Zašto Arapi ne žele SAD u Siriji

Dok poslušni američki mediji kao papagaji ponavljaju mantru da vojna podrška SAD isključivo služi u humanitarne svrhe, mnogi Arapi vide trenutnu krizu kao još jedan rat za naftovode i geopolitičke interese. Pre dubljeg padanja u vatru, bilo bi pametno razmotriti činjenice koje podržavaju to gledište.

Prema njihovom mišljenju, američki rat protiv Bašara el Asada nije počeo mirnim građanskim protestima tokom Arapskog proleća 2011. godine, već deceniju ranije kada je Katar predložio izgradnju 1.500 kilometara dugog i deset milijardi dolara vrednog gasovoda kroz Saudijsku Arabiju, Jordan, Siriju i Tursku.

Katar sa Iranom deli gasno polje "Južni pars", koje je najbogatije nalazište prirodnog gasa na svetu. Doskorašnji embargo zabranjivao je Iranu da prodaje gas u inostranstvu. Sa druge strane, gas iz Katara može da stigne do evropskih potrošača samo morem, što ograničava količinu i značajno poskupljuje transport.

Zamišljeni gasovod povezao bi Katar direktno sa evropskim tržištem preko gasnih skladišta u Turskoj, što bi doprinelo dobroj zaradi od transpornih marži. Tursko-katarski gasovod pružio bi sunitskim kraljevstvima ključnu dominaciju nad svetskim tržištem prirodnog gasa, što bi ojačalo i Katar, američkog najbližeg saveznika u arapskom svetu.

Na teritoriji Katara nalaze se dve ogromne baze američke Vojske i centralna komanda za Bliski istok.

Evropska unija, koja 30 odsto svojih potreba za gasom nabavlja u Rusiji, jednako je zainteresovna za taj gasovod. To bi zemljama EU pružilo jeftinu energiju i oslobađanje od Putinove eknomske i političke stege. Turska, ruska mušterija broj dva, naročito je bila nestrpljiva da se oslobodi gasne zavisnosti od istorijskog rivala, kako bi se pozicionirala kao važan čvor za azijske energente na putu ka evropskom tržištu.

Od katarskog gasovoda proftirao bi i konzervativni sunitski režim Saudijske Arabije koji bi stekao uporište u većinski šiitskoj Siriji. Geoplitički cilj Saudijaca je da zauzdaju ekonomsku i političku moć svog najvećeg rivala, šiitskog Irana bliskog rivala Bašara el Asada. Saudijska kraljevina shvatila je američku pomoć šiitskom režimu u Iraku u preuzimanju vlasti (i skorašnje ukidanje trgovinskih sankcija Iranu) kao degradaciju statusa regionalne sile i zato se već uključila u rat u Jemenu. Taj sukob u direktnoj je supšrotnosti sa iranskim interesima, uz saudijski genocid protiv plemena Huti, koji Iran podržava.

I naravno, tu su i Rusi kod kojih 70 odsto izvoza gasa odlazi u Evropu i koji gasovod koji bi povezivao Katar i Tursku vide kao suštinsku pretnju. S Putinove tačke gledišta, katarski gasovod je zavera NATO kako bi se promenio status kvo, Rusiji uskratilo jedino uporište na Bliskom istoku, ugušila ruska ekonomija i okončala ruska dominacija na evropskom tržištu energenata. Još 2009. godine, Asad je rekao da će odbiti da potpiše sporazum kojim bi dozvolio da gasovod prođe kroz Siriju kako bi "zaštitio interese ruskih saveznika".

Asad je dodatno razgnevio sunitske monarhe u Zalivu pošto je podržao rusku ideju o "Islamskom gasovodu" čija trasa vodi preko iranske strane gasnih polja, kroz Siriju pa sve do libanskih luka. "Islamski gasovod" bi načinio šiitski Iran, a ne sunitski Katar zvaničnim snabdevačem na evropskom energetskom tržištu i dramatično povećao iranski uticaj na Bliskom istoku i u svetu. Izrael je, razumljivo, bio odlučan u nameri da podrije "Islamski gasovod", koji bi doneo pravo bogatstvo Iranu i Siriji i ojačao njihove štićenike, Hezbolah i Hamas.

Tajne depeše i izveštaji američkih, saudijskih i izraelskih obaveštajaca navode na zaključak da su vojni i obaveštajni planeri, u trenutku kada je Asad odbacio katarski gasovod, hitro došli do zajedničkog zaključka da je sunitska pobuna u Siriji usmerana ka svrgavanju na saradnju nespremnog Asada izvodljiv put ka ostvarivanju zajedničkog cilja - gasovoda između Turske i Katara.

CIA je, prema izveštajima koje je objavio Vikiliks, počela da finansira opozicione grupe u Siriji još 2009. godine, odnosno nedugu pošto je Asad odbio da podrži gasovod. Važno je napomenuti da se ovo desilo mnogo pre ustanka protiv Asada, koji je bio inspirisan Arapskim prolećem.

(Izvod iz opširnog članka Roberta Kenedija Mlađeg objavljenog na sajtu politico.com)