za te dve zemlje, dugoročno, ne može se očekivati neka svetla budućnost. Ovo sve dok se svet ne ustroji na drugim principima, a ne geostrategijskim. Ali ne vidim da će se to brzo desiti. Dakle, sve dok "geography matters", Turci i Nemci nam ne mogu biti saveznici.

(subota, 23. jul 2016, 15:31) - anonymous [neregistrovani]

Balkan je mnogima važan

Balkan je bio interesantan mnogima a ne samo Turcima i Nemcima. Ambicije Rusije da izađe na Mediteran preko Balkana i interesi Britanije da to ne dozvoli ni Rusiji ni Nemačkoj malo bolje osvetljavaju dešavanja ovde, kako u prošlosti tako i sada. Živimo na prostoru preko koga su se velike sile borile za dominaciju u svetu a mi smo samo posmatrači na toj svetskoj pozornici.

(subota, 23. jul 2016, 15:30) - Bongo [neregistrovani]

Re: "Pošteno govoreći"

" ....... okrenuti se izvjesnosti Rusije i Kine"

Rusije, koja kraj obradive zemlje u površini jednog manjeg mora, i pored mizernih nadnica, uvozi hranu sa mrskog im Zapada ? Koja kraj tolike nafte, plina i svakojakog bogatstva ima (polu)praznu državnu kasu ?
Ili Kina. Tu zemlju čekaju unutrašnji problemi ( radnici iz unutrašnjosti koji rade i spavaju na smjenu u vječito toplom krevetu kao u podmornici, dakle, oni će htjeti svoj dio kolača mjesto sadašnjih mrvica ), + ko-zna-koliko još drugih probema, od zagađenja, preko energije i sirovina, do prenatrpanog obalnog pojasa i "puste" unutrašnjosti. 

(subota, 23. jul 2016, 14:25) - anonymous [neregistrovani]

поштено говорећи

Од два зла, како изабрати мање? Једноставно изабрати трећи пут, јасно и недвосмислено. Захвалити се и Њемачој и Турској, на дивној сарадњи, препуној успјеха, и окренути се извјесности Кине и Русије.

Beleška o autoru

Beogradska "Čigoja" objavila je nedavno knjigu "Između Turske i Evrope: zapisi i svedočanstva između dve diplomatske misije" ambasadora Srbije u Grčkoj Dušana Spasojevića.

Knjiga obuhvata Spasojevićeve analitičke i komentatorske tekstove objavljivane u beogradskim dnevnim listovima i nedeljnicima između dve ambasadorske misije, u Turskoj (2010–2013) i Grčkoj, gde se nalazi od prošle godine.

Spasojević je diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu, a magistrirao međunarodne odnose na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka. Pre diplomatske karijere bio je angažovan u Saveznom ministarstvu unutrašnjih poslova i u Ministarstvu odbrane.

Internet portal RTS-a objavljuje najitereantnije delove iz knjige Dušana Spasojevića.