subota, 02. jan 2010, 07:30 -> 15:14
Avganistan: Kako izbeći ruske greške
Newsweek
Trideset godina od početka sovjetske invazije na Avganistan, a uoči primene nove strategije Obamine administracije, američki magazin "Njuzvik" prenosi reči ruskih vojnih veterana o tome koje greške Sovjeta Amerikanci ne smeju da ponove.
Posle razgovora sa ruskim veteranima koji su učestvovali u ratu u Avganistanu, teško je odupreti se utisku da oni ne navijaju da Sjedinjene Američke Države izgube rat u toj zemlji.
Kod ovih ponosnih ljudi, uspeh NATO-a, u poslu u kome su oni loše prošli, produbio bi osećaj poniženosti i poraza.
"Mi nismo uspeli, nećete ni vi", rekao je general Viktor Jermakov, koji je komandovao sovjetskim snagama u Avganistanu od 1982. do 1983. godine. "Nisu nam verovali, neće verovati ni vama", poručio je Jermakov.
Ambasador Zamir Kabulov, koji je služio u Avganistanu za vreme okupacije i koji je upravo završio svoj četvorogodišnji mandat na mestu ruskog predstavnika u toj zemlji, nije ništa optimističniji.
"Pokušali smo da nametnemo komunizam. Vi pokušavate da nametnete demokratiju", kaže Kabulov.
"Nema te greške koju je napravio Sovjetski savez, a koju međunarodna zajednica nije ponovila", smatra bivši ambasador.
Takav pesimistični stav svakako ne ohrabruje, a eho sovjetske invazije bez sumnje odzvanja novom operacijom koju predvodi američki predsednik Barak Obama.
Obama polaže sve nade u pokušaj da uradi ono što nikome do sada nije pošlo za rukom: "da porazi pobunjenike u Avganistanu i da za sobom ostavi stabilan i legitiman lokalni režim".
Sovjeti, čije su neprilike u Avganistanu počele na Badnji dan pre 30 godina, suočavali su se sa mnogo sličnih izazova: kako se nositi sa plemenskom politikom, kako obuzdati podršku koja pobunjenicima stiže iz susednog Pakistana, kako stvoriti kredibilnu vladu u Kabulu i održivu mrežu bezbednosnih snaga, i sve to sa što je moguće manje civilnih žrtava.
Ipak, i razlike su takođe duboke, i one pokazuju da bi Amerikanci mogli da naprave uspeh tamo gde Rusi nisu uspeli, delimično i učeći se na njihovim greškama.
Talibani bez jake podrške
Teškoće Rusa u Avganistanu su počele odmah kada je počeo rat, sa talasom međunarodnih osuda, mnogo jačim nego što su sovjetski lideri tada očekivali. SAD su SSSR-u nametnule trgovinske sankcije i bojkotovale Olimpijadu u Moskvi 1980. godine.
Obama se danas nalazi u različitoj poziciji. Intervencija NATO-a uživa široku međunardonu podršku, pa i iz Rusije, bar na rečima.
Ali najvažnija razlika između događaja onda i sada je to što talibani nemaju podršku strane supersile koja ih snabdeva novcem i smrtonosnim oružjem. To ih čini lakšim neprijateljem u odnosu na mudžahedine 80-ih godina prošlog veka, koji su bili podržani i naoružavani od strane SAD i Pakistana.
Vašington sumnja da se mnogi stari pobunjenici bore i danas, posebno talibanski komandant Džalaludin Hakani, i da pobunjenici dobijaju podršku iz nekih delova pakistanske obaveštajne službe.
Ali, čak i da je to tačno, trenutni angažman te službe ne može da se poredi sa onom za vreme Sovjeta, delom i zbog toga što se pakistanske civilne vlasti zvanično suprotstavljaju talibanima.
