utorak, 06. dec 2011, 12:11 -> 18:25
Der Standard: Preuranjen ulazak Hrvatske u EU
| Der Standard
Katolička Hrvatska spada u jezgro Evrope, kao deo Habsburške monarhije kojim se, za razliku od Slovenije, nije vladalo iz Beča, već iz Budimpešte. Iako je Hrvatska formalno zrela za EU, postavlja se pitanje da li usred krize treba primiti zemlju koja nije ni neto platiša, a ni prosečan učenik, piše bečki "Standard".
Na samitu Evropske unije krajem ove nedelje biće potpisan sporazum o pristupanju sa Hrvatskom. I 1. jula 2013. godine ta republika treba da postane članica EU – ali samo ako referendum bude imao pozitivan ishod i ako sadašnje države EU budu ratifikovale sporazum.
Upravo tu moglo bi da bude problema. Hrvatska je formalno zrela za EU, koja je u najtežoj krizi od svog nastanka. Da li u takvoj fazi treba primiti zemlju koja nije ni neto platiša, a ni prosečan učenik?
Uostalom, njen bivši premijer Ivo Sanader je zbog korupcije na sudu. I austrijski trgovinski delegat u Zagrebu Roman Rauh je rekao za Virtšaftsblat: "Otkrivene afere pogađaju samo poznate slučajeve".
Katolička Hrvatska spada u jezgro Evrope – kao deo Habsburške monarhije kojim se, za razliku od Slovenije, nije vladalo iz Beča, već iz Budimpešte.
Srbi i Crnogorci, ipak, ovu nekadašnju industrijski razvijenu republiku ne računaju u familiju Jugoslavije. Za njih je Hrvatska "siva zona" između Bosne i Slovenije, "prethodnice Austrije i Nemačke". Tamo se završava Srednja Evropa. Zbog čega pristupanje Hrvatske ostaje dogovoreno, ali treba da se desi tek kad kriza prođe - 2015. ili 2016. godine.
Austrijske vlade, predvođene, pre svega, Austrijskom narodnom strankom, naročito su podržavale projekat Hrvatske. I Ivu Sanadera i njegovu desno orijentisanu stranku. Ali, sa interesantnom upornošću Beč stalno drži u igri i Makedoniju.
Ova nekadašnja jugoslovenska republika je u stalnom sporu sa Grčkom zbog problema oko makedonskog jezika i naroda. Makedonija je ekonomski mnogo postigla da bi mogla da opstane u evropskoj konkurenciji. Ali, u poslednje vreme klima u zemlji drastično se pogoršava. Vlada smatra Aleksandra Velikog jednim od svojih, i po čitavoj zemlji gradi spomenike i muzeje trošeći ogromna sredstva – sa propagandom koja ne dopušta druga mišljenja.
U žarkoj želji da u EU integriše skoro sve bivše delove Jugoslavije, Austrija je dospela u kontradiktornost sa politikom prema Turskoj. Dok po pitanju Turske, o (ionako ne pre 2020. godine mogućem) članstvu treba da odluči referendum, po pitanju bivše Jugoslavije to nije slučaj.
Iako bi ovi kandidati zajedno više koštali nego ekonomski jaka Turska. Naime, to je stalno zvaničan argument: EU ne može sebi da priušti tako veliku zemlju sa tako ogromnim i zaostalim agrarnim sektorom. Bez obzira na problem islama.
Sve to pokazuje da EU sada ne može da podnese proširenje zato što prvo mora da reši svoju krizu. "Produbljivanje umesto proširenja", glasila je svojevremeno krilatica koju Beč i Berlin u pogledu jugoistoka nikad nisu ozbiljno prihvatili.
Sada je u najavi nova parola: "Preživeti umesto proširiti".
