ponedeljak, 02. avg 2010, 13:43 -> 15:33
Balkanska konfuzija
| The New York Review of Books
Međunarodni sud pravde ćuti o tome da li je nova država priznata ili nije od strane međunarodne zajednice, pažljivo izbegavajući bilo kakvo pominjanje legalnosti Kosova kao države.
Ne postoji ništa iznenađujuće u odluci Međunarodnog suda pravde da je proglašenje kosovske nezavisnosti, 2008. godine, bilo legalno. Kao što se i očekivalo, Vlada Srbije osporila je mišljenje suda i ostala do kraja optimistična, dok su Albanci na Kosovu najavili novi talas priznavanja.
Međunarodni sud podržao je kontroverznu tvrdnju da međunarodno pravo "ne sadrži zabranu deklaracija o nezavisnosti", te svako ako to želi može dati takvu izjavu.
Posle izricanja mišljenja, sud ćuti o tome da li je nova država priznata ili nije od strane međunarodne zajednice, pažljivo izbegavajući bilo kakvo pominjanje legalnosti Kosova kao države.
To je velika šteta, jer vraća pitanje Međunarodnoj zajednici, kojoj nedostaje smernica u secesionističkom pristupu Kosovu.
Tokom raspada Jugoslavije devedesetih godina, milioni građana koji su želeli da jugoslovenska federacija ostane netaknuta, tvrdili su da su deklaracije o nezavisnosti kršenje saveznog ustava. Ostali su usamljeni, bez razumevanja.
Istina je da postoje secesionistički pokreti širom sveta, ali ako manjina nema moćne sponzore da ih podrži vojno, šanse su prilično tanke.
To je razlog zašto većina oslobodilačkih pokreta u Francuskoj i na Sri Lanki nikada nisu doveli do nezavisnosti.
Kada su zvaničnici Sjedinjenih Američkih Država saopštili da je Kosovo jedinstven slučaj, koji neće postati istorijski presedan, na umu su imali duple standarde.
Neposredno po izricanju mišljenja MSP, potpredsednik SAD Džozef Bajden potvrdio je podršku kosovskom narodu, što je bilo jasno da, ako poruka suda ide protiv njih, to neće promeniti ništa u odnosu Vašingtona i Prištine.
Srbi su, naravno, verovali da, kada svi vide da je pravda na njihovoj strani, kada Haški sud presudi da je jednostrano proglašenje nezavisnosti od strane privremenih institucija samouprave na Kosovu bilo nezakonito, da bi 69 zemalja koje su već priznale Kosovo (uključujući Sjedinjene Države i većina članica EU) preispitalo svoju odluku.
Takođe, po tom modelu, međunarodna zajednica bi Albancima predložila da se vrate za pregovarački sto i prihvate ponudu Srbije - visok nivo autonomije, a manje od nezavisnosti.
Srbi obećavaju da nikada neće priznati Kosovo. To može izgledati kao vispren politički potez, "hajde da se pretvaramo da je politika i dalje crno-bela".
Još jedan značajan događaj u vezi Srbije i Kosova dogodio se istog dana kada je sud najavio svoju odluku. Bivši komandant OVK Ramuš Haradinaj i nekadašnji premijer Kosova ponovo su uhapšeni u Prištini, pod optužbama za ratne zločine protiv Srba, Roma i Albanaca.
Haradinaj je ranije bio uhapšen i prebačen u Haški tribunal. Međutim, oslobođen je aprila 2008. godine, zbog nedostatka dokaza.
Ponovno hapšenje usledilo je na zahtev Tužilaštva pod optužbom da je Haradinaj odgovoran za zastrašivanje i nekoliko ubistava svedoka koji su sprečili donošenje pravde.
Da li je to čista slučajnost ili samo dva odvojena suda u Hagu?
Bez obzira na to, dešavanja ponovo ukazuju na rastuće nezadovoljstvo i nejednak pristup u odnosu na ratne zločine počinjene tokom raspada bivše Jugoslavije, gde moćni interesi, na čelu sa SAD, odbijaju da daju jednaku težinu zločina koje su počinili pripadnici različitih etničkih grupa.
Pa, šta se sada dešava? Srbija namerava da, na jesen, pitanje Kosova ponovo pokrene pred Generalnom skupštinom UN. Kosovski lideri, sa svoje strane, očekuju da 31 ili više zemalja prizna kosovsku nezavisnost posle mišljenja MSP.
Stotine hiljada Srba na severu Kosova privatno ne bi imali ništa protiv odvajanja od nove države. U zamenu za osnivanje zone u kojima dominiraju Albanci, Srbija će morati da sačeka na odluku prištinskih vlasti i vidi kakvu će politiku voditi na severu Kosova.
U međuvremenu, ne mogu da zamislim bilo koju rezoluciju dok Sjedinjene Američke Države i Evropska unija insistiraju na tome da granice ne mogu da se pomeraju.
