Redžep Tajip Erdogan - Apsolutista sa vizijom

Političar od rase, vaspitavan u idejama patrijarhalnog asketizma i sunitskog islama, čovek iz naroda retke oštroumnosti i lider s velikim darom opštenja sa masama i familijarnosti u ličnom kontaktu - prema Redžepu Tajipu Erdoganu, u uskom izboru između ljubavi i mržnje, gotovo je nemoguće ostati rezervisan.

Beleška o autoru

Beogradska "Čigoja" objavila je nedavno knjigu "Između Turske i Evrope: zapisi i svedočanstva između dve diplomatske misije" ambasadora Srbije u Grčkoj Dušana Spasojevića.

Knjiga obuhvata Spasojevićeve analitičke i komentatorske tekstove objavljivane u beogradskim dnevnim listovima i nedeljnicima između dve ambasadorske misije, u Turskoj (2010-2013) i Grčkoj, gde se nalazi od prošle godine.

Spasojević je diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu, a magistrirao međunarodne odnose na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka. Pre diplomatske karijere bio je angažovan u Saveznom ministarstvu unutrašnjih poslova i u Ministarstvu odbrane.

Internet portal RTS-a objaviće narednih sedmica najinteresnantnije delove iz knjige Dušana Spasojevića.

Prešao je put od uličnog prodavca đevreka u siromašnoj istanbulskoj četvrti Kasimpaša, preko uspešnog gradonačelnika najvećeg grada u Evropi i političkog zatvorenika, do neprikosnovenog vođe Partije pravde i razvoja, koja već dvanaest godina vlada Turskom. Uz Kemal-pašu Ataturka, koji se na čelu države-naslednice Osmanske imperije nalazio 15 godina (1923-1938), Erdogan nesumnjivo predstavlja najznačajniju figuru moderne Turske.

Na političkoj mapi današnje Evrope turskoga premijera moguće je porediti samo sa dva lidera. Uz nemačku kancelarku Angelu Merkel i ruskog predsednika Vladimira Putina, u novom milenijumu jedino Erdogan duže od dva izborna mandata suvereno vlada zemljom koja, zahvaljujući svojoj veličini, broju stanovnika, geostrateškom položaju, istoriji i tradiciji, ima potencijal da utiče na zbivanja van sopstvenih granica.

Za razliku od Putina i Merkelove, koji su na svoj put do trona krenuli iz duboko ukorenjenih establišmenata Rusije i Nemačke, vođa turskih konzervativaca potekao je iz miljea koji je prethodnih 80 godina predstavljao proganjanu marginu turskog društva.

Za razliku od ruskog predsednika, koji je od svog prethodnika na tacni dobio prerogative apsolutne vlasti, i nemačke kancelarke, koja je nasledila sve mehanizme jednog dobro ustrojenog sistema, Tajip Erdogan je u novembru 2002. preuzeo kormilo klimavog broda, čija je čitava posada tokom prvog mandata radila sve da novog kapetana onemogući u nameri da tursku lađu usmeri u pravcu za koji je dobio mandat od naroda.

Prve godine vladavine harizmatičnog Erdogana i njegove partije, čvrsto ukorenjene u islamističkoj ideologiji, protekle su u stalnom odmeravanju snaga sa bastionima sekularizma koji su ih okruživali sa svih strana.

Nasuprot Erdoganu nisu se našli samo druga po snazi armija NATO saveza, čitava administracija i pravosuđe, već i tradicionalno sekularna štampa i njeni vlasnici, oličeni u nekolicini najbogatijih turskih porodica.

Kao u kakvoj šahovskoj simultanci, odvažni i lukavi Erdogan, poput Makijavelijevog "lava i lisice", jedne je privukao na svoju stranu, a druge, bez milosti, do nogu potukao.

U uspostavljanju apsolutne vlasti u Turskoj, Erdogan je istovremeno uspostavljao neverovatna savezništva - sa Evropskom unijom u pretpočinjavanju svemoćnih Turskih oružanih snaga, sa uticajnim islamskim verskim pokretom imama iz Pensilvanije, Fethulaha Gulena, u uspostavljanju kontrole nad pravosuđem i policijom, sa duboko ukorenjenim turskim nacionalizmom u ovladavanju masama.

Tajna uspeha svakog vladaoca leži u odabiru kompetentnih i lojalnih saradnika, te postizanju i deobi blagostanja sa svojim podanicima. U ovih dvanaest godina turski premijer je u velikoj meri uspeo i u jednom i u drugom. Da sreća prati hrabre slikovito govori i njegov primer.

