Samo "Simens" Srbiju spasava

Da li je Zapadni Balkan još uvek "bure baruta", kao što je nedavno izjavio kancelarkin gost, italijanski premijer Renci, pitali su novinari na nedeljnom brifingu u sedištu vlade u Berlinu. Nemačka diplomatija ne bi upotrebljavala tu vrstu jezika, glasio je odgovor. Problemi regiona se po njoj pre mogu nazvati "čvorom", posebno u odnosima između Beograda i Prištine.

Između fraze "bure baruta", kojom je evropska štampa pre 25 godina propratila raspad Jugoslavije, i "čvora" spomenutog na razgovoru s novinarima u transparentnom staklenom brodu-sedištu berlinske vlade, leži četvrt veka. Od ratne, balkanske regionalne krize su u međuvremenu postale civilne, što znači miroljubive i rešive.

Time da je region iz statusa ratne bombe unapređen u status političke nelagode, stvoreni su uslovi koji će ići na ruke onoj strani koja ima bolje nerve, više političkog strpljenja i izoštreniji fokus na ekonomiju.

"U čitavom regionu vidljivi su ožiljci ratova iz devedesetih godina. Tek će intenzivnija saradnja državnih aktera na terenu bez ostatka ukloniti napetosti iz bilateralnih odnosa. Za to je potrebna Evropa - ona može i hoće učiniti svoj deo da se te napetosti izbrišu. U tom kontekstu treba videti ulogu nemačke kancelarke i nemačke vlade", čulo se u Berlinu.

Ono što se tom prilikom nije čulo, jeste detaljnija formulacija poslednje rečenice: U zapadnobalkanskom kontekstu Nemačka nema tek tako neku ulogu, već odlučujuću ulogu.

Nijedna druga evropska zemlja nema toliko volje, prilike, finansija, istorijske odgovornosti i vlastitog "čvora" griže savesti, da se u pozitivnom smislu bavi aktuelnim prilikama na Zapadnom Balkanu.

Francuska polako postaje zatočenik vlastite unutrašnje politike, sva njena energija ide na to da pokaže kako nema problema sa domaćim islamskim terorizmom, da je nacionalna politička desnica obična farsa i da Pariz s lakoćom može voditi dugi ekonomski rat s Rusijom.

Velika Britanija se bavi Zapadnim Balkanom samo kad vidi da se trendovi polako smiruju i da ih treba preokrenuti. Italijanski premijer čita novine iz '91. godine. Sjedinjenim državama je bitno da formalni aranžman s granicama ostane na snazi, zovi ih kako hoćeš.

Uloga Rusije ograničava se na politiku ciljanih korektiva koji sami po sebi ništa ne rešavaju, samo vraćaju loptu na teren. Ostali su mali, nezainteresovani ili nepristojno zainteresovani.

Ali Nemačka, to je druga priča. Ona se uči da bude nepristrasna, trenira regionalnu neutralnost koja joj je nedostajala u prvim danima raspada Jugoslavije, traži put između vlastite novootkrivene moći, udvarača na terenu i logike pravde i pravičnosti. Nije rečeno da će ga naći, ali stvari trenutno ne izgledaju loše.

"Vidimo svetlost, vidimo senke"

Izrazito loših vesti po Srbiju nema. Sigurno da poseta Angele Merkel Bosni i Hercegovini "ima veze i sa godišnjicom srebreničkog masakra", kako je rečeno na brifingu u Berlinu. Srebrenica je međutim istorijski i moralno loša vest po srpsku naciju, tragična za muslimane u Bosni, ali ne i aktuelna politička vest koja tematski nosi predstojeću Merkelinu posetu, posebno ne aktuelno-politička toljaga za pacifikaciju službenog Beograda.

Ostale vesti spadaju u dobre, odnosno, u poređenju bolje nego one koje Berlin odašilje Albaniji, BiH i Kosovu.

U prigodnom intervjuu kancelarke, koji je ove subote objavljen na sajtu nemačke vlade, Merkel sumira situaciju na sledeći način: Sa Srbijom su neka poglavlja već otvorena, "iako smo još na početku"; sa Albanijom treba "napraviti još dosta", sa BiH je posebno loše, "tamo politička situacija stagnira". Merkelin rezime glasi: Pomerili smo se napred.

Ono što je novo, barem novo od posete kosovskog premijera Berlinu pre nekoliko dana, jeste da Nemačka sad već otvoreno govori o "uslovljavanju" evropskih opcija i Prištini, a ne samo Beogradu. Time je logički pripremljen teren da se u nastavku pregovora Priština otvoreno nađe pod optužbom opstrukcije.

Na konstataciju sagovornika da "Kosovo leži između Srbije i Albanije", jasnu aluziju na činjenicu da se Evropa nosi sa interesima dve, a ne jedne albanske države u regionu, kancelarka Merkel odgovara kako se "u odnosima Srbije i Albanije vidi svetlost, vide senke, ali da osetljive biljke saradnje već rastu".

"Osetljive biljke" se odnose na zajedničke infrastrukturne projekte, saradnju u oblasti nauke i obrazovanja, male praktične pomake u svakodnevici.

Samo ekonomija Srbiju spasava

Nemačka, Italija i Rusija su tri najvažnija trgovinska partnera Srbije, ekonomski pokazatelj koji se grafički može prikazati formulom EU - Rusija 2:1. Ukupna trgovinska razmena Nemačke i Srbije iznosila je prošle godine 3,13 milijardi evra (srpski deficit pola milijarde).

U poslednjih nekoliko godina, Nemačka se profilisala kao najveći bilatelarni donator Srbije. Prema podacima berlinskog Ministarstva spoljnih poslova, Nemačka je od 2000. godine za projekte modernizacije infrastrukture, stabilizacije poslovne klime, ulaganja u mala i srednja preduzeća na lokalnim nivoima, ukupno dala 1,6 milijardi evra.

Iz evropskih pristupnih fondova je između 2007. i 2013. Srbiji isplaćeno 1,4 milijarde evra, od toga jednu petinu Nemačka. (Kad drugi put deo javnosti u Srbiji počne da žali Grčku zbog surove evropske politike, neka samo sabere koliko je Grčka dobila i dobijala od Unije, i neka to uporedi sa visinom sume zbog koje Srbija, objektivno, treba da bude srećna...)

Nemački poslovni divovi - "Henkel", "Simens", "Štada", "Metro", "Dajmler benz", "Boš", odavno su u Srbiji. Ekonomska saradnja je formalizovana kroz Nemačko-srpsko ekonomsko udruženje, kulturna kroz Gete-institut i akademsku razmenu studenata (DAAD), društvena postaje jasna kroz podatak da u Nemačkoj živi pola miliona Srba ili Nemaca srpskog porekla.

Simbolički rečeno, Srbija bi morala da digne kulturnu revoluciju da bi se oslobodila nemačkog uticaja, a Nemačka bi morala da potegne rasnu politiku da bi se povukla iz srpske ekonomije. Na svu sreću, ni jedna ni druga opcija nisu realne.

Može se reći da svako dalje ispreplitanje interesa nemačke i srpske privrede povećava spremnost Nemačke za vođenje nepristrasne politike na Zapadnom Balkanu, odnosno smanjuje njen refleks dvojakih aršina.

Da li je ta vrsta motivacije amoralna? Praktičar bi rekao da politika samo crpi inspiraciju iz etičkih kategorija, dok u svakodnevici ostaje zarobljenik utilitarnog koncepta. Sažeto: Samo "Simens" Srbiju spasava.