Vrelo u Srbiji, najbolja preporuka hladovina uz osveženje

Meteorolozi za danas najvljuju veoma toplo vreme sa temperaturom do 37 stepeni. Sutra nas očekuje najtopliji dan ovog leta.

Meteorolog Nedeljko Todorović rekao je za RTS da nas sudeći prema temperaturama u većini mesta, sutra očekuje do 38 stepeni, u Beogradu maksimalna temperatura 37.

"Zadržaće se toplo vreme i u utorak, mada bi se već u utorak u severnim krajevima u popodnevnim satima osetio dašak svežine, kao prethodnica pravog osveženja koje stiže u drugoj polovini noći između utorka i srede, da bi na severu bilo pljuskova i grmljvine što bi se proširilo u sredu i na ostale krajeve", rekao je Todorović.

Prema njegovim rečima, u sredu i četvrtak biće ralativno sveže vreme za avgust, s pljuskovima i grmljavinom i nižom maksimalnom temperaturom za osam do deset stepeni.

Ovoga leta bilo je na početku dosta kiše, a sada nas prati nešto toplije vreme, pa se svi žale na sparno vreme.

"Uobičajeno je da kada su visoke temperature, sa čestom pojavom pljuskova kako je bilo u junu i delom u julu - da je ta kombinacija visoke temperature i visoke vlažnosti pokazatelj sparnog vremena koje većini ljudi ne prija", rekao je Todorović.

Kako kaže, u avgustu imamo više suvih dana i relativna vlažnost je niža osim u danima kada imamo pljuskove - kada se sparina povećava.

Primetio je da sve više građana koristi klima uređaje u stanovima, u objektima gde rade i onda se organizam navikne na taj temepraturni režim i kada izađu na spoljne uslove, gde je temperatura viša, čini im se da je mnogo toplije nego što jeste.

"Ljudski oranizam se odvikao od tog ambijenta, a u stvari su prirodne temperature", kaže on.

O klimatskim promenama 

Todorović kaže da se poslednjih decenija nameće teza o klimatskim promenama kao posledici čovekovog uticaja, emisije gasova sa efektom staklene bašte, pre svega ugljen-dioksidom.

U svetu i kod nas postoje ljudi koji argumentima opovrgavaju takvu tezu.

"Mogu da kažem da je ugljen-dioksid zanemarljiv što se tiče tog uticaja na porast temeprature i njegov sadržaj zavisi pre svega od temperature okeana, sa druge strane suštinske promene klime događaju se na mnogo većim vremenskim skalama što je Milutin Milanković pokazao", kaže Todorović.

U Beogradu, koji ima najduži niz podataka od 130 godina, primećuje se da se ponavljaju periodi malo toplijeg i malo svežijeg vremena u trajanju od približno 35 godina, ukazuje on.

"U prvoj polovini 19. veka je bilo isto toplih leta i toplih dana sa temeperaturama preko 40 stepeni, a da je na primer 60-tih, pogotovo 70-tih godina bio period relativno svežih leta, čak 70-tih, od tih deset godina, svega u dva dana je temperatura prelazila 35 stepeni", rekao je Todorović.

U tom smislu, kaže Todorović, primećuje se neka cikličnost tih perioda što znači ako pogledamo zakonitost koja je prirodna u naredne dve do tri decenije najverovatnije nas očekuje blagi pad temperature, a to ne znači da su i to klimatske promene.

Todorović je rekao da je najbolja preporuka hladovina, uz blago osvežavanje organizma, pri visokim temperaturama i vrućinama.