U vreme sovjetske invazije pobunjenici su uz pomoć "stinger raketa", kojima su bili snabdevani posle 1986. godine, uglavnom zahvaljujući kampanji američkog kongresmena Čarlija Vilsona, uspeli da Sovjete liše njihove superiornosti u vazduhu.
Današnji talibani nemaju takvu tehnološku prednost i imaju vrlo malo "prijatelja".
Kao rezultat toga, "Amerikanci su u mnogo boljoj poziciji nego što smo mi ikada bili", smatra Juri Krupnov, direktor ruskog Instituta za regionalni razvoj, koji promoviše jačanje veza između Rusije i Avganistana.
"To neće biti drugi Vijetnam", ocenio je Krupnov.
Podrška naroda
Još jedan razlog za koji je Krupnov takođe u pravu je da NATO uči iz sovjetskih grešaka. Na samom početku pobedu su bez mnogo napora odneli i Sovjeti i NATO.
Ali obe sile su se uskoro suočile sa sličnim problemima: izgubili su podršku naroda zbog civilnih žrtava.
Jermakov se priseća da je naredio svojim trupama da miniraju kanale za navodnjavanje u okolini grada Gardeza 1983. godine. Mnogi dušmani (što je pogrdan lokalni naziv za mudžahedine) su bili ubijeni, ali su i mnogi kanali važni za lokalne poljoprivrednike bili uništeni.
"U jednom trenutku naša avijacija je uništila pola Kandahara, jer neko nije dobio prave instrukcije", kaže Aleksandar Škirando, koji je proveo deset godina u Avganistanu 80-ih godina kao politički i vojni savetnik.
NATO je napravio slične greške, konkretno dva puta je bombardovao svadbe u Kunduzu i Uruzganu, ali ne u takvom obimu kao Sovjeti.
Ukupan broj civilnih žrtava u Avganistanu za vreme sovjetske inzvazije je teško utvrditi, ali brojke se kreću od 700.000 do više od milion žrtava. Prema podacima Ujedinjenih nacija, ukupne civilne žrtve direktno ili indirektno izazvane sadašnjim ratom kreću se od 12.000 do 30.000 ljudi.
Tretman zatvorenika i uticaj Abu Graiba
Amerikanci su bili obazriviji kako bi izbegli brutalnost Sovjeta, ne samo na ratnom polju, već i kada je reč o tretmanu zatvorenika.
Čak i pre nego što je glavni komandujući američke vojske u Avganistanu, general Stenli Mekristal, ove godine naložio da se nadgleda kako se postupa sa ratnim zarobljenicima, skandal sa zatvorom Abu Graib iz 2004. godine doveo je do poboljšanja u tretmanu zatvorenika u američkom kampu za ispitivanje u Bagramu.
I ma koliko strašni bili uslovi u Bagramu, oni su bili ništa u poređenju sa onim što su počinile snage avganistanske tajne policije, koja je uz dozvolu Sovjeta, ubila najmanje 27.000 političkih zatvorenika u ozloglašenom centru u Pul e Šark.
Rusi vole da porede sovjetsku i američku okupaciju. Krupnov kaže: "Ko je više imperijalista, Sovjeti ili Amerikanci?". U stvarnosti, međutim, postoji velika razlika između ponašanja dve vojske.
Sovjeti su u vojnoj operaciji 1984-85. godine povećali broj vojnika na 118.000, kako bi od pobunjenika očistili krajeve kao što su dolina Pandžšir i strateški važan put ka gradu Host. Ali to nije funkcionisalo.
Mudžahedini bi "nestali kao magla", priseća se Paulijus Purikis, regrut poreklom Litvanac, koji je služio kao vodnik. "Nismo nikako mogli da ih uvučemo u direktnu borbu", kaže Purikis.
Američki general Mekristal se nada da će izbeći taj problem sa dodatnim trupama koju su mu sada dostupne, sa kojima će moći da očisti i zadrži čitava područja, a istureni položaji će biti korišćeni da vojska prikuplja informacije i da se sprijatelji da lokalnim stanovništvom.