Apsolutističke tendencije njegove vladavine u poslednjih nekoliko meseci, koje bi ga svakako u negativnom svetlu eksponirale u zapadnom svetu kome Turska kroz članstvo u NATO savezu pripada od 1952. godine, ostale su u senci ukrajinske krize i obnovljenog sučeljavanja Zapada i Rusije. Poslanici Erdoganove partije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope su prošle nedelje redom glasali u korist Putinove Rusije.

(Tekst je objavljen u nedeljniku Vreme, br. 1215,17. april 2014.)

broj komentara 12 pošalji komentar
(subota, 16. jul 2016, 19:33) - Nikola [neregistrovani]

milorad zna.

milorad zna sta priča. Ovaj puč je kopija puča španskog kralja Huan Karlosa 23-02-1981. godine. Puč koji je izveo deo španske vojske, ali danas svi već znao, u stvari je bio samo pozorištička predstava da bi španski kralj Huan Karlos dobio veću popularnost i da postane idol mase u koga bi španski narod godinama gledao kao u oca.

(subota, 16. jul 2016, 16:09) - milorad [neregistrovani]

predstava za decu.....

ako se imalo covek razume u politiku i ako prati zbivanja uopste,onda ce biti skoro 100% siguran,da je ovaj tzv.puc izveden u reziji erdogana,da bi jos vise ucvrstio svoju vlast i kako bi mogao da se obracuna sa neistomisljenicama.kako je to uradio i prevario jedan dio vojske,to je vec visa politika,ali da je to stvarno uradila vojska,to ne bi izgledalo kao predstava za djecu,nego bi erdogan i njegovi bili za tili cas uhapseni,granice zatvorene a komunikacije sve ukinute,a neovako providno,kao erdogan zove narod na ulice,a pucisti nista ne cine.nijenego?

(subota, 16. jul 2016, 13:57) - Atlija

da

Ja ga podrzavam.

(subota, 16. jul 2016, 13:35) - anonymous [neregistrovani]

Sigurno

da je "puc" napravljen da bi se vlast cvrsto ustolicila i vladala,koja bi vojska pogotovu Turska to sebi dozvolina,lose reziran film.

(subota, 16. jul 2016, 12:47) - nikola [neregistrovani]

kakav USA fijasko

Puce Americki puc posle Bregzita koji je takodje protiv zelje I volje istih Svet se promenio Sad treba videti sta ce I'm Ardogancic uraditi

(subota, 16. jul 2016, 12:12) - anonymous [neregistrovani]

Polako

Erdogana ce srusiti Evropa i SAD jer im kao takav neodgovara, samo polako...

(subota, 16. jul 2016, 11:41) - anonymous [neregistrovani]

Апсолутиста

увек сања да постане већи апсолутиста, у овом случају султан. Сада је вероватно јаснија позадина обарања Руског војног авиона. Новац и моћ коју је имао после овога биће још већа.

(subota, 16. jul 2016, 11:21) - anonymous [neregistrovani]

Smena vlasti

U osnovi, religijske razlike su problem u odnosu muslimana i evropljana. Islam nije miroljubiv i to je cinjenica. Kriticka svest i zelja za slobodom se probudila i u Turskoj! Ne mozete ljudska bica drzati pod kontrolom a da budu srecna!

(subota, 16. jul 2016, 09:11) - anonymous [neregistrovani]

Србија

Није могуће мада је овде већ био државни удар са насилном променом власти. Срећом, преживели смо их некако.

(subota, 16. jul 2016, 08:57) - Апсолутизам [neregistrovani]

Овако нешто у Србији...

ипак,није могуће!

Beleška o autoru

Beogradska "Čigoja" objavila je nedavno knjigu "Između Turske i Evrope: zapisi i svedočanstva između dve diplomatske misije" ambasadora Srbije u Grčkoj Dušana Spasojevića.

Knjiga obuhvata Spasojevićeve analitičke i komentatorske tekstove objavljivane u beogradskim dnevnim listovima i nedeljnicima između dve ambasadorske misije, u Turskoj (2010-2013) i Grčkoj, gde se nalazi od prošle godine.

Spasojević je diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu, a magistrirao međunarodne odnose na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka. Pre diplomatske karijere bio je angažovan u Saveznom ministarstvu unutrašnjih poslova i u Ministarstvu odbrane.

Internet portal RTS-a objaviće narednih sedmica najinteresnantnije delove iz knjige Dušana Spasojevića.