Vesti

ponedeljak, 02. jan 2012, 07:30 -> 01:01

The Observer: Još ima razloga za slavlje

Charles Kenny | The Observer

Tačno je, atmosfera je sumorna. Ipak, statistika, kad je reč o privredi, terorizmu i kriminalu, šalje sasvim drugačiju poruku, piše britanski "Obzerver".

Nije lako danas biti optimista kada je reč o stanju zemlje (Velika Britanija) ili planete. Još uvek se suočavamo sa efektima najgore recesije još od vremena Velike depresije, kao i popriličnim rizikom da ponovo "skliznemo" u nju.

Privreda Evrope deluje staro i slabašno u poređenju sa snažnim, mladim tigrovima iz Azije. Terorizam uteruje strah u kosti svima kod kuće, ratu u Avganistanu nema kraja, a protesti u Siriji se guše nasilno. Ekološko stanje planete se, u najboljem slučaju, može opisati kao "krhko". Kako bi iko, u takvim okolnostima, mogao da veruje u bolje sutra?

Ipak, kvalitet života drastično se poboljšao poslednjih decenija u Britaniji, Evropi i svetu. Pretnje održivosti tog razvoja nisu nedokučive, već se s njima može izađi na kraj. Zašto onda ne biti optimista?

Počnimo od privrede. Uprkos skorašnjem zastoju zbog svetske krize, za proteklih 40 godina prosečna plata u Velikoj Britaniji postala je duplo veća, prema podacima Svetske banke. Bogatstvo se širilo svetom, pa se siromaštvo, definisano kao procenat ljudi koji zarađuje manje od 1,25 dolara na dan, praktično prepolovilo od 1990. godine. Za to, između ostalog, zaslugu ima i veliki razvoj Kine i Indije.

Neki na te vesti gledaju sa "crnom slutnjom". Kažu da će Evropa biti "u zapećku" azijskog kontinenta, koji ponovo oživljava. Takvima je jedini odgovor: "Prevaziđite to." Renesansa Azije otvoriće nove mogućnosti za britansku proizvodnju, trgovinu i ulaganja. Najveći proizvođač za Britaniju je indijska "Tata grupa". Ako je to udar na naš ponos, možda je to i dobra stvar.

Duži život, bolje zdravlje

Ne samo što su dugoročna predviđanja za svetsku ekonomiju dobra, već ćemo i mi živeti duže da to i vidimo. Prosečan Britanac, rođen 1960. godine, mogao je da očekuje da će živeti 71 godinu. Danas je životni vek 10 godina duži.

U ovo vreme manje ljudi umire u svim uzrastima. Pre 50 godina, peti rođendan ne bi dočekalo skoro tri odsto dece. Danas je to slučaj sa tek 0,5 odsto. Pomislite na vašu decu ili unuke i pokušajte da zamislite koliko tuge smo pošteđeni tim napretkom. U svetu je 1990. godine 12 miliona dece umrlo pre petog rođendana, a danas ih je manje od osam miliona.

Međutim, ne doživljavaju svi bolje zdravlje i duži život kao dobre vesti. Umesto toga, ljudi brinu ko će da izdržava sve te stare, s obzirom na to da natalitet opada. Naravno da bi bilo bolje da ima više mladih čime bi se lakše izdržavali ljudi kojima se "zlatno doba" produžava sve više. Jednostavno rešenje bilo bi da ih uvozimo.

U stvari, migracija je od ključne važnosti za razvoj domaće privrede. Prema navodima Svetske banke, 1980. godine šest odsto stanovništva u Britaniji bili su imigranti. Danas ih je više od 10 odsto.

Da, velik broj imigranata zaista menja društvenu strukturu. Ipak, oni koji tvrde da će zbog toga "ulicama teći reke krvi" trebalo bi da znaju da je veći broj imigranata doveo i do smanjenja stope kriminala. Istraživanja pokazuju da je broj nasilnih zločina u Engleskoj i Velsu opao 47 odsto od 1995. godine do danas.

Manje ratova, više demokratije 

U svetu su se 1984. godine vodila 24 rata, a do 2008. njihov broj je pao na pet. Broj stradalih u ratnim sukobima opao je za 40 odsto od 2000. do 2008. godine. Na vojsku se troši upola novca u poređenju sa 1990. godinom, a deo te razlike odlazi na zdravstvo i školstvo.

A šta je sa Al Kaidom, za koju neki kažu da planira osvetu za ubistvo Bin Ladena? Kada je reč o egzistencijalnim opasnostima, terorizam je poprilično patetičan. Američki Stejt department saopštio je da je u terorističkim napadima u svetu (uključujući napad na Njujork) od 1999. do 2003. godine poginulo 5.535 ljudi.

Te smrti jesu tragične, ali valja ih pogledati iz šire perspektive. U Britaniji je u istom periodu u saobraćajnim nesrećama stradalo tri puta više ljudi. Sećate li se vremena Hladnog rata i pretnje nuklearnim bombama? Iskreno, ogorčeni Bin Ladenovi prijatelji ne deluju toliko zastrašujuće.

Strah od terorizma nije doveo do ukidanja ljudskih sloboda. Danas imamo više demokratskih zemalja nego ikada pre i ta činjenica zaista "greje dušu".

U poređenju sa terorizmom, ekološki problemi daju više razloga za brigu. Srećom, Britanija je smanjila emisiju ugnjendioksida, a Kina i Indija najavile su da će više koristiti obnovljive izvore energije. Čak su i američki proizvođači automobila najavili manje štetna kola, što uliva nadu u bolju budućnost.

Zbog tehnoloških inovacija biće moguće uhvatiti se u koštac i sa klimatskim promenama. Tehnologija je ljudima pružila obilje predmeta i aktivnosti u kojima mogu da uživaju. Brz internet u Britaniji nije imao skoro niko 1998. godine, a sada ga ima tećina stanovništva. U Africi su vakcine smanjile broj umrlih od malih boginja sa 400 hiljada godišnje na 40 hiljada i to u periodu od 2000. do 2006. godine.

Da, problemi postoje. Ali, mi se sve bolje nosimo sa njima. Za "prosečnog" stanovnika Britanije, Evrope ili planete nije postojalo bolje vreme za život od ovog sada. A to ćemo moći da kažemo i sutra, i prekosutra, i dan posle toga.