Sovjeti su takođe probali da pridobiju podršku naroda, ali su taj posao prepustili KGB-u, pa su rezultati bili poražavajući.
Danas se predsednik Avganistana Hamid Karzai pre predstavlja kao zaštitnik prava Avganistanaca koji se nalaze u američkim zatvorima, nego kao neko ko bi vodio mrežu tajnih centara za torturu, što je radio Muhamed Nadžibulah, produžena ruka Sovjeta.
"Glupe ideološke greške"
Sovjeti su takođe napravili zbrku u izgradnji odnosa sa plemenskim liderima. Vasilij Kravcov je proveo 12 godina u Avganistanu, kasnije postao visoki oficir KGB-a, i bio je odgovoran za osnivanje avganistanske tajne i obaveštajne službe. Plemenska politika Paštuna je bila njegova specijalnost, ali i najveće prokletstvo.
Problem je bio, delimično, u komunističkoj agendi da se Avganistanci prosvete tako što će se verske škole zameniti sekularnim i tako što će se umanjiti autoritet lokalnih mula.
"Napravili smo glupe ideološke greške", kaže general Ruslan Aušev, jedan od najviše odlikovanih ruskih komandanata u ratu u Avganistanu. "Rekli smo muslimanima da je religija opijum za narod", kaže Aušev.
Zvaničnici SAD su pokušali da budu kulturno osetljiviji. Kako je Mekristal nedavno napisao u jednom izveštaju, američka vojska spušta gard "kako bi omogućila vojnicima da stupe u vezu sa Avganistancima".
Možda najbliža paralela sa sovjetskom invazijom, i polje gde Vašington može najviše da nauči, jeste kako da potpomognu avganistansku vladu. I tu postoji razlog za optimizam.
Nekadašnja marioneta Moskve Nadžibulah bio je slaba i nepopularna ličnost koga su obesili odmah nakon što su njegovi zaštitnici otišli kućama. Ni Karzai nije omiljen. Ali uprkos svim teškoćama, ipak je u boljoj poziciji u odnosu na svog prethodnika.
Uprkos neregularnostima na prethodnim izborima i navodnim optužbama za korupciju, Karzai je ipak najpopularniji političar u zemlji.
"Zaboravite na uvođenje demokratije"
To je veoma povoljna okolnost, jer je stvaranje dobre lokalne vlasti verovatno najvažniji ključ uspeha, odnosno neuspeha. Da bi to uradio, Vašington bi trebalo da ignoriše ruske savete. Danas ruski veterani smatraju da je glavni razlog njihovog neuspeha bio njihov pokušaj da uvedu način razmišljanja stranaca u dugogodišnji sistem lokalnih plemenskih saveza.
"Zaboravite na ideju da tamo uvedete demokratiju", kaže Jermakov.
Ali komunizam nije bio pravi problem, kao ni demokratija. Zapravo, demokratija je možda i rešenje. Vlada Nabudžalaha je pala, ne zato što je bila sekularna i socijalistička, već zato što se raspala između dva zla, tribalizma i korupcije.
Moskva je nakalemila komunizam na jedan uskogrudi, represivni, naširoko omraženi režim plemenskih klika, nasuprot kome su stajali mudžahedini. Stoga je ključno podržati avganistansku vladu koja bi trebalo da bude, koliko je moguće, uključena u tokove, da bude demokratska i odgovorna.
To znači da Vašington treba da uradi sve u kako bi se pomoglo Karzaiju da popravi svoje pozicije.
SAD su pokazale da su u boljoj poziciji u odnosu na bilo kog drugog okupatora da dobiju bitku na ratnom polju. Izazov je kako izbeći ruske greške prilikom izlaska, i kako postati prva strana sila koja je ostavila Avganistan u boljem stanju nego što ga je pronašla kad je tamo došla.
